Anksioznost – Bolest modernog doba
U prevodu sa latinskog “anxious”, anksioznost označava teskobu, uznemirenost, zabrinutost, strah… Oni koji pate od anksioznosti doživljavaju prekomernu zabrinutost i napetost, što je u nekoj meri normalno u pojedinim situacijama ali osobe sa anksioznim poremećajima imaju preterana i nerealna osećanja koja utiču na njihove živote, odnose sa ljudima, postignuća, društveni život…
Mnogi, iz različitih razloga, ne leče svoju anksioznost, ali od velikog je značaja na vreme potražiti stručnu pomoć jer se ovakvi poremećaji efikasno leče.
Koliko su česti anksiozni poremećaji?
Anksioznost je jedan od najčešćih mentalnih poremećaja na svetu.
Mnogo više je žena medju obolelima u odnosu na muškarce, koji takodje redje traže pomoć u rešavanju ovog problema.
Uzroci anksioznih poremećaja
Uzroci anksioznosti leže u kombinaciji genetskih, bioloških, razvojnih i drugih faktora kao što su npr. socioekonomski faktori i stres na radnom mestu. Važno je pronaći pravi uzrok I to gde leži problem, kako bi terapeut propisao pravu terapiju, lekovima, razgovorom ili kombinacijom.
Vrste anksioznih poremećaja
Generalizovani anksiozni poremećaj
Preterana zabrinutost zbog različitih događaja ili aktivnosti, koja se javlja tokom više dana, ali ne duže od 6 meseci, uz pridružene simptome kao što su umor, gubljenje koncentracije I slično.
Specifična fobija
To je uporan strah od konkretne stvari ili situacije. Na primer strah od ljudi, vožnje avionom, nekih životinja, visine…
Posttraumatski stresni poremćaj
Stalno preživljavanje već doživljenog traumatičnog iskustva je posttraumatski stresni poremećaj. To su zastrašujuće misli, fleš bekovi, košmarni snovi I razdražljivost kao odgovor na zastrašujuće iskustvo ( rat, zlostavljanje, elementarna nepogoda….)
Socijalna fobija
Izlaganje situacijama u društvu kao što je javni nastup u ovom slučaju lupanje srca, drhtanje, znojenje, nelagodnost, proliv, napetost mišića, crvenjenje ili zbunjenost. Može se razviti i u panični napad.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj
Ovaj poremećaj karakterišu uporne misli I ideje koje se nameću protiv volje. Neprikladne su i uzrokuju primetnu napetost ili nelagodnost. Osobe sa takvim mislima obično pokušavaju da problem ignorišu ili potisnu a potom generišu suprotstavljanje drugim mislima (kompuzivnost).
Panični poremećaj
Prisustvo ponavljajućih, iznenadnih napada panike koji su praćeni stalno prisutnom zabrinutošću oko mogućnosti dobijanja dodatnih napada, brigom zbog uticaja napada ili njegovih posledica, ili značajnom promenom ponašanja u vezi sa napadima. Panični poremećaji su ponekad udruženi sa agorafobijom – a to je zabrinutost i izbegavanje, mesta i situacija sa kojih bi beg mogao da bude otežan ili ponižavajući, ili na kojima pomoć ne bi bila dostupna u slučaju panike.
Posledice anksioznosti
Anksiozni poremećaji mogu ozbiljno ograničiti obrazovanje, posao, zabavu i društvene aktivnosti jedne osobe. Ako se ne potraži pomoć, oboleli mogu otići u još teže situacije poput alkoholizma ili korišćenja droga. Mogući su i neki poremećaju ličnosti.
Lečenje
Dakle, ne treba ignorisati pomenuta stanja ili se stideti zbog njih. Rano prepoznavanje i adekvatan tretman najvažnija su stvar kako bi se izbeglo produbljivanjeproblema u na primer tešku depresiju.
Skorašnji naučni podaci potvrdjuju da bi efikasno lečenje uključivalo terapiju lekovima (antidepresivima, anksioliticima) i kognitivno-bihejvioralnu terapiju koja pomaže ljudima da svoje misli o svemu onome što ih prekomerno brine preobraze u racionalnije ideje. Grupe podrške za pojedince i porodice, takođe mogu pomoći u otklanjanju navedenih simptoma i lakše izlaženje na kraj sa njima.