Irena Sendlerova, žena koj je spasila preko dve hiljade mališana iz varšavskog geta?

Irena Sendlerova – Heroj drugog svetskog rata

Malo je reći da je život Irene Sendlerove kao film. Ova žena ostaće upamćena kao veliki poljski heroj koji je uspeo da spasi preko dve i po hiljade jevrejske dece iz varšavskog geta.

Rođena je 15. februara 1910. godine, kao Irena Kšižanovski . Njen otac Stanislav takođe je bio neka vrsta heroja. Zarazio se tifusom pomažući obolelima od ove bolesti i preminuo 1917. S obzirom da je među njegovim pacijentima bilo dosta Jevreja, jevrejska zajednica je Ireninoj, tada, samohranoj majci ponudila da školuju devojčicu u znak zahvalnosti za trud i žrtvu njenog oca.

Tako se Irena zbližila sa Jevrejima i zavolela ih. Dobila je i priliku da dokže svoju nakolnost još na studijama, kada su počeli prvi progoni i diskriminacija Jevreja. Zbog stalnih protesta protiv diskriminacije suspendovana je sa univerziteta. Kada je Poljska okupirana, Irena zajedno sa takozvanom žegotom kreće u borbu spašavanja Jevreja. Žegota je zamišlejna kao organizacija koja će pomagati Jevrejima, a Irena je bila zadužena za pomaganje deci. Njeno šifrovano ime bilo je Jolanta.

Na početku rata Irena je radila kao socijalni radnik. Zahvaljujući svom zanimanju uspela je da dobije dozvolu da s vremena na vreme ulazi u varšavski geto u kojem su bili zatvoreni Jevreji koji će se kasnije transportovati u logore, kako bi proveravala da li ima naznaka tifusa ili neke druge bolesti koja može izazvati epidemiju. Tako bi malu decu krila u paketima, a imala je i psa dresiranog da zalaje ako deca počnu da plaču i koji je na taj način odvraćao pažnju fašističkim čuvarima.

1943. Irena je otkrivena i uhapšena. Pošto je brutalno pretučena, osuđena je na smrt. Ipak, njeni prijatelji iz žigote je nisu zaboravili. Uspeli su da potplate čuvare, koji su je na putu ka gubilištu ostavili pretučenu i samu u šumi. Irena je provela ostatak rata krijući se, ali je to nije sprečilo da nastavi sa spašavanjem. Decu koju je spasila, smestila je u hraniteljske porodice, katolička sirotišta i slično. O svima je vodila evidenciju, krijući njihova prava i lažna imena u teglama, o čemu je snimljen i dokumentarac ,,Život u tegli“.

Za razliku od naše dobročiniteljke Dijane Buidsavlejvić, Irena je posle oslobođenja dobila mnoga priznanja i nagrade. Iako je imala tačne podatke o spašenoj deci i nadala se da će njihovi roditelji doći po njih. Veliki broj dece ostali su siročići pošto su im roditelji izginuli u logorima.

Doživela je skoro sto godina. Pored brojnih priznanja, 2007. je nominovana za Nobelovu nagradu, ali je te godine Al Gor preuzeo ovo priznanje kao aktivista protiv globalnog otopljavanja.