Enciklopedija mrtvih, Danilo Kiš

Autor: Danilo Kiš
Književni rod: epika
Književna vrsta: zbirka pripovedaka

Tema dela

Iako je čak i podrobnom analizom lektire “ Enciklopedija mrtvih “ gotovo nemoguće utvrditi precizno osnovnu temu dela, uzevši u obzir da je sastavljeno od pripovedaka, koje na prvi pogled nemaju zajedničku ideju. Međutim, čini se da je ono što se provlači kroz svaku pojedinačnu pripovetku suprostvaljanje pojedinca jednoumlju i nasilju nad ljudima, u svakom smislu. Zato ćemo ovo uzeti kao osnovnu temu lektire “ Enciklopedija mrtvih “, mada sa dozom rezerve.

Sam Danilo Kiš je često govorio da je “ Enciklopedija mrtvih “ zapravo “ knjiga o ljubavi i smrti “, te “ jedan potpuno metafizički koncept “. A zabeležena je i njegova izjava: “ Hteo sam da tu knjigu priča gradim kao celinu, da ne kažem kao roman u kojem bi pripovetke bile poglavlja. Raspored tih priča – poglavlja, koje se mogu čitati svaka zasebno, tako je zamišljen da svaka priča, promenom ritma, ima jednako odjeka u onima koje za njom slede i u onima koje joj prethode. No najvažnija je promena stava u muzičkom smislu reči; to je smenjivanje stavova. “

Analiza lektire „Enciklopedija mrtvih“

Poetika Danila Kiša je za mnoge, čini se i danas nedokučiva. Reč je o vrlo specifičnom čoveku i stvaraocu… I mada je Kiš često težio objašnjenju svojih dela, mnogima često i pored podrobne analize ili preričavanja ipak nešto ne bude jasno. Kiša, jednostavno morate da zavolite, da biste ga razumeli…

U lektiri “ Enciklopedija mrtvih “, Danilo Kiš u devet pripovedaka spaja nespojive junake i vreme odvijanja radnje, na njemu svojstven način. Iako na prvi pogled izgledaju kao samostalne, piščev “ Post skriptum “ dokazuje da ipak nije sve onako kao što izgleda.

Kiš često menja prostor i vreme radnje, što lektiru “ Enciklopedija mrtvih “ definitivno stvrstava u pravo planetarno delo.

Prema tvrdnji Danila Kiša: “ Način na koji opisujem namere onih koji su napisali tu “ enciklopediju mrtvih “ isto tako pokazuje moj spisateljski ideal. Uzeti sitne podatke iz života i raditi tako da to postane mitska, večna knjiga, otkriti ispod malog broja reči neizmernu i skrivenu realnost…Ta alegorična dimenzija ponekad mi se čini tako vidljivom…Međutim, skoro niko je nije zapazio…”

Kako nastaviti analizu lektire “ Enciklopedija mrtvih “ kada je pisac sve rekao? Zato ćemo reći samo još da je osnova knjige život jednog čoveka, srpskog geometra. U delu se javlja dosta deskripcije, naracije, a primetno je i puno pesničke veštine i portretisanja. Njegov život je opisan od maltene njegovog početka, to jest perioda đačkih radosti, preko njegovih putovanja po različitim predelima, pa do njegovog okončanja, odnosno jdeine izvesnosti, po mišljenju velikog Kiša – smrti.

Na samom kraju lektire “ Enciklopedija mrtvih “ čitalac saznaje da je sve to zapravo san jedne devojke, koji je ona prenela na papir čim se probudila.

Prepričano delo „Enciklopedija mrtvih“ za pismeni sastav

Kao što smo već rekli, lektira “ Enciklopedija mrtvih “, Danila Kiša je sastavljena od 9 pripovedaka. Kako je nemoguće prepričati ih sve ponaosob, izdvojićemo samo one koje su nama bile najinteresantnije. A kako knjiga nije naročito obimna, bilo bi lepo i korisno da je i sami pročitate. Posebno ukoliko budete imali sastav iz srpskog jezika na temu lektire “ Enciklopedija mrtvih “, Danila Kiša, jer se lako može dogoditi da vaša profesorka odabere neku drugu pripovetku za analizu.

Na mene je možda najjači utisak ostavila pripovetka “ Slavno je za otadžbinu mreti “, u kojoj Danilo Kiš obrađuje temu čuvene parabole “ nada poslednja umire “. U njoj je opisan mladi bundžija Esterhazi, koji je bio osuđen na smrt vešanjem. Međutim, njegova nada je neuništiva… čak i u trenutku kada mu dželat izmiče stolicu ispod nogu, on se nada da će nekako uspeti da izbegne smrt…

Kako je Danilo Kiš video dve, možda najstrašnije ličnosti svetske istorije Adolfa Hitlera i Josifa Visarionoviča Staljina, koji su direktni krivci za najmasovnije ubijanje ljudi vidi se u pripovetci “ Knjiga kraljeva i budala”.

O nekim neobičnim, parapsihološkim domenima pisac govori u svojoj pripoveci “ Ogledalo nepoznatog “.

Citati iz lektire „Enciklopedija mrtvih“

Gde je sve laž ništa nije laž.
“ Dela nisu dobra ili loša po sebi “, reče Simon. “ moral određuju ljudi, a ne Bog. “

Nikad se ništa ne ponavlja u istoriji ljudskih bića, sve što se na prvi pogled čini da je isto jedva da je slično. Svaki je čovek zvezda za sebe, sve se događa uvek i nikad, sve se ponavlja beskrajno i neponovljivo.

Mislila sam, kao što ljudi u teškim nevoljama misle, da će mi promena mesta pomoći da zaboravim svoj bol, kao da svoju nesreću ne nosimo u sebi.
Glupost spojena sa slavoljubljem opasnija je od svake mahnitosti.
Blago onima, Gospode, kojima je prošlost bila, sadašnjost jeste, a budućnost biće, jer će im život proteći kao voda.

Istoriju pišu pobednici. Predanja ispreda puk. Književnici fantaziraju. Izvesna je samo smrt.

Prezreti bogatstvo može samo onaj ko je bogatstvo imao. Diviti se siromaštvu samo onaj ko je bio siromašan; odbaciti telesne naslade samo onaj ko ih je iskusio.

Pokvarenjaci ne veruju da postoje ljudi različiti od njih, nego samo oni koji su uspeli da se prikriju.