Zašto pijemo kafu?
„Ajmo na kafu“ fraza postala je naš način svakodnevnog druženja, način da slobodno vreme provedete sa prijateljicom, komšinicom, način opuštanja i kratak beg od obaveza. Neka istraživanja nam govore da nam kafa pomaže da budemo više druželjubiviji, da se više socijalizujemo, pa na kraju krajeva, žene a bogami i muškarci, uz kafu više ogovaraju. Kafa je za neke ljude magičan napitak bez koga ne mogu da započnu dan. Moja prijateljica, na primer, nije u stanju da krene da radi dok ne popije svoju dozu. Do tada ona je pospana, usporena. Pa nije ni čudo, zato što je važan sastojak kafe kofein, koji se ponaša kao stimulans.
Dalja istraživanja dovela su nas do saznanja da kafa ima višestruka psihofizička pozitivna dejstva na one koji je redovno piju.
Odakle potiče kafa?
Da li ste se nekada zapitali kako je nastao ovaj napitak? Jedna legenda priča o etiopijskom pastiru Kaldiju koji je jednom prilikom primetio da su njegove koze živahnije nego inače. Primetio je da jedu crvene bobice nekog žbuna, pa je odlučio da iste proba, i shvatio je razlog njihove živahnosti.
Krajem 15. veka, putnici koji su se vraćali iz Arabije su proširili kafu po Bliskom i Srednjem istoku, a u istom tom periodu, kažu da su dvojica Sirijaca prvi put donela kafu u Carigrad, a odatle je kafa u 17. veku dospela u Mletačku republiku i tako se ovaj opojni napitak proširio na Evropu.
Prvu prodavnicu kafe otvorio je Srbin, i to u Beču, krajem XVII veka, koji je posle propasti turske vojske u Velikom bečkom ratu jeftino otkupio velike zalihe kafe koje su ostale u zaplenjenoj turskoj komori.
Iz Evrope, kafa se prenela i na ostale delove sveta, tako što su je Francuzi preneli na Kubu, Portoriko, Jamajku i Haiti, a jedan mladi Portugalac kafu je preneo u Brazil i za manje od sto godina ova zemlja postala je najveci svetski proizvođač kafe.
Smanjuje rizik od depresije
Istraživanja kažu da žene koje redovno piju kafu, manje padaju u depresije od onih koje je ne piju..
Čuva od Alchajmerove bolesti
Neka istraživanja (doduše, sprovedena na miševima), pokazala su da se, kada su jedinkama koji su oboleli od Alchajmera dali količinu od pet šoljica kafe, njihova memorija znatno popravila.
Ubrzava metabolizam
Kafa posle ručka dobar je saveznik u borbi sa viskom kilograma zato što ubrzava metabolizam i tako navodi organizam da trosi kalorije, pa cak kad je i u stanju mirovanja. Visok sadrzaj kofeina u kafi pomaze oksidaciju masnoca i one se brze razgradjuju.
Zašto kafa nije dobra?
Ipak, zabeleženo je i da je kod ljudi koji često piju kafu zabeležen niži nivo hormona sreće, koji je potreban za zdrav san, energiju i raspoloženje. Naravno, zbog nedostatka sna zaista možete postati depresivni. Veće količine ovog napitka uzrokuju psihički nemir, lupanje srca, uzbuđenost. Dobri poznavaoci kafe kažu da ako već pijete kafu, onda pijete esrpeso.
U svakom slučaju, sve u umerenim količinama je dobro, pa zato i kafu pijte u umerenim količinama!
