Da li su video igre štetne?
Koliko su nasilne kompjuterske igre (pucačina, ubijanje) opasne i štetne za decu?
Koliko deca smeju da provode vremena za računarom?
Poslednjih godina sve je veće interesovanje mladih za video i kompjuterske igrice u kojima nasilje ima glavnu ulogu. Neka deca prosto obožavaju da kroz glavnog protagonistu u igri ubijaju, pa čak i masakriraju ostale likove ( recimo da ga ubiju, pa nastave sa pucanjem u mrtvo telo). Zabrinuti roditelji zapitali su se da li uopšte treba da dozvole deci da provode vreme igrajući ovakve igre.
Smatra se da su video igre prouzrokovale porast nasilja među decom. Ovim pitanjem pozabavili su se mnogi psiholozi, ali nije dokazano da su baš kompjuterske igre razlog pojačanog nasilja kod mladih. Na psihijatriji koja se nalazi u Generalnoj bolnici u Bostonu, grupa doktora je istraživala štetnost video igara i došli su do zaključka da je problem zapravo u odraslima i njihovim predsrasudama prema novim i modernim stvarima. Da bi dokazali svoju tvrdnju, vratili su se čak sto godina u prošlost.
Recimo krajem devetnaestog veka, kada su počeli da se štampaju romani koji su doneli neki novi žanr, ljudi su smatrali da će ovakva literatura pokvariti mlade dame. U pitanju su bili ženski romani, poput onih koje su pisale sestre Bronte ili Džejn Ostin, a čiji su glavni likovi bile devojke koje su prkosile društvenim pravilima, posebno onim vezanim za udaju. Početak dvadesetog veka i razvoj kinematografije učinili su popularnim filmove koji su prikazivali život gangstera. Mladima su se jako dopadali ovakvi filmovi, dok su njihovi roditelji na ovu pojavu gledali kao na nešto strašno, jer bi i mladi mogli da požele da žive životom mafijaša sa filma. Ipak, ovakvi filmovi su danas kultni, a osporavani romani, se i danas rado čitaju, a glumci se prosto otimaju ko će na filmu oživeti glavne likove iz istih.
KOMPJUTERSKE IGRICE IZAZIVAJU NASILJE KOD DECE
Ipak neka deca zaista postanu nasilna. Zašto igrice na nekog utiču, a na nekog ne, nije poznato i do daljnjeg će se raditi na tome da se ustanovi koji faktori su presudni za pojavu nasilja kod najmlađih.
Dozvolite deci da se igraju ukoliko to baš žele, ali držite ih na oku. Ne dozvoljavajte im da provode previše vremena igrajući ovakve igre. Mnogi će i oponašati likove iz igara tako što će se recimo potući sa vršnjacima, i u tom slučaju, naravno, treba odreagovati, pa čak i zabraniti ili pretiti zabranom igranja igrica. Ali pre svega razmislite da li postoji neki drugi razlog zbog čega je dete postalo hiperaktivno ili čak nasilno. Upišite ga na neki sport, možda je samo u pitanju višak energije.
Dakle, ne mora da znači da su igrice te koje izazivaju nasilno ponašanje kod dece i adolescenata, ali opet, roditelji moraju uvesti neka pravila. Stručnjaci savetuju da roditelji ne dozvole deci da se igraju za računarom duže od dva sata dnevno, forsirajte ih da na vreme ispune svoje obaveze i pokušajte da ih naučite da većinu slobodnog vremena provedu napolju igrajući se sa drugarima ili baveći se nekim sportom. Ipak će takve stvari doprineti boljem razvoju mališana.
