Dezinfekcija služi za uništavanje zaraznih klica. Postoje razni načini i veoma raznolika sredstva za dezinfekciju. Prema vremenu kada se dezinfekcija sprovodi razlikuju se: dezinfekcija radi predohrane od bolesti, dezinfekcija u toku bolesti i dezinfekcija na kraju bolesti ili završna. U svakom slučaju mogu se upotrebiti bilo mehanička, bilo fizička, ili hemijska sredstva.

Dezinfekcija radi predohrane

Vrši se da bi se sprečila pojava neke zarazne bolesti. Ovamo spada, na primer, dezinfekcija pijaće vode hlornim krečom, iskuvavanje pribora za jelo i sl.

Dezinfekcija u toku bolesti

Veoma je važna jer se tada dezinfekcionim sredstvima uništavaju zarazne klice u okolini i u izlučinama bolesnika (ispljuvak, izmet, mokraća), te se na taj način sprečava širenje zarazne bolesti sa bolesnih na zdrave ljude.

Dezinfekcija na kraju bolesti

Obavlja se kad bolesnik ozdravi ili kada napusti kuću radi odlaska u bolnicu. Ovakva dezinfekcija vrši se i kada bolesnik umre kod kuće.

Metode dezinfekcije (mehanička i hemijska)

Mehanička dezinfekcija (Čišćenje metlom, ribanje, struganje, četkanje…)

Mehaničke metode ne moraju da sadrže nikakva hemijska sredstva. Ovim metodama odstranjuju se zarazne klice sa površine predmeta na kojima se nalaze.

Čišćenje metlom, ribanje, struganje, četkanje i istresanje mogu da odstrane neke zarazne klice sa površine predmeta. To se čini radi odstranjivanja zaraznih klica sa podova, stolova, odela i posuđa.

Mehaničko odstranjivanje zaraznih klica pojačava se ako se upotrebljava i sapun. Pranje sapunom i vodom često je dovoljno za uništavanje ili odstranjivanje mnogih zaraznih klica, a pogotovo ako se tom prilikom upotrebljava ključala voda.

Krečenje zidova smatra se za dobru mehaničku metodu za uništavanje zaraznih klica. Krečenjem se pokrivaju zarazne klice koje se nalaze na površini zidova, te na taj način postaju bezopasne.

Provetravanje služi takođe za odstranjivanje zaraznih klica, naročito onih koje se nalaze u vazduhu.

Dobar način dezinfekcije vode sastoji se u njenom filtriranju, ali se smatra da posle filtriranja treba izvršiti i hemijsku dezinfekciju hlornim krečom, naročito ako voda treba da služi za piće.

Najjače fizičko sredstvo za uništavanje zaraznih klica jeste toplota. Hladnoća i sunčani zraci nemaju tako jako dejstvo, ali se mogu upotrebljavati za uništavanje nekih zaraznih klica.

Sunčani zraci sadrže ultraljubičaste zrake, koji imaju svojstvo da ubijaju zarazne klice. Pošto ne prodiru u unutrašnjost predmeta, deluju samo na klice koje se nalaze na površini. Sunčani zraci korisno deluju na oprano rublje i na površinu raznih predmeta koji su služili bolesniku (posteljina).

Hladnoća vrlo slabo deluje na zarazne klice, te se praktično ne koristi za njihovo uništavanje.

Toplota, naprotiv, deluje vrlo dobro i utoliko bolje ukoliko je jača. Plamen uništava sve zarazne klice. Sve predmete na kojima se nalaze zarazne klice, a koji više ne mogu služiti, treba spaliti. Plamenom se može dezinfikovati i površina raznih predmeta (pribor za jelo, lavor). Na isti način koristi se i vreo vazduh.

Dezinfekcija predmeta

Za dezinfekciju predmeta veoma često se koristi vrela voda. Najbolja sterilizacija ili dezinfekcija postiže se dužim držanjem predmeta u ključaloj vodi. Sterilizacija je uništavanje svih živih klica (bakterija, virusa, gljivica).

Hemijska dezinfekcija (formalin, alkohol, sapun, kreč, hlorni kreč, jod…)

Danas postoji i upotrebljava se ogroman broj hemijskih sredstava za dezinfekciju. Važno je da ova sredstva ne budu škodljiva za ljude. Ako su škodljiva, njima mogu da se služe samo obučeni zdravstveni radnici.

Među hemijska dezinfekciona sredstva spadaju, na primer:, formalin, alkohol, sapun, ceđ, kreč, hlorni kreč, jod itd.

Formalin se može upotrebiti u 3 do 6% ― rastvoru u vodi za dezinfekciju površine raznih drvenih i metalnih predmeta, kao što su na primer kreveti, stolovi, pribor za jelo. U ovom rastvoru mogu se dezinfikovati i četkice za zube i za brijanje. Postoje posebni aparati za korišćenje formalinske pare, kojom se dezinfikuju prostorije u kojima je živeo bolesnik.

Hemijska sredstva za dezinfekciju ruku

Za dezinfekciju ruku koriste se razna dezinfekciona sredstva koja, obično, sadrže neko amonijačno jedinjenje. Takva su sredstva i svi deterdženti. Deterdženti služe i za dezinfekciju rublja, jer deluju veoma dobro već i u jednoprocentnom rastvoru. Dejstvo je utoliko jače ukoliko rublje ostane duže u rastvoru, i ako se upotrebi vruća voda.

Za dezinfekciju ruku često se upotrebljava alkohol. Bolje deluje razblažen alkohol. Zato se u ovu svrhu može upotrebiti i jaka rakija.

Dejstvo sapuna je već odavno poznato. Sapun ne samo što odstranjuje zarazne klice već ih i ubija. Sem toga, sapun rastvara razne masti i prljavštinu te tako omogućava bolje prodiranje drugih dezinfekcionih sredstava (lizol, lizoform, alkohol).

Slično dezinfekciono dejstvo ima i ceđ, ili lužina. Najbolji ceđ pravi se od pepela cerovog drveta na taj način što se 100 g pepela stavi u 1 litar vode pa se prokuva i procedi. Ovakav rastvor ubija gotovo sve zarazne klice. Dejstvo se pojačava ako se ceđ zagreje na 50°C i ako duže deluje.

Kreč se vrlo često upotrebljava kao dezinfekciono sredstvo. Prvo se napravi gašeni kreč (1 kg kreča i 1 l vode), a zatim krečno mleko (1 kg gašenog kreča i 4 l vode). .

Sublimat je veoma otrovno sredstvo za dezinfekciju, te se njegova upotreba ne preporučuje, sem ako to odredi lekar.

Upotreba hlora u dezinfekciji

Hlor se, naprotiv, upotrebljava veoma često, bilo u obliku hlornog kreča ili žavelove vode. Od hlornog kreča pravi se hlorno krečno mleko na taj način što se pomeša 1 deo hlornog kreča sa 5 delova vode. Takvo hlorno krečno mleko upotrebljava se za dezinfekciju vode, izmeta, ispljuvka, mokraće i zagađenih predmeta.

Dezinfekcija ruku i kože

Ova dezinfekcija može se dobro izvršiti samo ako se prethodno ruke i koža dobro operu toplom vodom i sapunom. Posle pranja, ruke se brišu 70% ― alkoholom (ili ljutom rakijom), ili jednoprocentnim lizolom, ili rastvorom nekog deterdženta. Posle dezinfekcije ruke se ne brišu, već se čeka da se same osuše.

Uklanjanje krvi sa odeće

Dezinfikuju se potapanjem u dvoprocentni rastvor lizola, a zatim se rublje pere vodom i sapunom ili deterdžentom, suši na suncu i glača.

Dezinfekcija dušeka, jastuk, pokrivača i sličnih predmeta

Treba da budu prekriveni platnom, koje se po potrebi skida, pere i dezinfikuje (iskuvavanje, sapun, deterdžent).

Dušek se može prebrisati rastvorom hlornog kreča a zatim ostavi i duže vreme na suncu. U toku sunčanja dušek, kao i jastuke treba prevrtati tako da se osunča svaka strana.

Češljevi, četke, makaze za nokte i sl. drže se u rastvoru nekog deterdženta, a isto tako i brijači. Za četke za nokte, za kosu i za odelo najbolje služi sledeći rastvor: 4 g formalina, 52 g alkohola i 100 g vode. Potapa se samo dlaka, a drveni delovi treba da ostanu iznad vode.

Četkice za zube dezinfikuju se u šestoprocentnom rastvoru formalina, a isto tako i dečje igračke.

Dezinfekcija nameštaja

Dezinfikuje se najbolje pomoću formalinske pare. Drveni, kožni i gumeni predmeti mogu se dezinfikovati i premazivanjem šestoprocentnim rastvorom formalina.
Životinjski leševi moraju se zakopati 2 m duboko. Pre zatrpavanja moraju se zasuti većom količinom negašenog kreča.