Narodna verovanja i običaji za katolički Uskrs
Po hrišćanskom verovanju, trećeg dana nakon smrti Isus Hristos je vaskrsnuo. Kao spomen na taj dan. hrišćani širom sveta slave Vaskrs, odnosno Uskrs. U zavisnosti od kalendara, Uskrs kod katolika i pravoslavaca pada u različito vreme, jer je Uskrs pokretan praznik. Kod katolika se za datum uzima prva nedelja posle punog meseca koji pada na dan prolećne ravnodnevice i praznuje se u periodu od 22. marta do 25. aprila svake godine.
Za razliku od pravoslavaca, kod katolika je zaastupljenije proslavljanje Uskrsa prvenstveno kao simbola dolaska proleća. Ovo godišnje doba na svojevrstan način nosi simboliku novih nadanja i stvaranja.
Vaskršnji običaji u katoličanstvu počinju već tzv. Pepelnicom, odnosno na početku posta. Post zapravo povezuje simbolično zimu i proleće.
Na sam praznik Uskrsa se ukrašava kuća, trpeza, hrana se nosi da se blagoslovi, a dosta ukusne hrane upotpunjuje prazničnu atmosferu.
Kako se pretpostavlja, naziv Uskrs se povezuje sa boginjom Ostari, u anglo – saksonskoj tradiciji. Naime, brojni evropski narodi su na dan prolećne ravnodnevice proslavljali dolazak proleća. Toga dana su izvođeni različiti obredi, kojima je blagosiljana zemlja i svi njeni plodovi. Tada su se na improvizovane oltare prinosila jaja farbana u crvenu boju.
Kako je hrišćanstvo jačalo u čitavom svetu, tako se nastavilo i sa primenom ovog paganskog običaja. Doduše, uz određene izmene.
Jedan od najčešćih uskršnjih simbola, uz farbana jaja jeste i uskršnji zec. Prema jednoj od legendi i ovaj simbol se vezuje za istu boginju. Boginja Ostara je jednom prilikom pretvorila zeca u pticu. Ali, iako je bio brz poput ptice, zec je bio tužan što nije više ptica. Kako ne bi bio razočaran, boginja mu je dozvolila da jednom u godini može da leže jaja i to baš na praznik Uskrsa.
Pored navedene legende, postoje teorije da je uskršnji zec u narodnoj tradiciji još od davnina. Na području Nemačke je pronađen dokument u kome se pominje zec kao uskršnji simbol, a datira iz 1500.godine.
Običaj farbanja uskršnjih jaja se razlikuje od zemlje do zemlje, pa tako recimo u Grčkoj se boje jaja samo u crvenu boju. U Nemačkoj i Austriji je, recimo prisutan običaj darivanja zelenih jaja i to na Veliki Četvrtak, tzv. Dan Poslednje večere.
U Sjedinjenim Američki Državama najznačajniji deo Uskršnjih praznika je vezan za decu. Toga dana ona kreću u potragu za raznim darovima koja im je, prema verovanju ostavio uskršnji zeka. Ponegde se organizuju i Uskršnje parade.
U Škotskoj se, kao i u Holandiji pale vatre, a dečaci se simbolično tuku po guzi, jer se veruje da se na taj način isteruje nevaljalstvo iz njih.
U Finskoj je prisutno mešanje više vrsta običaja. Pa tako u ovoj zemlji u doba Uskršnjih praznika deca idu od kuće do kuće, preobučena u veštice i nose ofarbana jaja.
Postoji neobičan običaj na ostrvima Polinezije. Naime, na dan Vaskrsa se vrši simbolični obred krštenja školjki, za koje se veruje da su u vezi sa morskim duhovima. Kada se završi obred, školjke se simbolično vraćaju u more, gde, veruje se uskrsnu u novi život.
Neobičan, nazovimo ga karneval se održava u Španiji tokom Vaskršnjih praznika. Tada se ukrašavaju splavovi hrišćanskim motivima o uskrsnuću Hristovom i puštaju da plutaju.
U postojbini Deda Mraza, Laponiji se meštani igraju snegom, uz veselje. Kao simbol Hristovog vaskrsnuća i dolaska proleća, širom Laponci na svakom koraku prave po nekog Sneška Belića.
