Reč psihologa o verovanju u horoskop

Šta imaju da kažu psiholozi o verovanju u horoskop

O verovanju u horoskop dobro je došla i koja reč psihologa. Dok čitate horoskop nije nemoguće da zapazite ono o čemu će u ovome članku biti reči: da njime nadomeštate osećaj svakodnevne praznine, da nastojite svojoj ličnosti nadograditi neku pozitivnu tvrdnju, da želite drugima predstaviti sebe kroz svoj alter ego… A možda verujete u njega više nego to znate ili želite. Naročito je interesantna izjava Artura Klarka o horoskopu, koja glasi: Ne verujem u horoskop; moj znak je Strelac, a Strelčevi su skeptični.”

Psihološki fenomeni odgovorni za verovanje u astrologiju su: Forerov efekat, društveno pojačanje, selektivno potvrđivanje, selektivno mišljenje I pristrasno potvrđivanje.

Forerov efekat

Iako se pojedine tvrdnje mogu odnositi na veliki broj ljudi, individualci su skloni da ih tumače kao objašnjenja i prikaze sopstvene ličnosti. Ovaj efekat nazvan ’’Forerov efekat’’ poznat je još i pod nazivima: ’’Barnum efekat’’, ’’Izveštaj tetke Fani’’ ili ’’Izveštaji sa Medison Avenije’’.

Psiholog Bertram Forer (1914-2000) je u svojim istraživanjima otkrio da ljudi pokazuju tendaciju za prihvatanjem uopštenih, maglovitih, opisa ličnosti kao primenljivim isključivo na njih, ne uviđajući da se isti opis može primeniti na mnoštvo drugih ljudi. Pročitajte donji opis i procenite koliko se u njemu pronalazite:

’’Vi imate potrebu da se dopadnete drugim ljudima i da vam se dive, ali ipak uspevate ostati samokritični. Iako imate neke slabosti, generalno ste u stanju da ih kompenzujete. Imate dosta neiskorišćenih kapaciteta koje još uvek niste usmerili u svoju korist. Disciplinovani i samokontrolisani spolja, iznutra ste skloni brigama i nesigurnostima. S vremena na vreme sumnjate da li ste doneli pravu odluku ili učinili najbolju stvar. Preferirate izvestan stepen promene i različitosti, pa postanete nezadovoljni kada se osetite sputanim ili vas nešto ograničava. Ponosni ste na to što ste nezavisni mislilac i što ne prihvatate mišljenja drugih bez zadovoljavajućih argumenata. Ipak, smatrate da nije baš najmudrije biti previše otvoren u pokazivanju cele svoje ličnosti drugima. Obično ste ekstrovertni, dostupni i društveni, ali ima perioda kada se povučete u sebe ili postanete oprezni. Neki od vaših ciljeva imaju tendenciju da budu prilično nerealni.’’

Forer je izvršio eksperiment nad studentima tako što im je zadao da urade test ličnosti, a onda je ignorišući njihove odgovore svakom student ponaosob dao gornji citat kao navodni rezultat njihovog testa. Rekao im je da na skali od 0-5 procene koliko se opis odnosi na njih (vrednost 5 znači da je opis u potpunosti odgovarajući, a vrednost 0 u potpunosti neodgovarajuća). Studenti su procenili tačnost ovih opisa prosečnom vrednošću 4.26. Test koji je od 1948. ponovljen na brojnim ispitanicima prosečno je ocenjen tačnim u čak 84 procenta (vrednost 4.2).

Osobine poput neuroticizma, potrebe za odobravanjem I autoritarnost posebno pogoduju nastanku ovakvog verovanja.

Traženje smisla u neizvesnoti

Forerovo objašnjenje ukazuje na ljudsku lakovernost; međutim, ono se povezuje i sa konceptima nade, maštanja, taštine i pokušaja pravljenja smisla. Skloni smo da se o sebi izjašnjavamo preko svoje želje, tj. Ne onakvima kakvi smo, već kakvi bi želeli da jesmo. Dok nam gode pozitivni prikazi ličnosti ne gajimo predrasudu da ih prihvatimo (horoskopi su većinom pozitivni).

Psiholog Beri Bejerštajn smatra da nada i neizvesnost pobuđuju psihološke procese koji nagone osobu da se obraća raznim kvazi savetnicima (astrolozima…), dajući im razne informacije o sebi. Prazninu u nekoj životnoj sferi ljudi nastoje popuniti raznim tumačenjima, ma koliko su oni besmisleni i ne postoji nikakva potpora za njima.

Društveno pojačanje

Društveno pojačanje je socijalni fenomen. Tvrdnja se modifikuje u snažno uverenje koje se želi nametnuti članovima društva kao istinito.

Društveno pojačanje objašnjava mogućnost da razne netačne, naivne i neverovatne price generacijski preživljavaju. Ovo je i objašnjenje zašto price koje nisu prožete logikom imaju primat nad naučnim istinama.

Pojedini inteligentni ljudi ne tumače simboliku nekog mita, već veruju da se on zaista i dogodio zahvaljujući fenomenu društvenog pojačanja. Ista stvar je i sa horoskopom.

Selektivno mišljenje

Selektivno mišljenje se odnosi na process odabiranja najvdopadljivije tvrdnje, koja se pamti i favorizuje, dok se sve ostale tvrdnje odbacuju. Ovakvo mišljenje ključno je za verovanje u koncept zasnovan na pseudonauci.

Selektivno mišljenje je različito od pristrasnog mišljenja po tome što se kod p.m. razmatraju i podaci u suprotnosti od onih koje priželjkujemo, tj. ne odbacujemo ih, ali pozitivna favorizujemo.

Pristrasno potvrđivanje

Ovo je podvrsta selektivnog mišljenja gde tendacionalno obraćamo pažnju na one tvrdnje koje su u skladu sa našim uverenjima, dok one tvrdnje koje se ne slažu sa uverenjima ignorišemo.

Subjektivno potvrđivanje

Izjave i znaci se smatraju tačnim zato što ih subjekat smatra lično važnim ili značajnim. Subjektivna validacija može obmanuti svakoga – od onih koji misle da njihova sreća zavisi od krvne grupe ili zodijačkog znaka, do FBI agenata koji konstruišu psihološke profile, pa sve do psihologa koji koriste tehnike kao što su Roršahove mrlje.

U subjektivnoj validaciji ključna je motivacija onoga na kome se primenjuje, jer je u njegovom interesu da dobije informacije koje su mu potrebne, bez obzira na njihovu logičku (ne)utemeljenost ili (ne)tačnost.