Meša Selimović – citati, misli, izreke…

Mehmed Meša Selimović, rođen je 26. aprila 1910. godine u Tuzli.  Po završenom ,,Filozofskom fakultetu“, počinje da radi kao profesor. Za vreme Drugog svetskog rata bio je naklonjen komunistima, zbog čega je i hapšen. Nakon rata radi i kao profesor i docent ali i na filmu i u pozorištu. U društvu su ga uvažavali a družio se i sa mnogim poznatim književnicima tog vremena. Njegova najpoznatija dela su ,,Derviš i smrt“, ,,Tvrđava“, ,,Ostrvo“ i mnoge druge. Meša je dobitnik mnogih priznanja a bilo je i priče da se ,,Tvrđava“ čak predloži za Nobelovu nagradu. Od 1988. dodeljuje se i nagrada za najbolji roman ,,Meša Selimović“.

Možda bi mladi danas uglavnom zaboravili ovo veliko ime srpske književnosti, odmah po izlasku iz škole, da nije ,,Fejsbuka“ i društvenih mreža, kao i potrebe za dobrim statusima. Tako je ovaj pisac povratio staru slavu i iako mnogi od njih nisu pročitali ništa od Meše, svi su prepoznali mudrost njegovih citata, od kojih su mnogi ljubavni.

Ovo su neki od njih.

LJUBAVNI CITATI

Meša je u svojim romanima često pisao o ljubavi kao o nečem što je najbitnije na svetu. Ne samo o ljubavi dvoje ljubavnika, već i o drugim vrstama kao što je na primer prijateljska. Verujemo da ćete se složiti sa njegovom tezom da je ljubav nešto  čemu ne treba tražiti objašnjenje i da je život uz nju mnogo lepši.

• ,,Da nisam našao tebe,  bio bih ljut na život, pa ne bih imao ništa, kao ni sada, ali ne bih  znao šta je sreća… Ne bi ti bilo lakše, ali bi meni bilo teže, i to je pravo. Nikad te više necu ostaviti samu, sve što se desi, desice nam se zajedno.“
• „Odlučio sam se za  ljubav. Manje je istinito i manje vjerovatno, ali je plemenitije. I  ljepše. Tako sve ima više smisla. I smrt. I život.“
• ,,Hodaćemo bez razloga, radovaćemo se, bez razloga, smijaćemo se, bez  razloga, s jednim jedinim razlogom, što smo živi i što se volimo. A kud  ćes veći razlog?“
• ,,Ljubav je valjda jedina stvar na svijetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog“.
• ,,Prijateljstvo se ne bira, ono biva,  ko  zna zbog čega, kao ljubav.“
• ,,Moje želje su bile maglovite i rasute, sad su sakupljene u jednom imenu, u jednom liku, stvarnijem i ljepšem od mašte.“
• ,,Jedino u mojim očima postaješ savršenstvo.“
• ,,Hiljadu nečijih srećnih časaka biće kao ovaj, ali ovaj nikada više. Hiljadu tuđih ljubavi biće kao ova, ali ova nikad više.“
• ,,Nećemo biti bogati u novcu, ali ćemo biti najbogatiji u ljubavi.“
• ,,Ljubav je ipak jača od svega.“

CITATI O ŽIVOTU

Citati o životu koji su nastali iz pera ovog slavnog književnika često ostavljaju jak uticaj na čitaoce. Pisac skreće pažnju  na to da život nikada nije lak, ali i upozorava da ga treba proživeti na pravi način – časno, pošteno i bez strahova.

•  ,,San je ono što se želi, a život je buđenje.“
• ,,Ono što nije zapisano, i ne postoji; bilo pa umrlo.“
• ,,Ništa nemam osim uvjerenja da sam častan, ako i to izgubim, biću ruševina.“
• ,,Hiljadu puta se pokaješ za ono što kažeš, rijetko za ono što prećutiš.”
• ,,Boj se ovna, boj se govna, a kada ću živjeti?”
• ,,Suze mi teku od smijeha. Ako prestanem da se smijem, ostaće samo suze.“
• ,,Ne treba sve gledati crno.“
• ,,Oženi se! Rađaj djecu! I to smiruje nezadovoljstvo, jer nameće obaveze.“

CITATI O LJUDIMA

Meša Selimović je bio vrsni poznavalac ljudskih duša. Zato i ne čudi činjenica da iz njegovih dela najviše citata možete izvući o ljudima i ljudskoj prirodi. Na žalost, poput većine i on se uverio da čovek može biti krajnje zloban ali nam je kroz svoja dela i potvrdio da su dobri ljudi nešto najbolje što postoji na ovom svetu.

• ,,Uvijek je sumnjivo kad neko misli za sebe da je pametan.“
• ,,I zauvijek sam ostao gladan ljubavi i pažnje: niko me u životu nije  mogao iznenaditi grubošću i uvjek sam je očekivao, a svako me mogao  pridobiti pa i prevariti pitomošću, nježnošću, prijateljstvom, pa i kad  bih se prevario, opet sam uvijek bio spreman da naletim na isti mamac.“
• ,,Nijedan čovjek nije dovoljno pametan.“
•  ,,Kako su ljudi glupi! Čine zlo, da im se zlo vrati.“
• ,,Više je dobrih ljudi na svijetu nego zlih. Mnogo više! Samo se zli dalje cuju i teže osjecaju. Dobri cute.”
• ,,Ljudi preziru sve one koji ne uspiju, a mrze one koji se uspnu iznad njih; Navikni se na prezir ako želis mir, ili na mržnju ako pristaneš na borbu.”
• ,,Čovjek je proklet i žali za svim putevima kojima nije prošao. A ko zna šta bi me i na drugim čekalo.”
• ,,Nije čovjek ono što misli, već ono što čini.”
• ,,Niko nikome ne može natovariti toliko muke na vrat koliko može čovjek sam sebi.“
• ,,Svaka nepravda je jednaka, a covjeku se cini da je najveca koja je njemu ucinjena. A ako mu se cini, onda i jeste tako, jer ne moze se misliti tudjom glavom.”
• ,,Dobri ljudi su sreća na ovome svijetu”
• ,,Ljudi se menjaju. Ali nagore.“

CITATI O ŽENAMA

Koliko je dobro poznavao ljude, toliko je dobro poznavao i žene. Poput mnogih pisaca i Meša je često bio inspirisan lepšim polom, a u ženama je prepoznao prelepa bića koja su mudra i čija se snaga uvećava kada su zaljubljena.

• ,,Žena je uvijek zanimljiva kad je zaljubljena. Tada je pametnija, odlučnija,ljupkija nego ikad. Muškarac je rastresen, ili grub, ili nerazmišljen ili plačljivo nježan.“
• ,,Muž koji želi sebi dobro, poslušaće ono što mu žena kaže.“
• ,,Kakve su da su, žene su mudrije i bolje od muškaraca. To pred njima ne treba reći, ali su muškarci glupi, sujetni, uobraženi, ne vrijede mnogo, među nama rečeno. I čudo je kako nas žene trpe.“
•  ,,Ženu ljubav podmlađuje.“
• ,,Žena više voli nježnu riječ, makar bila i glupa, nego pametnu ako je gruba.“

CITATI OD DRŽAVI I VLASTI

S obzirom da se istorija ponavlja svuda pa i na Balkanu, možda ćete u narednim citatima prepoznati aktuelnu situaciju na našim prostorima. Iako se citati odnose na neki davni period, na žalost možemo iskoristiti ove rečenice kako bi opisali ono što se danas događa u zemljama bivše Jugoslavije. Ko zna, možda bi Meša, s obzirom na veliku mudrost koju je posedovao, bio veoma dobar političar.

• ,,Ja sam mali čovjek koji je zaboravio da je mali. Uvrijedio sam ih što se usuđujem da mislim.“
• “Mi smo ničiji. Uvijek smo na nekoj međi, uvijek nečiji miraz. Vjekovima mi se tražimo i prepoznajemo, uskoro nećemo znati ko smo. Živimo na razmeđu svjetova, na granici naroda, uvijek krivi nekome. Na nama se lome talasi istorije kao na grebenu. Otrgnuti smo, a neprihvaćeni. Ko rukavac što  ga je bujica odvojila od majke pa nema više ni toka, ni ušća, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije. Drugi nam čine čast da idemo pod njihovom zastavom jer svoju nemamo. Mame nas kad smo potrebni, a odbacuju kad odslužimo. Nesreća je što smo zavoljeli ovu svoju mrtvaju i nećemo iz nje, a sve se plaća pa i ova ljubav. Svako misli da će nadmudriti sve ostale i u tome je naša nesreća.”