Anksiozni poremećaji: strah od javnog nastupa

Trema je psiho-fizička reakcija prouzrokovana spoznajom situacije koja se opisuje kao rizična. To često mogu biti prezentacije, razgovori za posao, ispiti i mnoge druge u kojima se sopstveno znanje ili veština prezentuju osobama čije je mišljenje za subjekta merodavno, gde te osobe u ulogama posmatrača slušaju i prate šta subjekat govori.

Strah koji se javlja u osobi koja drži performans uzrokovan je kako vanrednom situacijom gde se nešto mora izvoditi za druge, tako i negativnoj slutnji da će nešto krenuti po zlu: anksiozna osoba brine da će ispasti glupa, smešna, dosadna,nedovoljno stručna, nedovoljno simpatična, da će se saplesti i pasti… a to sve pred drugim ljudima!

Propratne fizičke reakcije poput ubrzanog srčanog ritma, tremora, podrhtavanja glasa, bola u grudnom košu, osećaja gušenja… anksioznu osobu dodatno parališu, tako da ona ubuduće nastoji izbegavati situacije u kojima se osećala nelagodno, tako da može odustati od daljeg školovanja, plašiće da konkuriše za više radno mesto; te kako ovaj strah izaziva novi strah, osobi može postati nelagodno da iznese neko mišljenje i na širem porodičnom okupljanju, kao i da prepriča neku anegdotu prijateljima.

Anksiozni poremećaj je moguće prevazići

Ovo je dugoročan proces rada na sebi gde su razumevanje i podrška okoline dobrodošli. Anksiozna osoba uči kako da negativne utiske i podozrenja preokrene u pozitivnu energiju. Inače, radi se o veštini sa kojom se retko ko rađa. Potvrđeno je da čak 74 % populacije pati od straha od javnog nastupa. Glumci, govornici i prezenteri su naučili kako da enormni nivo adrenalina u krvi učine svojim saveznikom, ili pozitivnom tremom, koja im pomaže da ostanu koncentrisani, aktivni i da u određenoj situaciji reaguju na najbolji način.

Sledeći koraci će anksioznim osobama pomoći da prevaziđu intenzivan strah od javnog nastupa:

Odustanite od perfekcionističkih zahteva.

Umesto da cilj izlaganja bude ostavljanje što boljeg utiska o ličnosti i kapacitetima govornika (njegova harizma, želja da bude svima dopadljiv, da njegov govor momentalno ostavi sve prisutne bez daha), u prvome planu treba biti predmet tog obraćanja publici: potrebno je istaći o čemu se govori, zašto se o tome govori, kakav odnos prema tome ima onaj što govori i kakve je radnje preuzeo da to delo spozna, pre nego ga je uzeo prezentovati. Fokusirajte se na ono što želite da predstavite, predložite…i nastojite da to iskažete na način koji bi svima bio jasan i logičan. Ako napravite grešku, zastanite i udahnite, ispravite je i jednostavno nastavite sa izlaganjem.

Nemojte nastojati da na sebi prepoznate anksiozne manifestacije.

Kada konstatujete da se u svojoj koži osećate nelagodno, najverovatnije je da ćete se od osetiti još jači intenzitet straha. Ovakvo stanje vas totalno može zaokupirati: učiniti da će vam predmet izlaganja biti u drugome planu, a lako možete doživeti i totalnu blokadu. Kada prepoznate anksiozni napad, recite sebi da vi to možete da uradite; da iako se ne osećate lagodno, da va to neće omesti. Zapamtite: ne fokusirajte se na napad, nego na zadatak. Nemoguće je zadatak sprovesti u delo ukoliko razmišljate i o senzacijama straha, i o tome kako ćete ’’sramotu’’ preboleti, i o onome šta je vaš zadatak.

Ne čitajte negativne misli vaše publike.

Misli drugih ljudi ne možete pročitati ni kada ste najviše opušteni i pribrani, zar ne? Onda, nema šanse da će vaši zaključci biti istiniti kada su proistekli iz stanja vođenog strahom i nervozom.

Pripremite izlaganje.

Pred nastup, obnavljajte sadržaj svoga izlaganja. Tako će samo izlaganje teći prirodnije, a vi ćete znati da ste se potrudili da svim snagama budete dostojni zadatku. Što bolje poznajete temu koju predstavljate to ćete bolje znati da se izvučete iz nepredviđenih situacija (npr. ako vam neko postavi pitanje). Nemojte zaboraviti da je nemoguće znati odgovore na sva pitanja: pokušajte da odgovorite, no i ako ne znate odgovor, niko vas neće ’’osuditi’’ zbog toga, ni blizu koliko ste sami u stanju da zbog toga ’’osudite’’ samoga sebe.

Oslobodite se napetosti pravilnim disanjem.

Dišite produbljeno, dijafragmom. Tehnikom produbljenog disanja vaš napeti nervni sistem se vraća u normalu. Poželjno je da vežbe relaksirajućeg disanja izvodite nekoliko dana pre nastupa (kako bi vam one postale rutinske), kao i pred sam nastup.

Dakle, tremu prevaziđite usmeravanjem celokupne pažnje na zadatak, greške shvatite kao nešto ljudsko i popravljivo, ljude kojima izlažete radije shvatite kao saradnike nego kao egzekutore, pripremajte se učeći o svome zadatku i ne zaboravite da se relaksirate disanjem.