Pripovetka „Deca“, Ivo Andrić

Autor: Ivo Andrić
Književni rod: epika
Književna vrsta: pripovetka

Tema lektire “Deca“, Ive Andrića

Osnovna tema pripovetke “ Deca “ je sećanje na detinjstvo i jedan, naročit događaj koji je ostavio traga na čitav život naratora.

Analiza pripovetke „Deca“, Ivo Andrić

Na samom početku lektire “ Deca “, Ivo Andrić uvodi glavnog junaka, koji je ujedno i narator. Sada već prosedi inženjer počinje priču o svom detinjstvu, sa posebnim osvrtom na jedan izuzetno bolan događaj. Pominje samoproklamovane vođe, Mileta i Paliku, koji su pozvali ostalu decu iz ulice da tuku dečake jevrejskog porekla i to baš na veliki praznik svih Jevreja, Veliki četvrtak. Dva dečaka su pozvala i glavnog junaka lektire “ Deca “ da im se pridruži, a poneli su i specijalno napravljeno, prilično surovo oružje.

Zaplet nastaje kada se oni približavaju četvorici jevrejskih dečaka, koji su se u svečanim odelima igrali u dnu ulice. Vrlo iznenađeni i preplašeni dečaci pokušavaju da pobegnu od surovih napadača, međutim ovi su rešeni da svoj plan isteraju do kraja, pa kreću u poteru za njima. Trojica jevrejskih dečaka uspeju nekako da pobegnu, ali četvrti, koji se skriva među obližnjim ruševinama, ubrzo biva otkriven.

Na vrhuncu radnje lektire “ Deca “, Ivo Andrić prikazuje scenu u kojoj glavni junak pripovetke biva suočen sa jevrejskim dečakom. U tom trenutku je potrebu za dokazivanjem u društvu nadvladalo ono ljudsko u njemu i glavni junak pripovetke “ Deca “ pušta preplašenog jevrejskog dečaka da pobegne.

Rasplet donosi scenu kada samoproklamovane vođe grubo i prezrivo guraju našeg glavnog junaka i vraćaju se nazad u svoj sokak.

U epilogu pripovetke, njegovi drugari ne shvataju veličinu njegovog postupka, već prave šale na njegov račun i smatraju ga slabićem i običnom kukavicom.

Glavni lik pripovetke “Deca“

Glavni lik lektire “ Deca “, Ive Andrića je dečak koji se razlikuje od svojih vršnjaka, po brojnim vrlinama. Nažalost, njegovi drugari ne shvataju to kao vrline, već ga ismevaju kao kukavicu i slabića.

Međutim, iako ima slabosti, kao uostalom i svako od nas, ovaj dečak je ličnost visokog morala, velikodušan i human. Spreman je da na uštrb ismevanja ne postupi onako kako se to od njega očekuje, jer ne želi da postane zver kao njegovi drugovi. U trenutku kada mu se ukazala prilika da se dokaže u društvu, on bira ispravniji i čovečniji put, te pušta preplašenog jevrejskog dečaka da pobegne.

Taj nemili događaj iz detinjstva, ostavlja itekako dubok trag na čitav njegov život. On čak i u starijem dobu pamti taj ni malo prijatan trenutak i čak i tada oseća krivicu, mada svestan da on nije bio taj koji je želeo da zlostavlja bilo koga. A krivicu oseća zbog samog događaja čiji je bio učesnik. Upravo zato i piše ovu pripovetku, kako bi ukazao na bitnost poštovanja osnovnih moralnih načela.

Kratak sadržaj iz lektire “Deca“, Ivo Andrić

U pripoveci “ Deca “ narator je i glavni junak opisanog događaja. Sada već prosedi inženjer priča priču koja se zbila u njegovom detinjstvu, a koja ga tišti celi život. On se sa setom seća tih neprijatnih trenutaka, kada je želeo da pokaže da je hrabar kako bi bio prihvaćen od strane svojih tadašnjih drugova, ali navodi da i pored toga nije ni mogao ni želeo da se ponaša kao zver prema drugima.

Taj nemili događaj se odigrao pred Uskrs, na veliki jevrejski praznik, kada su dva dečaka, Mile i Palika, koji su sebe proglasili vođama društva odlučili da treba da pretuku jevrejske dečake iz susednog sokaka. Za tu priliku su spremili i posebno oružje: Mile je imao gumenu cev napunjenu olovom, a Palika lovačku pušku. Glavnom junaku, koga su takođe pozvali da učestvuje su dali letvu, na čijem dnu je bio zakucan ekser.

U želji da se dokaže među drugovima, glavni junak lektire “ Deca “ kreće u poteru za jevrejskim dečacima. Tako nailaze na njih četvoricu, međutim trojica nekako uspeju da pobegnu. A četvrti dečak se skriva među obližnjim ruševinama, u želji da izbegne gnev razjarenih i vrlo surovih dečaka, na čelu sa Miletom i Palikom. Uspevši nekako da pobegne od njih, dečak nailazi na našeg glavnog junaka, koji ga, videvši veliki strah na njegovom licu, pušta da pobegne. U tom trenutku, glavni junak shvata da je mnogo važnije poštovati osnovne vrline i moralna načela, nego biti prihvaćen u društvu surovih dečaka. Takođe, prisutno je i veliko razočarenje dečaka u ostale, koje je smatrao drugovima i kojima je želeo da se svidi, jer je video u njima ono neljudsko, što ga je i razočaralo i uplašilo. Jasno je da je glavni junak lektire “ Deca “ ipak drugačiji od drugih, pa zato i ne čudi što je odlučio da na uštrb neprihvatanja drugova ipak pusti jevrejskog dečaka. Ako ne pre, u tom trenutku se vidi njegova moralna vrednost.

Ovaj nemili događaj koji se zbio davno je ostavio traga na čitav život glavnog junaka. On ni sada, u poznim godinama ne zaboravlja lice jevrejskog dečaka, koji je bio izbezumljen od straha. Iako je pokazao svu veličinu svoje ličnosti, dečaka kroz čitav život muči teskoba što je uopšte bio učesnik tog nemilog događaja.

Poruka pripovetke “Deca“, Ivo Andrić

Osnovna ideja, odnosno poruka lektire “ Deca “, Ive Andrića jeste da čovek treba da ostane dosledan sebi u svakom smislu te reči. Pa čak i kada će ga ta doslednost koštati patnje i odbijanja u društvu, vrlo je važno da ne pratimo slepo nekoga ko je sebe proglasio vođom, a posebno ako ono što se očekuje od nas nije u skladu sa našim karakterom i osnovnim ljudskim vrlinama.

Najbolji citati iz lektire “Deca“, Ivo Andrić

Svakako je najčešće citiran sledeći deo iz pripovetke “ Deca “: “ Mali ljudi, koje mi zovemo “ deca “, imaju svoje velike bolove i druge patnje, koje posle kao mudri i odrasli ljudi zaboravljau. Upravo, gube ih iz vida. A kad bismo mogli da se spustimo natrag u detinjstvo, kao u klupu iz osnovne škole iz koje smo davno izišli, mi bismo ih opet ugledali. Tamo dole, pod tim uglom, ti bolovi i te patnje žive i dalje i postoje kao svaka stvarnost. “ Vrlo često se deo iz ovog citata uzima kao jedna od tema za sastav ili rad na pismenom zadatku srpskog jezika, kada se obrađuje lektira “ Deca “.

Posebno je upečatljiv i trenutak kada se glavni junak seća uplašenog jevrejskog dečaka: “ Za jedan tren oka videh ga pred sobom, sa uzdignutim rukama, jedna mu podlanica sva u krvi, sa zabačenom glavom kao kod samrtnika. U tom trenutku prvi put ugledah njegovo lice. Usta mu napola otvorena, usne bele, oči bez pogleda, razlivene kao voda, bez ikakva izraza više i odavno izbezumljene. Tu je trebalo udariti. “