Ko je bio Oskar Šindler?

Oskar Šindler – Spasao preko 1000 Jevreja u Holokaust u Drugom setskom ratu

Jedini nemački preduzetnik i član Nacističke partije koji je zaslužio status heroja kod Jevreja. Oskar Šindler spasio je preko hiljadu Jevreja od sigurne smrti u koncentracionim logorima.

Rođen je u Austrougarskoj, 28. aprila 1908. godine. Nemojte da vas njegovi podvizi prevare, smatra se da je Oskar bio jako koristoljubiva ličnost i da je u nekim situacijama gledao uglavnom na profit i ličnu korist. Takođe, važio je za vrlo šarmantnu i društvenu osobu što će mu kasnije koristiti pri sklapanju poslova ali i kada je trebalo da zaštiti Jevreje od SS oficira koji su dolazili po njih. Sa dvadeset godina oženio se ćerkom bogatog farmera Emili Pelcl, kasnije Šindler. Njegovi poslovni počeci bili su krajnje neuspešni. Situaciju je dodatno otežavala velika depresija koja je pogodila između ostalog i Nemačku tako da je Oskar jedva sastavljao kraj sa krajem.

Od 1935. počeo je da špijunira za Nemce, da bi tri godine kasnije zbog špijunaže završio u zatvoru.  Ubrzo je oslobođen jer je potpisan Minhenski sporazum i tenzije između Nemačke i zemalja koje će ona napasti su se malo smirile, a Oskar je pušten na slobodu.

Kako je bio jako koristoljubiv , svoju šansu video je u sve jačoj Nacističkoj partiji, kojoj se pridružio 1939. godine. Kada su Nemci ušli u Poljsku zauzeo je jednu fabriku u Krakovu, i dobio hiljadu Jevreja koji su tu došli na prinudni rad. Ova situacija je odgovarala Oskaru, imao je jeftinu radnu snagu i rastuću proizvodnju a družio se i sa samim kremom nacističkog društva.

Ubrzo je Oskar uvideo i loše strane partije kojoj se pridružio. Kako je u par navrata video stradanje Jevreja, postao je zaštitnički nastrojen prema radnicima u svojoj fabrici. Dosta novca je potrošio na podmićivanje oficira koji su dolazili da uhapse neke od njegovih radnika. Zahvaljujući svojoj harizmi, uspešno je odolevao i optužbama upućenim na njegov račun jer su ga krivili i da trguje na crnom tržištu.

Što se tiče položaja Jevreja u Oskarevim fabrikama,  bili su u mnogo boljem položaju nego njihov narod u logorima. Preko dana bi radili, nisu bili maltretirani, tučni ni ubijani, a noću su bez problema mogli da upražnjavaju svoju religiju.

Kako se bližio kraj rata, opasnost za Šindlerove radnike je sve više rasla. Kako bi ih spasio, Oskar je morao prvo da promeni svoju radnu delatnost, da prekine sa proizodnjom posuđa i počne da pravi oružje, jer je Nemačka polako zatvarala sve fabrike koje nisu imale veze sa proizvodnjom oružija ili vojničke opreme. Tada Oskar prelazi sa svojim radnicima u Brnenc u drugu fabriku i počinje sa proizvodnjom oružja. Da ih nije prebacio u Brnenc, verovatno niko od radnika ne bi dočekao kraj rata.

Zahvaljujući svojim herojskim podvizima, Oskara nisu krivično gonili, ali ostatak života proveo je, takoreći u siromaštvu, živeći uglavnom od posla do posla, povremeno potpomagan jevrejskim zajednicama koje ga nisu zaboravile. Posle rata selio se više puta po Nemačkoj, čak je bio i u Argentini ali su njegovi poslovi propadali, a novac koji je zaradio tokom rata potrošio je uglavnom podmićivajući SS-ove oficire.

Preminuo je 9. oktobra 1974. u Zapadnoj Nemačkoj. Po sopstvenoj želji sahranjen je na Sionskoj gori u Jerusalimu.

O njemu je napisana knjiga ,,Šindlerova arka“, a devedesetih je snimljen i film ,,Šindlerova lista“ koji je pored brojnih priznanja osvojio i nekiliko Oskara.