U čemu je razlika izmedju Zemlje i Meseca i da li je moguć život na Mesecu?
Mesec je od Sunca udaljen manje od 150 miliona kilometara. Na toj udaljenosti, kada bi uvek istom stranom bio okrenut ka njemu, ona bi apsorbovala toliko Sunčeve toplote da bi temperatura na njemu bila daleko iznad tačke ključanja vode. Samo u takvom slučaju, Mesečevo sopstveno hladjenje bi izgubilo prevagu nad velikim zagrevanjem Sunca.
Toplotna energija putuje kroz tlo Meseca neizmerno sporo, tako da bi ona druga tamna strana , dobijala jako malo toplote, pa bi je samim tim i jako malo izračila u svemir. Za nju, tu tamnu stranu Meseca, bi se moglo reći da ima nisku temperaturu svemira.
Ali Mesec rotira, izlažući svaki deo svoje površine Sunčevim zracima svake dve nedelje. U tom ograničenom periodu osunčanosti, površina temperature jedva da dosegne tačku ključanja vode. Za vreme duge noći koja zatim nastupa, temperatura padne na -150 stepeni Celzijusovih, ali pre nego što stigne da opadne još više, Sunce ponovo izadje i počne da zagreva smrznutu površinu.
TOPLOTNI AMORTIZERI
Situacija na Zemlji je bitno drugačija jer ona poseduje atmosferu i svoj vodeni omotač- okeane koji čine preko 70%njene površine. Oni upijaju toplotu mnogo efikasnije nego gole stene, a oslobadjaju je mnogo sporije. Ponašaju se kao neki toplotni amortizeri, ne dozvoljavajući da im se temperatura podigne suviše visoko ali ni da padne prenisko, kao što se to dešava na kopnu. Pored toga, Zemlja se okreće dovoljno brzo, te je veliki deo njene površine izložen uticajima promene dana i noći u čestim i pravilnim intervalima. Nisu zanemarljivi i uticaji vetrova, koji prenose toplotu sa dnevne strane na noćnu, kao i sa ekvatora ka polovima.
Iz ovoga se može zaključiti da su temperaturne razlike na Zemlji mnogo manje nego na Mesecu, iako su oba nebeska tela praktično podjednako udaljena od Sunca.
U SKAFANDERU
Bez obzira na sve to, ako bi čovek bio izložen na tamnoj strani Meseca ništa loše mu se ne bi desilo ako ima skafander. Na zelji ako smo lagano obučeni, telesna toplota vrlo brzo odlazi u atmosferu, posebno u okolnostima kada duva vetar, jer on brže odnosi toplotu. Na Mesecu je drugačije. U skafanderu čovek gubi jako malo toplote pri kontaktu sa površinom ili njenim raznošenjem u prostoru bez vetra.. osećao bi se kao da sedi u nekoj termos-boci u vakuumu, eventualno ozračen malom dozom kosmičkog i infracrvenog zračenja. Hladjenje bi bilo vrlo sporo. Budući da bi njegovo telo neprestano proizvodilo toplotu, vrlo je verovatno da bi mu pre bilo vrućina nego hladno.
