Aralsko jezero (Mrtvo more) – Nestalo najveće i najslanije jezero na svetu
U nekim morima i „morskim jezerima“ nema života-živa bića više ne mogu opstati i to sve zaslugom čoveka. Takvo je Aralsko jezero, koje malo-pomalo nestaje, i Mrtvo more, koje je toliko slano da isključuje mogućnost opstanka životinja.
Agonija velikog jezera
Početkom 60-ih godina XX veka slano Aralsko jezero, na jugu tadašnjeg SSSR-a (izmedju Kazahstana i Uzbekistana), prekrivalo je površinu dve Belgije. Već krajem istog veka, skoro se pretvorilo u pustinju.
Gde je nestala voda Aralskog jezera?
Krajem pedesetih godina XX veka počelo je gajenje pamuka na području oko Aralskog jezera. Pošto pamuk zahteva veliku količinu vode, kulture su se morale zalivati. Tokove velikih reka, koje su ulivale više miliona kubnih metara vode u jezero, ljudi su skrenuli na njive zasejane pamukom. Posledica toga je bilo opadanje nivoa Aralskog jezera za 14m i smanjenje njegove površine za 40%. Danas samo baruštine svedoče o mestu gde se nekada talasalo jezero.
Serija katastrofa
Opadanje nivoa vode utrostručilo je slanost jezera. Nekada je u njegovim vodama lovljeno 45000 tone ribe, a danas ništa. Nestale su vidre, a takodje i ptice. U vodi jezera ostale su još dve vrste: jedna nejestiva raža i jedna vrsta raka. Nema više ribarenja, a na isušenom peščanom dnu se kilometrima ukazuje avetinjski prizor nasukanih brodova. Nekadašnje luke danas se nalaze i do 50km od sadašnje obale jezera. Otkada se jezero isušilo i klima je postala suvlja.
Od 1989.godine jezero je podeljeno na Malo more na severu i Veliko more na jugu. Godine 2007. Veliko more se podelilo na dva dela. Ako se nista ne bi preduzelo, južni deo jezera nestaće do 2025god. Izgradnjom brane na severu, došlo je do naglog rasta nivoa vode u Malom moru (do sada sa 30m na 38m). Zasad je Kazahstan zainteresovan za spasavanje svog dela Aralskog jezera, dok Uzbekistan smatra da je proizvodnja pamuka mnogo značajnija.
Najveće slano jezero na svetu
Mrtvo more je u stvari jedno prostrano slano jezero u blizini Crvenog i Sredozemnog mora. Nastalo je sakupljanjem reke Jordan i njenih pritoka, kao i atmosferskih padavina. Kolicina soli gotovo 9 puta premasuje onu u okeanima. U ovoj vodi covek ne tone-moze i da zaspi plutajuci a da se ne udavi. U Mrtvom moru se na stenama mogu videti pecurke soli koje ljudi sakupljaju. To su nakupine kristala soli, koji poput jastuka prekrivaju stene. Voda Mrtvog mora je od velike kolicine soli pocela da beli. Ni ribe u njoj ne mogu opstati, a nastanjuje je samo nekoliko vrsta algi. Otuda i naziv Mrtvo more.
Lekovite vode
Jos u starom veku bilo je poznato lekovito svojstvo vode i mulja Mrtvog mora. Korisceni su u lecenju rana i koznih oboljenja.
Stalne promene
Nekada mrtvo more nije bilo toliko slano. Pre 20000godina, usled obilnih padavina nivo vode se podigao. U danasnje vreme, sadrzaj soli stalno raste! Pod uticajem jake osuncanosti, isparavanja su povecana i more ce se, prema prognozama, za 10000godina potpuno isusiti, ostavljajuci za sobom samo solju prekriveni basen.
