Narodna verovanja i običaji za pravoslavni Uskrs

Praznik vaskrsenja Gospoda našeg Isusa Hrista praznuje se svake godine u različito vreme i jedan je od tzv. pokretnih praznika. Za datum Uskrsa se uzima prva nedelja posle punog meseca na dan prolećne ravnodnevice ili odmah posle nje. Kod pripadnika pravoslavne veroispovesti Uskrs pada svake godine u periodu od 04. aprila do 08. maja.

Glavno obeležje Vasrsa jesu farbana jaja. Nekada su se farbala isključivo crrvena jaja, a veruje se da ovaj običaj potiče od Marije Magdalene, koja je prema „Bibliji“ odnela jaja ofarbana u crvenu boju pred tadašnjeg rimskog cara Tiberija kada se saznalo da je Hristos Vaskrsnuo. Iako je Veliki Petak najtužniji dan za sve hrišćane širom sveta, Vaskrs se odmah posle Božića, smatra najradosnijim hrišćanskim praznikom.

Na dan Vaskrsa, Vaskršnjeg Ponedeljka i Vaskršnjeg Utorka, koji ga prate, pravoslavni hrišćani širom sveta se pozdravljaju sa „Hristos Vaskrse“ i odgovaraju sa „Vaistinu Vaskrse“.

Većina Vaskršnjih običaja veseli sve, a naročito decu. U različitim delovima naše zemlje važe različiti običaji. Pa tako neko farba jaja na Veliki Četvrtak, neko na Veliki Petak ili, pak Veliku Subotu. Opet, neko farba jaja samo u crvenu boju ili lukovinu, a neko ih šara na najrazličitije moguće načine. Za farbanje jaja je zadužena domaćica kuće, koja u zavisnosti od navika, farba jaja ili sama ili sa decom. U mnogim krajevima, ona se prvo prekrsti i pomoli Bogu, a zatim u posudu u kojoj će kuvati jaja za Vaskrs naspe malo osvećene vodice i to, uglavnom one koja je osvećena u toku Velikog Vaskršnjeg posta. Po običaju, prvo jaje se ofarba u crvenu boju i smatra se tzv. čuvarkućom. Ono se čuva do naredne godine. U nekim krajevima se prošlogodišnji „čuvarkuća“ stavlja kod stoke, dok se u nekim zatrpava u mravinjak.

Prema nekim verovanjima crvena boja označava božansku prirodu, dok plava označava ljudsku. Zato se u nekim krajevima jaja farvaju upravo u ove dve boje.

Tokom Velike Subote, domaćice uglavnom pripremaju hranu za Vaskrs. A za dan Vaskrsa valja ustati ranije i leći uveče ranije. Domaćica pripremi vodu za umivanje za ukućane u koju se stavi „čuvarkuća“, dren, bosilja i zdravac. Ovaj običaj je i dalje prisutan u mnogim seoskim područjima Srbije.

U mnogim mestima Srbije običaj je da svi ukućani prisustvuju Vaskršnjoj liturgiji, a po povratku kući da se omrse prvo vaskršnjim jajima. Svi ukućani se tucaju šarenim jajima i vodi se računa o izboru jajeta, jer se u pojedinim kućama vodi računa o „pobedniku“.

Ukoliko Vaskrs pada u vreme pre još jednom velikog pravoslavnog praznika, Đurđevdana, u pojedinim krajevima se onda za Vaskrs ne jede jagnjeće meso.

Za Uskrs se mesi pogača, koja se ukrašava pletenicama i u kojoj se prave udubljenja, u koja se stavljaju vaskršnja jaja. I ovaj običaj varira od kraja do kraja. Pa se ponegde mesi veći broj pletenica, koji se kasnije razmenjuje sa prijateljima.

Za decu se u pojedinim krajevima skrivaju slatkiši i jaja po kući i dvorištu, za kojima oni kreću u potragu odmah posle Vaskršnjeg doručka.

U gradskim sredinama je zastupljenije ukrašavanje kuće raznim „novotarijama“, poput plastičnih jaja i raznih dekoracija koje se danas mogu kupiti u specijalizovanim prodavnicama. U seoskim sredinama se kuća ukrašava prvenstveno cvećem.

Kako se i u Srbiji, a i širom pravoslavnog sveta vodi računa i o mrtvima, tako je njima namenjen prvi ponedeljak nakon Uskrsa, koji se naziva Pobusanim ponedeljkom. Tada se izlazi na groblje i iznose crveno farbana jaja.