Šta su retorski šumovi i kako ih se rešiti?

Retorski šumovi su dakle… aaaa, znači retorski šumovi…. pa, retorski šumovi, hm…

Poznato?

Retorski šumovi u širem smislu su sve prepreke za kvalitetno govorenje, a na prvom mestu su to trema i strah, koji se javljaju uglavnom udruženi i izazivaju drhtanje ruku i glasa, znojenje dlanova, suvo grlo, gubljenje koncentracije itd.

Retorski šumovi u užem smislu su poštapalice, mumlanje, uzrečice i drugi manje-više artikulisani zvuci koje proizvodimo u govoru.

Prisutni su i mogu se čuti u svakodnevnom govoru, čujemo ih u prodavnici, na fakultetu, na poslu, često i na TV-u. Izgovaramo ih svi, i retki su oni ljudi koji svoje govorenje kontrolišu u toj meri da u njemu nema retorskih šumova. Mnogi ih ne primećuju. Oni koji ih primećuju u svom i govoru drugih ljudi, i bore se protiv njihove upotrebe, smatraju ih upornim korovom, koji se teško da iskoreniti.

Postoji predrasuda da retorski šumovi isključivo treba da budu briga onih koji često javno govore: profesora, političara, voditelja, pravnika… Da bi se ova predrasuda razbila potrebno je da zamislite razgovor za posao na koji jedna za drugom ulaze dve osobe, A i B.

Obe su sličnih godina, obrazovanja, iskustva u struci; neka te dve osobe do trenutka kada progovore pred poslodavcem budu ravnopravne, a jedina razlika između njih je ta što osoba A nema retorske šumove u govoru (odnosno, kontroliše ih), a osoba B ih ima. Osoba A odgovara precizno, kratko i jasno na postavljena pitanja, za razliku od osobe B koja mumla, zamuckuje (a pritom nema govornu manu!), rečenice počinje sa „pa“, „znači“, i u iste često umeće „ovaj“, „dakle“, „mislim“. Nakon završenih razgovora, poslodavac sređuje utiske i odlučuje da zaposli osobu A.

Zašto? Zbog toga što u svakom poslu, pre ili kasnije zaposleni dolazi u kontakt sa strankama ili kupcima, razgovara direktno ili telefonom sa njima, i potrebno je da vreme koje ima iskoristi tako da privuče potencijalne kupce dobara ili usluga i time obezbedi profit.

Problem sa retorskim šumovima je što kada jednom uđu u naš rečnik i postanu navika, mi ih doživljavamo kao sasvim prirodne i ne primećujemo ih u svom govoru, što čini da se o nama stvori utisak kao osobama koje nepovezano govore, ili uopšte ne znaju šta žele da kažu, koje su stalno zbunjene…

Zašto nastaju retorski šumovi?

Razlozi nastanka retorskih šumova su raznovrsni, a neki su bojazan od trenutka „neprijatne tišine“, želja da se sačuva pažnja onih koji nas slušaju, želja da se nagovesti da onaj koji govori ima još nešto da doda na ono o čemu govori, nedostatak samopouzdanja ili nedovoljno znanje o nekoj temi.

Kako se boriti protiv retorskih šumova?

Retorski šumovi su govorna navika. Kao i svaka druga navika, i ova se da kontrolisati, iskoreniti ili makar ublažiti. Kako?

Pola posla je registrovanje retorskih šumova u govoru. Slušajte sebe kada govorite, obratite pažnju na to koje retorske šumove imate u svom govoru i koliko se često javljaju. Druga polovina posla je svesno kontrolisanje izgovorenih reči. Ne dozvolite da reči izleću same od sebe. Vi ih izgovarate, Vi ih kontrolišete. To u početku može biti naporno, ali rezultati su vidljivi gotovo odmah, i uz malo vežbe i malo volje, ubrzo ćete biti zadovoljni time što ovaj problem prevazilazite.

Tajni lek za ovu boljku je pauza. Kada zaustite da izgovorite ili izmumlate nešto, ućutite. Napravite pauzu u trajanju od nekoliko sekundi i nastavite dalje da govorite.

Nakon nekog vremena uvidećete ishod i značaj osvojene bitke. Rešili ste se jedne ružne navike, a Vaše govorenje je kvalitetnije, preciznije i bolje zvuči i Vama i onima koji Vas slušaju.