Prvi jugoslovenski fudbalski reprezentativci – šta se desilo posle Montevidea?
Najbolji fudaleri reprenzentacije Jugoslavije na fudbalskom svetskom prvensvu u Montevideu 1930 (Urugvaj)
Film ,,Montevideo, Bog te video“ ponovo je učinio popularnim prvu jugoslovensku fudbalsku reprezentaciju. Međutim ono što niste videli u prvom delu jeste život nekih reprezentativaca posle tog prelomnog sportskog događaja.
Evo šta su naši reprezentativci radili po dolasku sa prvog svetskog prvenstva u fudbalu koje je održano davne 1930. u urugvajskom gradu, Montevideo.
Blagoje Marjanović – Jedan od najznačajnijih fudbalera bio je Blagoje Moša Marjanović. Dečko koji je nadimak dobio zbog svoje kovrdžave frizure, rođen je u Beogradu u trgovačkoj porodici. Kako je i pre prvog svetskog prvenstva u fudbalu bio poznati sportista, Moša je nastavio istim tempom i posle 1930. Po povratku u Jugoslaviju, nastavio je da igra za BSK, i postao jedan od prvih profesionalnih igrača. Primao je veoma visoku platu za to vreme i imao sreću koju retki imaju i dan danas – da zarađuje novac od posla koji voli. 1938. se oženio i dobio sina i ćerku. Kako je drugi svetski rat doneo probleme mnogim fudbalerima, ni Moša nije bio izuzetak i ovaj tragičan period provodi u zarobljeništvu u Nemačkoj. Posle rata postaje trener, prvo u BSK-u, a kasnije i u Italiji. Početkom šezdesetih, trebalo je da se preseli u Egipat i nastavi da radi kao trener, ali je zbog bolesti sprečen. Vratio se u Beograd, gde je i preminuo 1984.
Ivica Bek – Iako su mu roditelji bili Nemac i Čehinja, spletom okolnosti Ivica Bek je rođen u okolini Beograda. Ivica je kao momčić počeo da se bavi fudbalom, i stigao čak do Francuske, gde je trenirao za fudbalski klub ,,Set“ i neko vreme bio najplaćeniji francuski fudbaler, da bi dve godine kasnije postao član jugoslovenske reprezentacije. Ivica se nije dugo zadržavao u Jugoslaviji i posle 1931 se vratio u Francusku gde je ostao do kraja života. Rat je proveo radeći za francuski pokret otpora, a nakon kapitulacije Nemačke, bavio se raznim poslovima. Posle duge i uspešne fudbalske karijere, Ivica, je poput mnogih njegovih saigrača postao trener, ali se ni u jednom klubu nije previše zadržavao. Čak je jedno vreme i razvozio ribu biciklom i držao bistro. 1963 je preminuo od srčanog udara, a sahranjen je u Setu, gde je dugo godina trenirao.
.
Aleksandar Tirnanić – Popularni Tirke rođen je na teritoriji današnje Velike Plane. Njegova majka ostaje udovica, pošto joj je suprug poginuo u Prvom svetskom ratu boreći se na strani Kraljevine Srbije. Tirke je rano zavoleo fudbal, čak i ostavio školu zbog ove ljubavi koja ga je odvela na svetsko prvenstvo u Montevideo. Posle prvenstva Tirke zajedno sa Mošom postaje odlično plaćen fudbaler tako da ostaje da igra za BSK i zajedno sa drugim igračima doneo je ovom klubu pet titula. Iako nikada nije bio politički aktivan, Tirke je podržavao radnički pokret i bio je jedan od igrača koji je podržavao bojkot Olimpijskih igara u fašističkoj Nemačkoj 1936. Pedesetih godina postaje selektor i naša reprezentacija osvaja mnoge titule u tom periodu od kojih su najznačajnije drugo mesto na Evropskom prvenstvu 1960. i zlato na Olimpijskim igrama iste godine. Preminuo je 1992. godine.
.
Milutin Ivković – Doktor Milutin Ivković – Milutinac, takođe je jedna od najznačajnijih figura našeg fudbala. Zanimljivo je da je Milutinčev deda po majci bio vojvoda Radomir Putnik. Milutinac je oduvek bio buntovnik, rano se pridružio Komunističkoj partiji ali se i posvetio fudbalu. Posle prvenstva 1930, oženio se svojom velikom ljubavi Elom, sa kojom je dobio dve ćerke, a 1934, završava medicinu i postaje dermatolog. To ga ipak nije omelo da nastavi da se bavi fudbalom. Na žalost, iako je bio lekar, nije mogao da pomogne svojoj Eli koja umire pred početak rata od tuberkoloze. S obzirom da je bio član Komunističke partije nije teško pogoditi šta se sa doktorom Ivkovićem desilo kada su fašisti ušli u Jugoslaviju. 1943. Nemci su ga uhapsili i odveli u logor Banjica, a odmah sutradan u Jajincima streljali. 2012.-a godina nije vratila sećanje na Milutinca samo zbog filma ,,Montevideo, Bog te video“, već i zbog skandala, kada je njegova bista ukradena sa Partizanovog stadiona. Posle inicijative lista ,,Politika“ u maju 2013, postavljena je nova bista.
Milovan Jakšić – Nećemo zaboraviti ni golmana reprezentacije – Jakšu. Milovan Jakšić je i pre i posle svetskog prvenstva bio posvećen FK ,,Soko“ koji će 1931 biti preimenovan u FK ,,BASK“ Imao je inostranu karijeru, ali se ipak vratio u Jugoslaviju. Možemo reći da Milovan zaslužuje veliko postovanje od današnjih navijača ,,Crvene zvezde“ jer je on jedan od osnivača ovog fudbalskog kluba. Dok je bio na putu u Egiptu 1963. godine, doživeo je srčani udar od kojeg je i preminuo.
Milorad Arsenijević – Rođen u Smederevu ovaj bivši reprezentativac imao je simpatičan nadimak – Balerina. Posle duge i uspešne fudbalske karijere postaje selektor reprezentacije. Osim što se bavio sportom, Milorad je pisao knjige i naučne radove, a predavao je na Elektromašinskom i Saobraćajnom fakultetu. Ostaće upamćen i kao trener FK ,,Železničar“. Preminuo je 1987. godine.
