Starac i more, Ernest Hemingvej
Autor: Ernest Hemingvej
Književni rod: epika
Književna vrsta: roman
Tema romana “Starac i more“
Osnovna tema lektire “ Starac i more “ je život ribara Santjaga.
Ideja romana
Ideja, odnosno poruka romana Ernesta Hemingveja “ Starac i more “ je da čovek koji stekne životnu mudrost, može da prevaziđe sve prepreke, bez obzira u kom je životnom dobu.
Mesto radnje
Veći deo radnje romana “ Starac i more “, Ernest Hemingvej je smestio na more.
Analiza lektire “Starac i more“
Roman “ Starac i more “ predstavlja prkos jednog čoveka silama prirode. Ernest Hemingvej je ovaj roman napisao tokom boravka na Kubi 11951. godine, a objavljen je godinu dana kasnije u Sjedinjenim Američkim Državama.
Stil i jezik lektire “ Starac i more “ je izuzetno zanimljiv. Ernest Hemingvej, koristeći kratke rečenice, te naizgled prilično škrt izraz zapravo upućuje čitaoca na traženje skrivenog značenja, koje se nalazi u podtekstu.
Opisujući život ostarelog ribara, Hemingvej prikazuje sve unutrašnje borbe čoveka koji je nepravedno izgubio svoj ugled. Želeći da ga ponovo stekne, Santjago se hvata u koštac sa nepobedivom silom prirode i iz te neravnopravne borbe izlazi kao moralni pobednik.
Njegov jedini prijatelj je dečak Manolino koji mu pomaže u ribolovu. Međutim, ni on ne ostaje sa starcem do kraja, iako želi. Kako to obično biva u životu…
Ukratko, da biste mogli lakše da napišete sastav na temu lektire “ Starac i more “ da pređemo na konkretniju analizu lektire: ekspozicija romana prikazuje ostarelog ribara koji čak 84 dana lovi ribu bez uspeha. Zaplet predstavlja trenutak kada ljudi počinju da govore kako starac nema sreće, te on ostaje sam. Ali ni tada ne prestaje da veruje u sebe i želi da nastavi da se bori. Vrhunac radnje lektire “ Starac i more “ je trenutak kada starac uspeva da ulovi veliku ribu. Kasnije, kada ajkule napadaju njegov ulov nastaje peripetija radnje ove lektire. Rasplet radnje se događa kada se starac vraća na obalu noseći skelet ribe i epilog su njegovi snovi o lavovima i minulim vremenima.
Glavni lik “Starac i more“
Likovi u lektiri “ Starac i more “ su stari ribar Santjago i dečak Manolino.
Starac je imao oči boje mora i za razliku od ostatka tela, jedino je u njima bilo živosti i vedrine. Glavni junak lektire “ Starac i more “ je hrabar i vrlo istrajan čovek, koji ni u najtežim životnim situacijama ne odustaje od borbe.
Iako svestan da se bori sa nepobedivom silom prirode, ovaj hrabri ribar ide napred, verujući u sebe. I samo zahvaljujući svojoj upornosti i hrabrosti uspeva da povrati čast i ugled.
Prepričano delo “Starac i more“ za pismeni sastav
Radnja romana “ Starac i more “ prati život ostarelog ribara Santjaga, koji čak 84 dana nije imao sreću da ulovi ribu. Njegov jedini pravi prijatelj je dečak Manolino. Oni zajedno love ribu, ali kako je prošlo 40 dana da nisu ulovili ništa, dečakovi roditelji odlučuju da ga pošalju na neki drugi brod.
Nakon toliko dugog perioda loše sreće koja ga je pratila, Santjago odlučuje da pokuša još jednom da krene u lov. Ali, kako bi uspeo u svom naumu da upeca ribu, ovog puta isplovljava mnogo dalje nego ranije. I kako to obično i biva u životu, u trenutu potpunog očajanja događa se nešto neočekivano i Santjago ulovi veliku ribu. Ali, ona je toliko velika da starac ne uspeva da je izvuče, te biva prinuđen da joj dopusti da ga odvuče još dalje prema pučini.
Nakon trodnevne borbe, Santjago uspeva da ubije ribu, ali sada njena krv privlači veliki broj ajkula, koje su lako savladale plen, te od tolike ribe ostaju samo kosti.
Santjago se vraća i iskrcavši se na obalu shvata da je postao pravi junak, jer do tada niti jedan ribar nije doneo toliki riblji skelet.
Glavni junak lektire “ Starac i more “ na taj način dokazuje da ga ne prati više loša sreća i uspeva da povrati svoj ugled.
Najbolji citati iz lektire “Starac i more“
„Ali čovek nije stvoren za poraze“, reče on. „Čovek može biti uništen ali ne i pobeđen.“
Došao je do zaključka da je mogao pobediti svakoga ako bi to samo stvarno hteo, ali je isto tako uvideo da bi u ribolovu takve borbe smetale njegovoj desnoj ruci. Pokušao je da se bori levom. Ali leva ruka ga je obmanjivala, nije činila ono što je želeo, i zato joj nije verovao.
Ali, sada u noći bez tračka svetlosti, u prisustvu vetra i ravnomernog laparanja jedra, učuni mu se da je već možda i mrtav. On sklopi ruke i oseti svoje dlanove. Nisu pripadali lešu, mogao je da oseti bol života kad bi ih samo otvorio i stisnuo. On nasloni leđa na dasku, siguran da nije mrtav. Leđa su mu to potvrdila.
Setio se dana kada je upecao jednog od para marlina. Mužjak pušta uvek ženku da zagrize prva, i upecana riba, ženka, počinje da se, obuzeta panikom, očajnički brani i zato se brzo iscrpi, a za sve vreme mužjak je ostao kraj nje, prolazio ispod konopca i kružio sa njom na površini.
Starac je uvek mislio o njemu u ženskom rodu, kao o nečemu što može da uskrati ili pruži veliku milost, i kada je bilo divlje i rđavo, ono ipak nije bilo krivo. Mesec utiče na njega kao na ženu, eto, tako je on mislio.
Još ima dva sata do zalaska sunca i možda će pre tog doba ona izroniti. Ako to ne učini sada, onda će izroniti kad mesec zasija. Ako i tada to ne bude onda će možda izroniti kada sunce grane. Nije me uhvatio još nikakav grč i osećam se dovoljno snažnim. Najzad, ona ima udicu u ždrelu a ne ja. Ali, kakva mora da bude riba koja tako vuče! Mora da je dobro zagrizla. Da mi je samo jednom da je vidim kako bih saznao kakvog imam protivnika.
