Saveti za odabir i postavljanje keramičkih pločica u kupatilu

Kako odabrati i postaviti keramičke pločice u kupatilo?

Kombinacija boja i dezena keramičkih pločica za kupatilo

Na tržištu su prisutne pločice različitih materijala, boja, dezena i cena. Razlikuju se i u zavisnosti od oblika i veličine, načina proizvodnje, mestu na koje se ugrađuju, procentu upijanja vlage, sastava sirovina od kojih su izrađene, koeficijenta kliznosti istepena u kom su otporne na habanje. Pri kupovini treba imati u vidu da se radi o dugoročnoj investiciji pa shodno tome treba birati što kvalitetnije materijale koji će se održati na zidovima što duže. Visoka cena ne znači obavezno i kvalitet.

Pre kupovine pločica prostor treba izmeriti i izračunati koliko je materijala potrebno. Uvek treba kupiti više pločica nego što je kvadratura koja se pokriva zbog loma koji će se sigurno u nekom procentu desiti tokom postavljanja. Pored pločica potreban je i lepak za lepljenje pločica, zatim hidroizolacioni materijal, premaz, zaptivni materijal, različiti aditivi i emulzije, trake za zaptivanje, masa za fugovanje, epoksidne mase.

Pločice mogu biti jako dekorativne i mogu se postavljati na svaki zid. Boja pločica treba da bude usklađena sa bojom sanitarija u kupatilu. Preporučuju se pločice svetlih tonova sa visokim sjajem. Nije pogodno stavljati pločice tamnih boja u kupatilo jer su čak i fleke od vode na njima jako vidljive.

Da li će dimenzije pločica biti veće ili manje zavisi na prvom mestu od kvadrature kupatila. Većim kupatilima odgovaraju pločice većih dimenzija, a kupatilima malih dimenzija manje pločice. Pločice malih dimenzija zahtevaju znatno više vremena za postavljanje u odnosu na velike, međutim pločice velikih dimenzija su jako nezgodne za postavljanje na kružne površine. Savetuje se postavljanje pločica manjih dimenzija na podove kako bi se lakše napravio blagi nagib ka slivniku.

Jako je bitan kvalitet keramičkih pločica. Materijal od koga su napravljene mora dobro podnositi vlagu jer je kupatilo mesto gde su velika isparavanja od tople vode i kondenzacija na pločicama. Treba birati pločice sa većom otpornošću na mržnjenje i habanje.

Postoji razlika između pločica za zidove i pločica za podove. Pločice za zidove su najčešće glatke i lako se okliznuti na njima pa ih ne treba stavljati na podove kako na bi došlo do nezgode. Pločice za pod se za razliku od prethodnih mogu ugrađivati i na pod i na zidove. Najpre se postavljaju pločice na zidove pa tek onda na pod. Fuge između pločica na zidivima treba da budu najmanje 2mm široke, odnosno najmanje 3mm između pločica na podu. Obavezno se popunjavaju do vrha.

Naophodno je da podloga na koju se pločice postavljaju bude potpuno ravna. To mogu biti izmalterisani zidovi ili se pločice mogu lepiti na postojeće pločice. U zavisnosti od površine na koju se lepe primenjuju se i odgovarajući lepkovi (lepkovi za upijajuće, neupijajuće ili slaboupijajuće površine).

Ranije su se pločice u kupatilu postavljale do visine od 1,5 metara od poda. Danas se najčešće svi zidovi prekrivaju pločicama od poda do plafona kako bi se izbeglo nakupljanje vlage na gornjoj površini zidova. Daleko su lakše za održavanje od zidova, što je njihova najveća prednost. Za čišćenje se može upotrebiti rastvor vode i sirćeta u jednakim srazmerama. Za pranje se može koristiti voda sa alkoholom. Čak i so može poslužiti pri odstranjivanju fleka sa pločica.
Više o ovoj temi pročitajte na sajtu www.postavljanjeplocica.rs .