Koliko slatkiša smemo da pojedemo?

Nema osobe koja ne može da odoli slatkišima. Čak i oni koji ih ne vole previše imaju bar jednu vrstu poslastice koja ih obraduje. Međutim, slatkiši imaju i lošu stranu.

Postoje ljudi koji prekomerno jedu slatko. I ne samo slatko već i drugu brzu hranu, poput ukusnih začinjenih grickalica. Posumnjalo se da ovakva hrana može da izazove i zavisnost, jer pojedinci jednostavno ne mogu bez čipsa, čokoladica ili sladoleda. Ovakva pojava je najizraženija kod ljudi koji su ostavili cigarete, pa je činjenica da se mnogi ugoje kada reše da ostave duvan. Takođe pojedine osobe jedu, takoreći iz dosade ili kada su tužni.

Devojke često posle raskida veze utehu pronalaze u čokoladi. Kako i ne bi, kada je dokazano da čokolada kod ljudi izaziva isto osećanje kao i ljubljenje sa partnerom. Ali ne izaziva samo čokolada zadovoljstvo. I slatkiši i grickalice poseduju veliku količinu ugljenih hidrata, a ugljeni hidrati izazivaju emotivno zadovoljstvo kod ljudi, pogotovo kod muške populacije, jer utiču direktno na mozak. Dakle, povoljan uticaj slatkiša na organizam je neosporan.

Međutim, neki ljudi jednostavno nemaju granicu. Prekomerno i svakodnevno konzurimranje raznih poslastica, može ostaviti posledice po zdravlje, a pogotovo na kilažu. Neki strahuju i od dijabetesa.

Sa druge strane postoje ljudi koji iz straha za kilažu ili zdravlje u potpunosti izbegavaju da jedu slatko. Kao i kod prekomernog konzumiranja slatkiša i ovaj način života je donekle pogrešan. Organizmu je s vremena na vreme potreban šećer.

Kao i u svim ostalim segmentima života i u slatkišima treba biti umeren. Tokom pauze na poslu, častite sebe jednom laganom čokoladicom uz kafu posle napornog posla ili podelite sa kolegama kutiju keksa, sa više elana ćete se vratiti na posao. Uveče u šetnji sa decom počastite i sebe i njih jednim manjim sladoledom. Kada odete na rođendan, pojedite slobodno parčence torte. Ali neka ostane na tome. Dakle, samo umereno.