Vrste vode (podzemna, površinska i atmosferska)

Za snabdevanje vodom dolaze u obzir podzemna, izvorska, površinska (rečna, potočna i jezerska) i ređe atmosferska voda.

Podzemna voda

Podzemna voda nastaje prodiranjem u zemlju jednog dela vode od kiše i snegova, zatim poniranjem na izvesnim mestima površinskih vodenih tokova. Ona se javlja u dva vida i nalazi se u podzemnim vodonosnim slojevima, u mirovanju ili u toku, i u pukotinama i izlokanim šupljinama u kamenu.

Prolazeći kroz razne zemljine slojeve kao kroz prirodno cedilo, ova voda izgubi bakterije i ostale nerastvorene sastojke, prima u sebe razne mineralne soli i obično postaje vrlo podesna za piće. Ona ne treba da bude ni suviše plitko pod zemljom, ni suviše duboko. Iznad nje trebalo bi da postoji jedan nepropustljiv sloj zemlje, koji bi sprečio da sa površine dopiru razne otpadne vode i materije, kon; je kvare za upotrebu. Ako podzemna voda dolazi sa velike dubine, ona sadrži obično velike količine rastvorenih soli, koje je takođe čine neupotrebljivom.

Podzemne vode ima dosta u većim dolinama i ravnicama, mada često na velikoj dubini. To je dobra voda za piće, pa je treba koristiti radi podmirenja potreba gde god je to moguće.

Od količine rastvorenih soli zavisi tvrdoća vode; voda može biti vrlo meka, meka, srednje tvrda, prilično tvrda i vrlo tvrda. Tvrda voda je nepodesna za pranje i zahteva veliku količinu praska; nije pogodna ni za kuvanje mahunastih biljaka (pasulja i graška), čaja i kafe, niti je upotrebljiva za tehničke svrhe, jer taloži kamen u kotlovima, cevima, armaturama i dr. Meka voda je neukusna i nije pogodna za piće.

Površinska voda

Površikska voda leži ili teče na površini zemljišta. To je voda iz potoka i reka, iz prirodnih i veštačkih jezera, iz ribnjaka, bara, močvara i lokava. Ona uopšte nije zaštićena od raznih voda koje utiču u nju sa površine zemljišta. Zato se vrlo brzo zagadi ljudskim, životinjskim i industrijskim otpacima, i to utoliko više ukoliko je gušće nasel,en predeo odakle se voda sliva. Sasvim je razumljivo što je površinska voda u većini slučajeva zagađena raznim bakterijama, među kojima ima redovno crevnIh, a vrlo često i ostalih zaraznih bakterija.

Površinska voda može se upotrebljavati kao pitka voda bez veštačkog prečišćavanja samo iz takvih jezera u kojima se ona čisti prirodnim putem, zatim iz planinskih potoka u nenastanjenim krajevima gde nema nikakvog saobraćaja. Sve ostale površinske vode moraju se pre upotrebe za piće pročistiti i dezinfikovati. Njihova dobra osobina je u tome što imaju malu tvrdoću, pogodne su za industrijske potrebe, i što ih ima u velikim količinama.

Atmosferska voda

Atmosferska voda se dobija od kiše, snega, leda i grada. U njoj nema rastvorenih mineralnih sastojaka, već samo otopljenih gasova iz atmosfere, zatim prašine i nešto bakterija. Kako u sebi sadrži rastvorenu ugljenu kiselinu, kiselog je ukusa, usled čega najeda metale, a pošto nema skoro nikakvih metalnih sastojaka, vrlo je bljutava po ukusu..

Preporučljivo je da se atmosferska voda ne skuplja nad gradovima i industrijskim naseljima, ]er onda iz vazduha ponese velike količine čađi i otopljenih gasova od izgaranja, te je zbog toga još manje upotrebljiva. S obzirom na ovu okolnost, atmosfersku vodu treba skupljati sa krovova koji su malo dalje od prašnjavih drumova, ili iz onih delova gde nema dimnjaka. Najbolje je da se ona skuplja na specijalno izgrađenim betoniranim površinama, postavljenim na mestima koja nisu izložena prašini.

Atmosfersku vodu treba upotrebljavati u slučaju nužde i samo u krajevima gde nema druge vode. Ona može biti kvalitativno veoma dobra ako su objekti za njeno prikupljanje dobro projektovani i izgrađeni. Međutim, dobri objekti za prikupljanje atmosferske vode su skupi, naročito ako treba da skupljaju velike količine vode.