Vuk Branković – junak ili izdajnik?
Istina o Vuku Brankoviću
Vuk Branković je srpski velikaš koji je živeo od 1345. do 1397. godine. Bio je jedan od najznačajnijih političkih figura u poslednje dve decenije XIV veka. Sin sevastokratora (vizantijska titula uvedena krajem XI veka, namenjena bliskim članovima careve porodice) Branka Mladenovića, koji je u vreme cara Dušana upravljao Ohridom. Zet kneza Lazara i gospodar oblasti koja je obuhvatala prostor između Skoplja, Kopaonika, Sjenice, gornjih tokova Tare i Morače, u kojoj su se nalazili Peć, Prizren, Vučitrn, Zvečan, Komarani, rudnici Trepča i Brskovo, kao i Priština, koja je predstavljala njegovu prestonicu.
Učesnik boja na Kosovu protiv Turaka 28. juna 1389. godine, u kojem je komandovao
desnim krilom srpske vojske. Nakon boja, u kome su poginuli mnogi srpski velikaši među kojima je bio i knez Lazar, pokušava da se odupre Turcima i očuva nezavisnost svoje oblasti. Njegova moć dostiže vrhunac i počinje da se potpisuje kao gospodar Srba i Podunavlja.
1392. godine, gubi Skoplje i postaje otomanski vazal. S obzirom da narednih godina ne izvršava svoje vazalne obaveze, nastavlja borbu protiv Turaka.
1396. godine, veći deo njegove države biva zauzet, uključujući i Prištinu.
25. septembra 1396. godine, propast krstaškog pohoda u bici kod Nikopolja, nakon čega Turci zauzimaju ostatke njegove države. Vuka odvode u zarobljeništvo, u kome je 6. novembra 1397. godine preminuo. Sahranjen je u svetogorskom manastiru svetog Pavla ili u Hilandaru.
U narodu upamćen kao izdajnik u Kosovskom boju, iako je činjenica da je jedini, skoro do svoje smrti, pružao otpor Turcima.
1371. godine, oženio se Marom Lazarević, ćerkom kneza Lazara, sa kojom je imao tri sina Grgura, Đurađa i Lazara.
Na narodnu svest presudno je uticao film koji je snimljen 1989. godine, u kome je, na osnovu mita, Vuk Branković prikazan kao izdajnik. Činjenica da se skoro do svoje smrti borio protiv Turaka i mit o izdajniku su u večitom sukobu.
Takođe je poznato da su i zvona katedrale Notr Dam u Parizu, zvonila u čast srpske vojske na Kosovu. Vest o Kosovskom boju, cela Evropa je radosno dočekala jer je ta bitka predstavljala otpor daljem širenju otomanskog carstva.
Kosovska bitka za Srbe predstavlja doživljaj Hrišćanstva i poistovećuje sa Hristovom sudbinom. Knez Lazar je predstavljen kao Isus Hrist, a Vuk Branković kao Juda. Možda bi, da nije bilo Brankovića, uloga izdajnika pripala nekom drugom. Tajna večera je predstavljena simbolom kneževe večere, a Kosovka devojka, žene Mironosice koje odlaze u nedelju na Hristov grob. Cela ta priča je prihvaćena kao sudbina srpskog naroda, čime potvrđuje svoju veru u Isusa Hrista i Njegovo vaskrsenje. Verovatno se zbog toga u narodu i govori da je Kosovo srce Srbije.
Bilo kako bilo, na osnovu zapisa iz 1389. godine, ne može se reći da li je Vuk Branković bio izdajnik. Ukoliko želite da verujete u to, da je Vuk Branković bio izdajnik, dovoljno vam je i ono što ste učili u školi. Ali ako ste se ipak zapitali da li je to istina, predlažem da poslušate predavanje Jovana I. Deretića „Istina o Kosovskom boju“, koje možete pronaći na internetu.
