Gradja ljudskog tela – glava, trup, udovi

Glava, trup i udovi obrazuju čovečje telo

GLAVA. Na, glavi razlikujemo lobanju i lice. Kosti lobanje su čvrsto spojene šavovima. Gornji, kosom pokriveni deo naziva se krov lubanje. Od očnih duplji unazad, ispod mozga, pruža se baza lobanje: [sociallocker]Baza i krov lubanje ograničavaju lobanjsku duplju. U lobanjskoj duplji smešten je mozak, iz koga, kroz jedan otvor na zadnjem donjem delu lobanje, polazi kičmena moždina. Iz mozga i kičmene moždine odvajaju se i račvaju po celom telu osećajni i motorni živci (nervi).

Za onoga koji.ukazuje prvu pomoć važno je da zna da na udovima lako povredljivi nervi idu uporedo sa krvnim sudovima, pa zato, da ne bi došlo do povrede živca, treba biti obazriv pri zaustavljanju krvarenja zavojem.
Lice obuhvata očne duplje sa očima, nosne duplje sa organima za miris, ušne školjke kao delove organa sluha, obraze sa jagodičnim kostima, vilične kosti sa zubima, tj. gornju i donju vilicu, koje ograničavaju. usnu duplju, gde se nalazi jezik, kao čulo ukusa.

TRUP. Vrat, grudi i leđa, trbuh i karlica čine trup. U trupu se nalaze dve velike šupljine u kojima su smešteni važni životni organi — grudna i trbušna šupljina.

Na vratu razlikujemo prednji i zadnji deo. Na prednjem delu, pored grkljana, prolaze s obe strane veliki vratni krvni sudovi. Sasvim napred. ispod kože, nalazi se grkljan, koji je na donjem delu

Iza dušnika i neposredno ispred vratnog dela kičme nalazi se jednjak — spojni put između usta i želuca, a ispred dušnika na
lazi se štitna žlezda.

Grudi i leđa čine grudni koš, koji obuhvata grudnu duplju. Koštani grudni koš sastavljen je iz kičmenog stuba sa zadnje strane, dvanaest pari rebara sa svih strana bočno, i. grudne kosti sa prednje strane. Donja, prednja hrskavičava ivica 3, 9 i 10. rebra naziva se rebarnim lukom.

Grudna duplja je prostor obuhvaćen grudnim košem, Njenu gornju granicu čine prva rebra, a donju prečaga (dijafragma).
U grudnoj duplji nalaze se: srce sa velikim krvnim sudovima, . pluća sa dušnikom, jednjak i živci.

Dušnik predstavlja vezu između spoljnog vazduha i oba plućna krila, a jednjak spaja usta i želudac.

Pluća služe za disanje. Udisanje vazduha postiže se širenjem grudnog koša pomoću rebarnih mišića i dijafragme. Pluća se,.dakle, ne šire sama od sebe, već pomoću grudnog koša. Izdisanje se postiže suženjem i skupljanjem grudnog koša i zasniva se na splašnjavanju elastično zategnutih plućnih mehurića, grudnog koša i dijafragme. Pri udisanju, kroz tanke zidove plućnih mehurića krv dobija kiseonik, a pri izdisanju ispušta ugljen-dioksid. U mirnom stanju čovek diše 16 do 18 puta u minutu, pri naporu 18 do 25 puta, a u bolesnom stanju još češće. Pri svakom aktu disanja čovek udahne i izdahne oko pola litra vazduha.

u grudnoj duplji smešteno je i srce.

Trbušna duplja je gore ograničena dijafragmom (koja je pričvršćena na najniža rebra i grudnu kost), napred i sa strane trbušnim mišićima, pozadi slabinskim delom kičme i dole karlicom.

U trbušnoj duplji, sa desne strane ispod i iza rebarnog luka, nalaze se jetra i žučna kesa. Jetra luči žuč, a služi i kao žlezda, odnosno organ unutrašnjeg lučenja. Žuč teče iz jetre u žučnu bešiku, a odatle u dvanaestopalačno crevo. Žuč pomaže rastvaranje (svarivanje) masti.

Levo gore, ispod rebra, nalazi se slezina. Ona je filter za krv, slično kao limfni čvorići za limfu. Slezina zadržava obolela krvna zrnca i uništava ih.
Spreda u sredini, između jetre i slezine, leži želudac, čiji izlazni otvor vodi u crevni kanal. Crevni kanal je dug 5 do 7 m i deli se na tanko i debelo crevo. Početni deo tankog creva zove se dvanaestopalačno crevo. Ušće tankog creva u debelo crevo nalazi se u desnom donjem delu trbuha.

Početni deo creva zove se slepo crevo, jer se debelo crevo u tom svom delu slepo završava. Poslednji deo debelog creva zove se gužnje crevo, a završava se čmarom.

U blizini ušća tankog creva u debelo crevo nalazi se crevuljak, čije se oboljenje zove zapaljenje slepog creva. Pri svakoj trbušnoj tegobi može se posumnjati na zapaljenje slepog creva, pa zbog toga sve bolesnike sa takvim tegobama treba upućivati lekaru.

Crevne vijuge pokrivene su trbušnom maramicom, koja polazi od želuca.

Pozadi, pored slabinskog dela kičme leže bubrezi. Oni luče mokraću, koja sadrži iskorišćene, nepotrebne, a često i otrovne materije krvi u rastvorenom stanju.

Mokraća teče kroz mokraćne odvodnike ka mokraćnoj bešici i dalje, kroz mokraćnu cev, napolje.

Najniži deo trbušne duplje zove se karlična duplja; ona je ograničena karličnom kosti. U karličnoj duplji leže: mokraćni odvodnici i mokraćna bešika, gužnje crevo i unutrašnji polni organi. Spolja se nalaze spoljašnji polni organi i mokraćna cev.

UDOVI. Pod udovima podrazumevamo ruke i noge, tj. organe koji služe za kretanje tela i prihvatanje predmeta.

Ruka se deli na nadlakticu, podlakticu i šaku. Nadlaktica ima jednu dugu cevastu kost. Podlaktica ima dve duge cevaste kosti: žbicu i lakatnu kost. Žbica leži na onoj strani gde je palac. Šaka se sastoji iz kostiju ručja, kostiju doručja i.članaka prstiju.

Zglob ramena spaja nadlakticu i trup, lakatni zglob spaja nadlakticu i podlakticu, a ručni zglob spaja podlakticu i šaku.

Noga se deli na natkolenicu, potkolenicu i stopalo. Natkolenica ima jednu dugu cevastu kost: butnu kost. Potkolenica ima dve duge cevaste kosti: golenicu i lišnjaču. Stopalo se sastoji iz: kostiju nožja, kostiju donožja i prstiju.

Zglobovi noge su: kuk, koleno i skočni zglob. Zglob kuka spaja butnu kost sa trupom, koleni zglob spaja natkolenicu i potkolenicu, a skočni zglob spaja potkolenicu i stopalo. Na prednjoj strani kolenog zgloba leži čašica.[/sociallocker]