Putovanje Čajlda Harolda, Dzordz Bajron
NASLOV: Putovanje Čajlda Harolda
AUTOR: Dzordz Bajron
VRSTA: poema
Analiza pesme – ukratko prepričano
Putovanje Čajlda Harolda je najpoznatija poena Dzordza Bajrona. Inspirisana je njegovim putovanjima po mediteranskim zemljama.
Junak ove poeme, Čajld Harold, vitez i lutalica, toliko oličava pesnika da se može reći kako je on njegovo DRUGO JA. Na početku poeme Bajron koristi zamenicu „on“ kada peva o svom junaku da ukaže na distancu izmedju autora i junaka , ali se polako ta distanca smanjuje i na kraju se junak i autor stapaju u jedno.
Čajld harold je mlad i buntovan. Želeći da se oslobodi učmalosti i dosade, ostavlja sve što mu je blisko i odlazi na pučinu. Nezadovoljan stvarnošću i odnosom drugih prema njemu , odlazeći, oprašta se od domovine u atmosferi koja je romantičarska: „ Vetar huče, riču vali a galebovi grakću…“ Nemir i buru u duši prati nevreme u prirodi izaženo glagolima: huče, riču, grakću, što ostavlja utisak nečeg demonskog u prirodi. Junak se predaje vetru i talasima da ga nose bilo kuda.
Poemu prati poetika kojoj se predaje glavni junak. Patetiku vidimo još u prvom stihu u rečima „zbogom, zbogom!“ koja se nastavlja u drugoj strofi u ispovednom glasu junaka. Svanuće novi dan, on će opet moći da pozdravi nebo i dan ali ne i domovinu koju naziva majkom. Tugu pojačava i slika doma koju zamišlja: dvori su pusti, korov je svuda, ognjište se ugasilo a jedini koji žali za gospodarom je pas koji zavija na vratima.
U sledećoj strofi bajronovska duša se iskazuje kroz dijalog junaka i njegovih pratilaca. Jedan žali što je ostavio oca i majku koji žale za njim, drugi je utučen što je ostavio ženu i decu… Jedino za njim niko ne žali niti on ima za kim da žali. On se oseća neprihvaćenim i izlišnim u svetu u kome živi. Jer, žaliti za nečim, znači imati nekoga i misliti na njega. To znači imati nekoga ko misli na tebe. A to je znak da nisi sam, niti suvišan. Zato dok se drugi vraćaju u prošlost i ono što su ostavili za sobom, on usmerava pogled napred, na daljinu i ono što treba da dodje u budućnosti.
Na tom putovanju on je usamljen, melanholičan ali i gord. Posećuje razna mesta koja u njemu bude istorijska sećanja na patnje i borbe za slobodu. Pozdravlja borbu Španaca protiv Napoleona, peva o bici na Vaterlou, misli na slavu i propadanje starog Rima…
Harol je romantičan junak i bajronovska priroda koju karakteriše nemir, ne pristajanje na postojeće i pobuna. Poreklom je iz poznate loze, ali ga muče dosada i odsustvo aktivnosti koje bi njegovom životu dale neki smisao. Zato u tom lutanju pokušava da nadje sebe i izbavi se od sitosti koja umrtvljuje satire duh, pa tako ubija svaki ideal i smisao za lepotom. U njemu se javlja prkos i prezir prema takvom životu, prema takvoj zemlji a i prema sebi takvom. Mračan i usamljen on kreće na put ne žaleći ni za kim. On čezne za slobodom i za svetom bez zabrana. On beži od drugih ali ne može da pobegneod sebe ukletog.
Harold sanjari o drevnoj prošlosti Rima i Grčke sa zanosom pravog romantičara. U toj dalekoj prošlosti on otkriva slobodu stvaranja i življenja. Ali ne nalazeći to u postojećoj stvarnosti Grčke, on oseća tugu i bol. Njegov bol prerasta u opšti i to je to je sada SVETSKI BOL jer oplakuje gubitak tudjih sloboda. Tako on postaje borac za slobodu i humanista koji bi da poveže sve vrednosti ovoga sveta i da ih saobrazi svom shvatanju čoveka i života.
