Važnost sunčeve svetlosti za pravilan razvoj i rast dece

Odavno je poznato da Sunčeva svetlost povoljno deluje na zdravlje, a naročito povoljno na organizam za vreme rastenja i razvijanja. Biljka koja raste u zaklonu od sunca bleda je i željno se povija onamo odakle se i najmanji Sunčev zrak pomalja. Dete koje raste bez sunca bledo je i kržljavo, rahitično i bolešljivo, i njemu je potrebno sunce da bi bilo zdravo i krepko.

Sunčeva svetlost nije jednostavna: to se vidi kada posle kiše posmatramo dugu u njenim lepim i živim bojama. Duga je Sunčev zrak propušten kroz sitne kišne kapi u vazduhu; vidimo je kao traku boja od crvene do ljubičaste. Crvena boja predstavlja zrake sa toplotnim dejstvom ― to je toplotni deo Sunčevih zrakova. Iza njih su infracrveni zraci, koji su najtopliji. Ispred ljubičastog dela nalaze se zraci sa hemijskim delovanjem ― ultraljubičasti, kojima se pripisuje lekovita moć i koji su hemijski veoma aktivni.

U novije doba vršena su mnoga ispitivanja o delovanju Sunčeve svetlosti na čovečji organizam. Sunčevu svetlost upijaju koža, potkožno tkivo, verovatno i mišići, kao i krvna zrnca. Prilikom upijanja ova se svetlost pretvara u toplotu, a dešavaju se i mnogo značajniji hemijski i biološki procesi: povećava se količina soli potrebna organizmu, naročito soli fosfora; reguliše se promet kalcijuma uz sudelovanje vitamina A; povećava se hemoglobin i broj crvenih krvnih zrnaca se umnožava; utiče se na promet gvožđa. Pojačani su i ostali hemijski procesi u telu, izmena belančevina, masti. Organizam stiče otpornost prema zaraznim klicama. Ultraljubičasti zraci u stanju su da ubiju klice.

Sunčanje je korisno za svako dete, naročito kad su deca bleda, malokrvna, sa uvećanim limfnim žlezdama, mlitavim mišićima. Posle nekih preležanih oboljenja ili u izvesnim drugim slučajevima, kao pri povišenoj temperaturi i suviše velikoj uznemirenosti, ne treba decu sunčati. U pojedinim slučajevima deca se mogu sunčati, ali vrlo oprezno i ne bez prethodnog savetovanja sa lekarom.

Ultraljubičasti zraci iskorišćuju se i u lečenju pojedinih oboljenja. Postoje naročito konstruisane lampe koje daju ultraljubičastu svetlost; one se nazivaju kvarc-lampama.

Kvarc-lampe služe i za sunčanje školske dece u kišnim danima, kada nema sunca. U za to određenim prostorijama deca se izlažu za određeno vreme ultraljubičastim zracima; oči im se zaštićuju tamnim naočarima; trajanje zračenja i vremenski razmak između serija zračenja određuje lekar. Ta zračenja se vrše u za to uređenim zdravstvenim ustanovama.