Kako poboljšati čitanje za ispit
Čitanje, obavezna etapa na putu do pouzdanog znanja, veština je koja se uči u svim uzrastima. Mazi Varo, ortofonist, govori o čitanjima u pripremi studenta za ispite.
Na nekim američkim univerzitetima, zahvaljujući ispitnom sistemu koji se zasniva na zaokruživanju jednog od više ponuđenih odgovora (QSM), na ispitu mogu uspeti i najslabiji govornici. U Evropi je to manje verovatno, jer je nastava suštinski zasnovana na čitanju, i pristup znanju i kulturi polazi gotovo uvek od knjiga. Teškoću za naše učenike i studente čini upravo čitanje.
Student spreman da izađe na ispit ne poznaje jedno, nego više čitanja. On savršeno vlada »istraživačkim čitanjem«, pri kojem prihvata komunikativna oruđa: rečnike, časopise, enciklopedije…, i lako ga primenjuje. Ovo čitanje je površinsko, brzo, vizuelno. Ono mu služi da pronađe neku reč na popisu, konsultuje kakav indeks, istraži pregled građe i stigne brzo do ključnogobaveštenja u časopisu.
Student takođe zna da čita ako zna da prilagodi svoje čitanje
funkciji svojih potreba. On neće na isti način čitati jedan članak da bi pronašao informaciju i jednu pesmu da bi procenio njen stil, ili statističke podatke za ekonomsko izlaganje. On će znati da se odvoji od teksta i izabere svoje oznake kako bi svaki put različito zaljučivao. Njegovo čitanje biće dakle »fleksibilno čitalje«, tj. prilagodljivo prema najrazličitijim tekstualnim podlogama (tekst književni, filozofski, naučni, novinske vesti, informatički podaci …) i prema planovima koji ga podstiču da konsultuje ove tekstove.
Na kraju, naš kandidat pre ispitnog ocenjivanja s lakoćom će ostvariti i glasno čitanje. Ova aktivnost nema ništa zajedničko s famoznim »vežbama čitanja« u nekim školama. Ovde se ne radi o više ili manje vrednom »dešifrovanju« pisanog u govorni jezik, već o jednom »komunikativnom čitanju«. Čim student čita jedan tekst usmeren nekom slušaocu, on ga već poznaje. On ne čita zato da bi ga razumeo, nego preneo onima koji slušaju njegovo lično čitanje teksta. On je tako osvojio reči. Glavna briga čitaoca sad je interes da uverljivo prenese poruku. On će stoga obratiti pažnju na kvalitet svoga glasa, disanja, na intonaciju i izgovor… Glasno čitanje počiva na tehnici koju je iskovalo iskustvo.
Ako niste iskusili sve ove kvalitete, budite uvereni: nikada nije kasno da postanete as čitanja. Čitanje se vežba. Dovoljno je redovno trenirati. Svako tokom čitavog života može razvijati svoje sposobnosti čitanja. Učenje čitanja počinje od najranijeg detinjstva, nastavlja se u školi i nikad ne završava.
