Saveti za pravilno ponašanje i razgovor u društvu

Kako biti dobar u razgovoru sa društvom

Ovaj članak tiče se teme razmene reči sa sagovornikom ili više njih, a ne veštine prezentovanja pred publikom gde jedan javno iznosi svoje mišljenje a drugi ga slušaju. Štaviše, pravila ponašanja u međusobnim odnosima ne predstavljaju manji izazov od govorničkih sposobnosti. Možda je ovaj članak i korisniji, jer je potreba za međusobnom komunikacijom svakodnevna. Razmislite samo koliko se stresnih situacija kao rezultat nejasnih, nedorečenih, poruka može izbeći ukoliko se osobe međusobno dobro predstave. Veštine lepog komuniciranja sretali ste u klasicima ruske književnosti i u filmovima o raznim kurtizanama koje su posrednim obraćanjem umele da zagreju atmosferu. Dobra navika lepog govorenja nije izumrla, već se u pojedincima još nije začela.

Slušanje drugih

Veština lepog govora najpre se uči pažljivim slušanjem. Osoba bi trebala imati strpljenja da sasluša drugoga, jer bi u suprotnom mogla da reaguje nestrpljivo, tj. besno. Ako ne možete u društvu držati monolog a da se ljudima oko sebe ne učinite nametljivi i dosadni – onda se ne namećite kao glavni govornik, nego propustite drugima da izraze svoja mišljenja, utiske ili želje.

Brbljanje bez mere

Mnogi sagovornici osobama zameraju na njihovoj brbljivosti: ne samo da nisu dobili priliku da se izraze (dakle, da kao komunikativna bića podjednako učestvuju), već će sagraditi možda i trajnu predstavu o brbljivoj osobi koja im nije ukazala poštovanje: ukratko, takav neko je narcisoidan, uobražen i tlačitelj koji u svojoj glavi zapravo nema ništa.

Nova poznanstva

Prilikom novih poznanstava trudite se da govorite o nekoj opštoj temi (najbolje je da odaberete temu za koju ste oboje zainteresovani; bilo bi dobro da imate nekoga ko vam može predstaviti u kratkim crtama vašeg novog poznanika). Ne upuštajte se u razgovor lične prirode, jer ovde bi se moglo doći do neprijatnih iznenađenja uzrokovanih nedorečenošću vašeg sagovornika i nepoznavanjem njegove prave prirode.

Pričanje šala u društvu

Ne vole svi ljudi vrstu viceva koja se vama dopada (bezobrazni vicevi, crni humor, šale koje upućuju na kakvu netoleranciju…); kada uočite da dosetka nije dobro prihvaćena – odustanite od pričanja te šale i razgovor preusmerite na nešto drugo.

Detalji iz intimnog života

U društvu, ma koliko ono bilo, sasvim je neumesno iznositi detalje iz intimnog života, svojeg ili tuđeg. Ljudi vole da budu ograđani od ovoga.

Korišćenje poštapalica

Poštapalice su reči koje se koriste iz navike, spontano. One ne dopunjuju značenje vaših reči, a sagovornicima zvuče jako ružno. Ako ne možete da lako odaberete neku reč, zastanite i udahnite, potom nastavite tamo gde ste stali sa izlaganjem.

Upadanje drugima u reč

Pustite vašeg sagovornika da iskaže svoju misao. Nećete izgraditi dobru sliku o sebi ni kod prekinutog, ni kod drugih slušaoca koji su videli kako imate naviku da nekoga prekidate u govoru. Da li vam se zaista čini da je ono što baš u tome trenutku imate da kažete od nekog suštinskog značaja, ili želite da ukažete na svoje obrazovanje, inteligenciju, društveni položaj – osobe sa kojima govorite smatraće vas taštim.

Korišćenje stranih reči

Strane reči možete koristiti ako i vaš sagovornika razume taj strani jezik. U suprotnom nema svrhe, osim da nagovesti vaše obrazovanje.

Ako ne znate pravilan izgovor strane reči, ili njen prevod – široko je izbegavajte da ne ispadnete smešni.

Ružne navike prilikom komunikacije

Nekim ružnim navikama smatra se: šaputanje u društvu, telesno dodirivanje sagovornika, naglašena gestikulacija, čudna mimika, namigivanje, korišćenje ’’ružnih’’ reči, povišen ton, zlobno osmehivanje, podsmehivanje…