Tri zanimljivosti o Starim Slovenima
Srpski običaji i mitologija starih slovena
Zanimljivosti o staroslovenskoj religiji i bogovima
Naši preci ostali su narod obavijen velom misterije. Njihovi hramovi su bili uglavnom u prirodi, a ono što je izgrađeno, srušeno je u priodu kada su Sloveni primili hrišćanstvo. Zbog toga, za razliku od recimo Grka i Rimljana o kojima smo učili na osnovu ostataka hramova koji su ostali do današnjih dana, o Slovenima se malo zna. Ipak postoje neke zanimljive činjenice…
1. Pismo – Smatra se da Sloveni nisu bili naročito pismen narod. Poznato je da je Ćirilo u 9. veku napisao glagoljicu, koja se naziva još i prvim slovenskim pismom. Sloveni nisu ostavili neke zapise o svojim običajima, već o njima uglavnom saznajemo iz zapisa nekih drugih putopisaca. Jedan od njih je i Crnorizac Hrabar, koji u svom delu ,,O pismenima“ navodi da Sloveni imaju pismo koje se sastoji od crtica. Sve je dovelo do pretpostavke da je glagoljica zapravo nastala još u 4. veku naše ere, a da ju je Ćirilo pojednostavio ili delimično izmenio. Ipak ova teza je još uvek nepotvrđena.
2. Gostoprimstvo – Poznato je da su Balkanci veoma ljubazan i gostoprimljiv narod. Naravno sve su nasledili od svojih predaka, koji su bili još prisniji prema gostima. Kada bi se Slovenima pojavio gost na vratima, on bi se prvo izuo na pragu, a domaćin bi mu potom oprao noge. Sledi posluženje, a običaj je bio i da se gostu ponudi ženska osoba iz kuće, pa čak i supruga domaćina. Sve se ovo radilo, jer je postojala mogućnost da je gost zapravo neko božanstvo preušeno u putnika i da može kazniti porodicu, ako ga loše ugoste ili oteraju, a ukoliko bi naišlo na dobar prijem, božanstvo bi svoje domaćine nagradilo. Kao što možete primetiti neki običaji su se zadržali do danas, gosti se često izuvaju pri ulasku u kuću, a domaćice iznose slatko i vodu kao posluženje ( ili tradicionalno hleb i so).
3. Religija – Kako je rekao jedan naš istoričar, hrišćanstvo je kod Slovena samo ,,nakalemljeno“ na staru veru. Nije bilo lako ubediti jedan mnogobrojan narod da promeni svoju vekovnu religiju. Zato su se iskoristila neka stara božanstva koja su dobila novo ruho. Tako mnogi slovenski potomci imaju običaje bazirane na starim verovanjima. Kod katoličkih Slovena paganski običaji su skoro u potpunosti iskorenjeni, ali to nije slučaj sa pravoslavcima, pogotovo Srbima. Sloveni su veliku pažnju poklanjali kultu hrasta, koji danas igra glavnu ulogu tokom obeležavanja srpskog pravoslavnog Božića. Ilija gromovnik je dobio neke osobine slovenskog Peruna, boga čije su glavno oružje munja i grom, a sveta Petka poznata je kao zaštitnica tkalja što je kod Slovena bila boginja Mokoša.
