Kaptiranje izvora vode

Smeštaj kaptažnih objekata zavisi od položaja mesta na kome se oni nalaze.

Kaptažna građevina mora biti nepropustljiva, a samo na određenim mestima može se vršiti dovod i ispuštanje vode, dok kod izvora koji povremeno jako povećavaju svoju količinu treba izraditi naročite prelive. Svaki preliv i izliv mora biti tako konstruisan da se kroz njega ne može ništa ubaciti, niti uliti voda, a takođe i da kroz njega ne mogu prolaziti nikakve životinje.

Ukoliko vodonosni sloj nije dobro zaštićen od prodiranja površinske vode, odnosno ako nije prekriven bar 2m debelim zaštitnim slojem, onda je potrebno:

a) Zemljište iznad vodonosnog sloja u neposrednoj blizini kaptaže otkriti i taj deo pokriti 50 sm debelim slojem masne gline, a onda preko nje nabaciti sloj zemlje debljine do 2 m ili, pak, sloj tankog betona od 20 sm

b) Površinu zemljišta oko kaptaže obezbediti od ispiranja kišom pomoću jaraka i nasipa.

v)Potrebno je odrediti zaštitno područje uzvodno i bočno od kaptaže i tako ga ograditi da se onemogući ulaz čoveku i krupnim životinjama. Ukoliko je zemljište propustljivije, utoliko mora biti prostranije zaštitno područje na uzvodnoj strani.

Manje kaptažne građevine koje su smeštene u samom naselju ili u njegovoj neposrednoj blizini mogu se tako projektovati da se koriste kao javne česme u kojima stalno ima vode. U tom slučaju voda se pomoću cevi sprovede do jedne ili više česama na željenom mestu u samom naselju. Broj česama zavisi od raspoložive i kaptirane vode u kaptaži. Takvi uređaji zovu se mali vodovodi.

U neposrednoj blizini kaptaže ne bi smela biti ni pojila za stoku ni korita za pranje rublja, a ispred same kaptaže površina terena mora biti betonirana. Prelivna voda treba da bude odvedena od kaptaže cevima ili kanalom dugačkim bar 10 metara.

Da bi kaptaža udovoljila zahtevima u pogledu pravilnog funkcionisanja, okolina kaptaže mora biti uvek suva i čista, poklopci i vrata zatvoreni, a zaštitno područje nepristupačno.