Radnički Niš

Kad se neko rodi I odraste na niškom asfaltu i kada od rođenja sluša priče o Radničkom, a vikendom sa ocem i dedom odlazi na Čair, on onda ne pravi razliku između Zvezde i Partizana. Ne priklanja se ni crveno ni crno – belima, već na njih gleda kao I na druge rivale koji dolaze u Niš.

Fudbal je srca Nišlija osvojio odmah posle I svetskog rata, a ozvaničen je osnivanjem prvog fudbalskog kluba, Sinđelića, koji je svoje utakmice igrao na terenu XVI pešadijskog puka. Malo vremena je trebalo da ‘’orlići’’ dobiju gradske rivale, osnovani su Obilić, Jug Bogdan, Niševac, TAŠK, Polet … 1921. Miloš Marković, niški komunista pokreće inicijativu za osnivanje svog kluba, koji dobija naziv Proleter, bila je to preteča najvećeg kluba južne Srbije Radničkog. Kada su osnivači otputovali u Beograd da registruju novi klub nisu mogli ni da naslute da će se kući vratiti neobavljena posla. Proleter nije primljen u Loptački savez jer tadašnjoj vlasti ime nije odgovaralo. Ime je moralo da se menja, pa je tako 24. Aprila 1923. osnovan Radnički. Prvi teren  novonastalog kluba bilo je igralište Radničkog doma, fudbeleri su se posle kraćeg vremena preselili na uslovnij teren, na starom vašarištu, blizu današnje Mašinske industrije.

Ekipa sastavljena od mladih entuzijasta je ekspresno napredovala I posle nekoliko godina postala dominantna u niškom regionu. Radnički je tada nastupao u zelenim dresovima, dok je na grub dominirala crvena petokraka. U tom periodu su aktivni fudbaleri bili I kasniji revolucionari Stanko Paunović I Josip Kolumbo.

Otvorena naklonost komunističkim idejama stvorila je nove probleme, pa je za vreme šestojanuarske diktature, 1929. Radničkom bio zabranjen rad, tako da klub nije funkcionisao nekoliko godina, usledio je zatim II svetski rat …

Uspon Radničkog počinje u posleratnim godinama. Sezona u kojoj je niški klub iz ‘’palanačkog’’ prerastao u ‘’ozbiljan’’ bila je 1961/62, osvojeno je drugo mesto u II saveznoj ligi Zapad I pravo da se kroz baraž, protiv Vardara izbori status prvoligaša. Prva utakmica, odigrana u Nišu je završena bez pobednika, bilo je 1 : 1, tako da je uoči revanša skopski sastav važio za favorite.

Taj dvomeč je jedna od priča koje su obeležile moje detinjstvo, a koju mi je bezbroj puta pričao moj deda, inače redovni posetilac utakmica Radničkog. Taj veliki I iskreni navijač niškog kluba nije otputovao u Skoplje, ali je utakmicu pratio u direktnom radio prenosu, na prijemniku koji nije baš dobro ‘’hvatao’’ signal iz Makedonije. Po rečima deda Čede, bio je to prenos iz druge ruke, jer je moj stric Bane držao uvo na zvučniku I ostalim ukućanima prenosio tok duela. Posle devedeset minuta nije bilo golova pa se pristupilo penalima. Tada se oni nisu izvodili naizmenično, već je prvo jedna ekipa šutirala svih pet, a onda druga. Vardar je iskoristio četiri od pet jedanaesteraca, pa su gosti bili u poziciji da se uz nepogrešive strelce sa ‘’kreča’’ plasiraju u elitu. Nikolić, Sovrović I Balov su pogodili, dok je Kneževićev šut zaustavio golman domaćih. Peti penal je izveo Dimoski, zatresao mrežu I ostavio Nišlije u igri. Počelo se sa naizmeničnim izvođenjem. Božinovski nije bio precizan, lopti je prišao Vitomir Sovrović. Tada su svi moji ukućani zanemeli, čuo se samo slab glas makedonskog spikera, praćen jakim šuštanjem: ‘’ Sovrović frla topkata . . . gol ! ‘’ Radnički s plasirao u I saveznu ligu, a Sovrović od silnog uzbuđenja pao u nesvest. Gradskie heroje je dan kasnije, na ulicama Niša dočekala oduševljena masa.

Već je u prvoj sezoni osvojeno odlično šesto mesto, a sredina tabele bila je domet Radničkog I u narednih nekoliko godina. Prvi međunarodni uspeh zabeležen je 1975. kada je osvojen Balkanski kup, pobedom nad turskim Eskišehirsporom, Radnički je slavio u oba susreta (1 : 0 I 2 : 1).

Najuspešniji period istorije niškog fudbala bile su ’80 – te. Radnički se plasirao u kup UEFA I u svojoj prvoj Evrosezoni stigao do 1/8 finala. U drugoj, fantastičnoj sezoni ’81/82 odigrao 10 utakmica kojima je zadivio Evropu I zaslužio nadimak Real sa Nišave. Milenković, Gavrilović, Obradović, Halilović, Rinčić, Radosavljević, Panajotović, Drizić, Stojiljković, Đorđević, Nikolić, Aleksić, Simonović, Beganović … su redom eliminisali Napoli, Grashopers, Fejenord, Dandi, a onda u finalu naišli na tada najjači tim Evrope Hamburger. Nemci su zahvaljujući ubedljivoj igri na svom terenu prekinuli nišku bajku.

KUP UEFA 1981 / 82

Radnički 0-0 Napoli
Napoli 2-2 Radnički
—————————————
Radnički 2-0 Grashopers
Grashopers 2-0 Radnički, penali (0-3)
—————————————
Fejenord 1-0 Radnički
Radnički 2-0 Fejenord
—————————————
Radnički 3-0 Dandi junajted
Dandi junajted 2-0 Radnički
—————————————
Radnički 2-1 Hamburger SV

Hamburger SV 5-1 Radnički
—————————————

U svojoj poslednjoj sezoni u kupu UEFA, Radnički je došao do 1/8 finala. Tako je završeno ‘’zlatno doba’’ I počelo posrtanje velikana sa juga Srbije. 1985. Radnički ispada u niži rang, ali se posle samo jedne sezone vraća u elitu, u kojoj ostaje još šest godina. Posle toga ponovo postaje drugoligaš uz povremene izlete u I ligu. Najtužnija sezona je bila 2009. Kada je Radnički ispao u Srpsku ligu. 2012. se ponovo vratio u najviši rang srpskog fudbala.

Dres niškog kluba nosilo je desetine reprezentativaca, a najpoznatiji među njima su sigurno Dragan Stojković, Miodrag Knežević, Dragan Pantelić, Dejan Petković.