Nuklearna katastrofa u Černobilju
Jedna od najvećih ekoloških katastrofa u svetu ikada
Ova nuklearna katastrofa se smatra najvecom ekoloskom katastrofom novijeg doba. Odigrala se 26. aprila 1986. godine, a bila je prouzrokovana lose izvedenim eksperimentom. Iako su se tokom izvodjenja, pojedini zaposleni suprotstavljali izvrsenju narednjenja, eksperiment je nazalost ipak izveden.
Eksplozija se dogodina u nuklearnoj elektrani “Lenjin”, u Cernobilju, u tadasnjem Sovjetskom Savezu (danasnja Ukrajina). Postoje dve zvanicne verzije zasto je doslo do eksplozije. Prema prvoj, iz 1986. godine izazvana je iskljucivo greskom zaposlenih. A prema drugoj, iz 1991. uzrok greske su sipke koje kontrolisu rad reaktora. Uz to, treba napomenuti da je uoceno da osoblje koje je radilo na eksperimentu nije bilo adekvatno obrazovano ni obuceno.
Zasto je uopste izvodjen eksperiment u Černobilju? On je trebalo da utvrdi da li ako se ugase turbine, a da nemaju spoljno napajanje elektricnom energijom, mogu da obezbede dovoljno energije da odrze sistem za hladjenje reaktora, dok se ne ukljuce agregati. Ovaj eksperiment je pre toga uspesno izveden, ali su rezultati pokazali da nije moguce obezbediti dovoljnu kolicinu energije. Zatim su, na osnovu rezultata prvog eksperimenta izvrsena neka poboljsanja, pa se pristupilo ponovnom eksperimentu.
Eksplozija nije licila na eksploziju nuklearne bombe, ali je napravila velika ostecenja na reaktoru. Zatim je reaktor otpustio veliku kolicinu radioaktivne prasine, cime je izazvana kontaminacija cak 9 puta jaca od one koja je nastala u Hirosimi.
Posledice Černobiljske nuklearne katastrofe je zračenje čak 5 miliona ljudi
Oblak radioaktivne prasine, nosen vetrom je ugrozio zdravlje stanovnika susedne Belorusije, ostalih delova Ukrajine i Rusije. Oblak se zaustavio tek u severnom delu Evrope, tacnije iznad Skandinavije. Posledice radioaktivnog zracenja je osetilo cak 5 miliona ljudi.
Poseban problem predstavlja kvalitetno zbrinjavanje okoline elektrane. Nakon ove katastrofe se javio dodatni problem: sta uraditi sa ostecenom nuklearnom elektranom? Jer postojala je velika opasnost za dalji rad zaposlenih. Kako je ekonomska situacija Sovjetskog Saveza bila prilicno losa, nastavljena je proizvodnja u ostalim reaktorima. A iznad ostecenog reaktora je sagradjen svojevrsni sarkofag, koji je trebalo da stiti okolinu od dalje radijacije, dok je izmedju ostecenog reaktora broj 4 i okolnih zgrada sagradjena velika betonska brana debljine 200 metara.
U reaktoru broj 2 je 1992. godine izbio pozar, pa je obustavljen njegov dalji rad. U novembru 1996. godine je reaktor broj 1 prestao sa radom. Leonid Kucma, tadasnji predsednik Ukrajine je 15. decembra 2000. godine licno iskljucio reaktor broj 3, cime je potpuno obustavljen rad nuklearne elektrane u Cernobilju.
Černobilj je i danas pod posebnom kontrolom
Kontaminirano podrucje oko elektrane je i danas pod posebnom kontrolom, kako ukrajinskih, tako i svetskih strucnjaka. Prema pojedinim istrazivanjima, krajem 90-ih godina proslog veka biljni i zivotinjski svet na kontaminiranom podrucju je poceo naglo da se oporavlja.
Video: Černobilj danas
Posledice Černobiljske katastrofe osetile su se u celom svetu
Posledice Cernobiljske katastrofe su se osetile u celom svetu. Jer, radioaktivni oblak je posle Skandinavije, nosen vetrom krenuo put srednje i jugoistocne Evrope. Do nase zemlje je stigao peti dan posle nesrece. Najvece zdravstvene posledice su osetili gradjani Belorusije, jer su se cestice radioaktivne prasine najvise zadrzale na teritoriji ove zemlje. Zabelezen je veliki broj prevremenih porodjaja, dece koja su se radjala sa brojnim anomalijama, dok su odrasli oboljevali od raznih vrsta karcinoma. Posledice su osetili i ljudi u Evropi, a voce i povrce je bilo takodje kontaminirano radioaktivim izotopima.
Ali svakako najvecu zamerku su dobile tadasnje vlasti Sovjetskog Saveza jer su cak 3 dana krili da se nesreca dogodila. Pitanje je i da li i kada bi objavili, da svedski meteorolozi nisu primetili visok nivo radijacije iznad svoje zemlje. Tada je na celu zemlje bio Mihail Gorbacov. Sovjetske vlasti su svesno zrtvovale zivot 30 vatrogasaca koji su poslati na mesto nuklearne nesrece, kako bi ugasili pozar. Ubrzo su svi umrli od posledica radioaktivnog zracenja. Takodje, lekarima je zapreceno da ne dizu paniku, pa su se zdravstvene posledice kod ljudi u pravom smislu reci pocele resavati tek nakon sto je Ukrajina dobila nezavisnost.
Citava ova igra sovjetske vlasti je stvorila veliki revolt naroda. Posebno naroda u Ukrajini, koji je u to vreme imao najnizi nivo poverenja prema Komunistickoj partiji, na celu sa Mihailo Gorbacovom.
