Derviš i smrt, Meša Selimović

Derviš i smrt – analiza lektire

Autor: Meša Selimović
Književni rod: epika
Književna vrsta: roman

O piscu i delu

Roman “ Derviš i smrt “ se smatra jednim od najuspešnijih romana pisca Mehmeda – Meše Selimovića.

Mehmed – Meša Selimović je rođen u Tuzli 26. aprila 1910. godine. Nakon diplomiranja na grupi za Srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost, Filozofskog fakulteta u Beogradu, zapošljava se na mestu profesora Građanske škole, da bi ubrzo počeo da radi u tuzlanskoj Realnoj gimnaziji.

Tokom rata je bio uhapšen zbog saradnje sa Narodnooslobodilačkim pokretom. Ubrzo postaje član Komunističke Partije Jugoslavije, a pred sam kraj rata se seli u Beograd, u kome boravi kratko. Zatim se seli u Sarajevo, a u Beograd se vraća nakon penzionisanja, 1971. godine i u njemu ostaje sve do smrti, 11. jula 1982. godine.

Bio je redovni član Srpske Akademije Nauka i Umetnosti. Tokom svog izuzetno plodnog života, ovaj veliki pisac je obavljao izuzetno značajne političke i kulturne funkcije. Navešćemo samo neke od njih: direktor drame Sarajevskog narodnog pozorišta, umetnički direktor “ Bosna filma “, glavni urednik sarajevskog izdavačkog preduzeća “ Svjetlost “, docent Filozofskog fakulteta u Sarajevu, počasni doktor Sarajevskog univerziteta, predsednik Saveza književnika Jugoslavije…

Pisac romana “ Derviš i smrt “, Meša Selimović je bio i dobitnik mnogih najgrada, a među njima se izdvajaju: NIN – ova nagrada ( 1967. godine ), “ Njegoševa nagrada “ ( 1967. ), “ Goranova nagrada “ ( 1967. ).

Pored romana “ Derviš i smrt “ koji ga je proslavio, Meša je pisao o pripovetke, ali i mnoge druge romane, koji nisu uspeli da zasene njegovog Derviša .

Roman “ Derviš i smrt “, Meša Selimović je pisao u periodu od 1962. do 1966. godine.

Mesto i vreme radnje romana

Radnja lektire “ Derviš i smrt “, Meše Selimovića se odvija u bosanskoj kasabi u 18. veku.

Tema dela

Na vrlo specifičan način ovaj roman govori o potrazi svakoga od nas za srećom i smislom postojanja.

Analiza lektire „Derviš i smrt“

Roman Meše Selimovića “ Derviš i smrt “ spada u takozvani roman lika, jer je pisan u prvom licu, a osnovna tema mu je život glavnog junaka. Uz to, ovo je svojevrstan psihološki roman, ali i lirski i metafizički, filozofski i još mnogo toga. Zato je izuzetno teško ovo delo Meše Selimovića okarakterisati kao određeni tip romana.

Mnogi smatraju da je ovo delo sadrži autobiografske motive, uzevši u obzir da je i piščev brat, takođe ubijen.

Reč je o svojevrsnoj ispovesti glavnog junaka i njegovoj želji da shvati smisao svog života i bivstvovanja uopšte. Mnogi kritičari smatraju da je lik Hasana zapravo sve ono što je Nurudin želeo da bude. A lik Mula Jusufa tipičan primer ljudi kojima ni pomoć ne znači ništa, jer će pre ili kasnije izdati onoga ko im je pružio ruku kada su bili u nevolji.

U lektiri “ Derviš i smrt “, Meše Selimovića postoji nekoliko vremenski slojeva. A ovo je obično jedna od najčešćih tema za pismeni sastav iz srpskog jezika na temu lektire “ Derviš i smrt “. Zato, imajte na umu da je to: vreme pisanja romana ( koje nije precizno određeno, odnosno nije poznato koliko traje, ali se zna da se, kao i roman završava smrću glavnog junaka ), zatim vreme u kome su se odvili događaji koji su opisani u romanu ( smatra se da je nešto duže od dva meseca, odnosno od trenutka kada Nurudin odlazi na prvi razgovor vezano za hapšenje njegovog brata ). Prisutne su i digresije, odnosno novi vremenski slojevi kada se opisuju neki događaji iz života glavnog junaka. Tu je i vremenski sloj koji govori o ratu i Nurudinovoj ulozi u njemu, a vezan je naročito za Mula Jusufa, ali i njegovog ratnog druga, Kara Zaima. I poslednji vremenski sloj je u drugom delu lektire “ Derviš i smrt “, Meše Selimovića, a opisuje Hasanov život.

Kratak sadržaj lektire “ Derviš i smrt “, Meša Selimović

U prvom poglavlju čitalac se upoznaje sa glavnim junakom, čejh Ahmedom Nurudinom, koji je ujedno i glavni junak romana. I već na samom početku se uvodi jedna, za sada samo opasna reč, a to je pobuna.

U drugom poglavlju Nurudin iznosi svoje mišljenje o smrti. Osseća se i njegova uznemirenost, jer je saznao da mu je brat zatočen. Odlazi na razgovor kod kadije, kako bi pokušao da učini nešto da spase brata. Međutim, tako susreće kadijinu ženu, koja je sestra njegovog prijatelja Hasana. Sa njom razgovara o Hasanu, umesto o svom bratu. I kada se pogleda radnja u celini, dolazi se do zaključka da je Nurudin propustio priliku da učini nešto kako bi spasao brata.

U trećem poglavlju lektire “ Derviš i smrt “, Meša Selimović daje vrlo interesantan prikaz noći uoči velikog praznika Đurđevdana, kada se slavi sve ono što je zabranjeno tokom čitave godine. U derviševoj duši se oseća nemir zbog svih događanja koja prate ovu noć.

U dvorište tekije, koja je postala poznata i poštovana najviše po Nurudinu, jedne noći dolazi nepoznati čovek – begunac, koji traži od derviša da ga zaštiti. Iako se dugo dvoumio, Ahmed ga na kraju ipak skriva, ali ujutru sve priča Muli Jusufu, koji poziva stražare. Ali, begunac, o kome će derviš još dugo misliti, pa mu čak i nadenuti ime Ishak u svojim mislima, već je pobegao iz tekije.

U petom poglavlju romana, derviš se susreće sa svojim ocem, sa muselimom i sa Hasanom. Istovremeno, Nurudin dolazi i do saznanja kako i zbog čega je uhapšen njegov brat. Iako njegov prijatelj Hasan predlaže da pokušaju da oslobode Nurudinovog brata iz tamnice, ovaj ne pristaje na to, jer još uvek veruje u ideju pravde i ne želi da pogazi svoja verovanja.

Suočavanje običnog, ljudskog i derviškog razmišljanja, iako prisutno u selokupnom delu, posebno dolazi do izražaja u šestom poglavlju.

Iako u sledećem poglavlju Nurudin nudi novac svom drugu iz rata da spase njegovog brata, ovaj to ne prihvata, ali ipak, krajnje nepromišljeno ispriča muftiji o ovoj ponudi. Već u sledećem, devetom poglavlju sve se okreće protiv njega. Prvo ga u sumrak napadaju četiri nepoznata konjanika, što je svojevrsna apokaliptična slika u lektiri “ Derviš i smrt “, Meše Selimovića, da bi ga usred noći uhapsili i odveli u ozloglašenu tvrđavu. Puštanjem glavnog junaka iz tvrđave, posle ne zna se tačno koliko dana se završava prvi deo romana.

Deseto poglavlje počinje sećanjem glavnog junaka, koje je vezano za Mula Jusufa. Njega je, naime derviš spasao i poveo ga sa sobom u tekiju, nakon što mu je majka ubijena. Na kraju ovog poglavlja, čitalac saznaje da je upravo Mula Jusuf, kao kadijin špijun i izdao Nurudinovog brata, Haruna.

U sledećem poglavlju derviš prvi put, čini se oseća jedno pravo, ljudsko osećanje – mržnju i dobija želju da se osveti.

Kada odluči da ipak sahrani svog brata u dvorištu tekije, derviš ponovo biva poštovan od ljudi.

Nurudinova osveta počinje na kraju trinaestog poglavlja, koje je uglavnom posvećeno priči o hasanovom životu.

Već u naredna dva poglavlja, čitalac može da nasluti razrešenje: Nurudinova osveta dobija rasplet, te on uspeva na prilično lukav način da kazni one koji su odgovorni za ubistvo njegovog brata.

Sam kraj lektire “ Derviš i smrt “, Meša Selimović je posvetio kraju života glavnog junaka. Iako je u međuvremenu postao kadija, Nurudin na kraju romana on umire, a delo se završava istim citatom iz Kurana kojim i počinje. I krug je zatvoren…

Karakterizacija likova

Na samom početku romana “ Derviš i smrt “, Meše Selimovića, glavni junak, Ahmed Nurudin je derviš čistog srca i duše, koji deluje na prvi pogled naivno. On veruje u pravedni, viši poredak u svetu i u poštenje i dobrotu ljudi. U suštini, reč je o vrlo zatvorenom i, čini se prilično nesrećnom čoveku, koji je svoje utočište pronašao u veri. Kako roman odmiče, tako se i ovaj naivni derviš sa početka pretvara u osobu koja dozvoljava da je obuzme čak i osećanje mržnje, te se sveti onima koji su krivi za smrt njegovog brata. Nurudin se, čini se sve vreme nalazi na granici dva sveta: duhovnog i svetovnog.

Njegov najbolji prijatelj, Hasan je sušta suprotnost. I sam Nurudin ga na početku smatra vrlo lakomislenim, a tek kasnije uviđa svu snagu njegove ličnosti. Hasan je slobodnog duha, čovek koji je bio spreman da se odrekne nasledstva kako ne bi dozvolio ni ocu, ni porodici, niti bilo kome drugom da ga kontroliše.

Mladi derviš i vrlo talentovan pisar, koga je upravo Nurudin spasao je Mula Jusuf. Njih dvojicu vezuje jedna vrlo neprijatna uspomena.

Pored njih tu su i: Hasanova sestra ( nadmena kadijina žena, koja želi da razbaštini svog brata), njen muž Ajni efendija ( koji, iako na mestu kadije, odbija da pomogne dervišu ), Hasanov otac ( koji tek pred kraj života ima razumevanje za odluke svog sina ), muselim, muftija, Hadži Sinanudin i bračni par Dubrovčana, hasanovih prijatelja.

Izabrani citati

• Grešne misli su kao vetar, ko će ih zaustaviti!
• Ljubav je valjda jedina stvar na svetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog.
• Kad vidiš da mlad čovek stremi u nebo, uhvati ga za nogu i spusti na zemlju.
• Nije važno što ne činimo dobro, važno je da ne činimo zlo.
• Ko oprosti, on je najveći.
• Nezadovoljstvo je kao zver, nemoćna kad se rodi, strašna kad ojača.
• Nije čovek ono što misli, već ono što čini.
• Krijemo ljubav, tako je i ugušimo.
• Nema ljudi koji su uvek dobri.
• Čovek dobija kad daje.
• Ništa ne treba čekati, svemu treba ići u susret.

Pozorišna predstava “ Derviš i smrt “

Roman “ Derviš i smrt “ je vrlo često dramatizovan. I danas se na mnogim pozorišnim scenama širom Srbije izvodi ovo čuveno delo Meše Selimovića.

Film “ Derviš i smrt “

Prva ekranizacija ovog romana je bila u vidu serije, a u režiji Save Mrmaka. U ovoj seriji koja je prikazivana 1972. godine, glavnu ulogu je igrao čuveni srpski glumac Zoran Radmilović.

Film po čuvenom romanu Meše Selimovića “ Derviš i smrt “ je snimljen samo dve godine nakon serije, a glavnu ulogu je igrao Voja Mirić. Pored njega, u ovoj ekranizaciji se pojavljuje plejada jugoslovenskih glumaca, a između ostalih i: Velimir Bata Živojinović, Boris Dvornik, Olivera Katarina, Faruk Begoli, Branko Pleša, Pavle Vujisić, Aleksandar Berček i mnogi drugi.