Kako pas razmišlja?

Moglo bi se reći da pas razmišlja drugačije od ljudi. Medjutim on je sposoban da poveže razne dogadjaje putem asocijacije. Upravo po tom pitanju pas je pravi majstor, pod uslovom da se dogadjaji odigravaju u relativno kratkom vremenskom periodu.

Dobar primer za to je: Jednog dana, vrativši se kući sa domaćim psom, vlasnik otkriva mrlju od urina na podu koju je pas ostavio za sobom pre izlaska iz kuće. Tada ga gazda prekori zbog takvog ponašanja. Medjutim, pošto je pas sposoban samo dogadjaje nastale u kratkom vremenskom periodu, on će misliti da je dobio ukor zbog ulaska u kuću, a ne zato što je obavio nuždu tamo gde nije smeo.

Ako je vlasnik sposoban da izvuče korist iz takvog odnosa izmedju uzastopnih dogadjaja kad god se odigraju u kratkom vremenskom razmaku, mogao bi da vaspita psa vrlo efikasno i da živi sa njim u savršenoj harmoniji. Osim toga treba imati na umu i to da je pas vrlo osetljiv na duševna stanja osoba iz svog okruženja.

Neki ljudi tvrde da pas savršeno može da oseti šta odredjena osoba namerava da uradi tokom narednih pola sata. Drugim rečima, neki psi znaju kada će im gazda izaći iz kuće, ili kada uzima poštu iz sandučeta, ili kada će biti odsutan na duže vreme. Izvesno je da sve te intuicije životinje, koje u prvi mah deluju prilično složeno, imaju vrlo jednostavno objašnjenje. Razlog za to je činjenica da pas raspolaže svim vremenom na svetuda primeti kako se odigrava gazdino ponašanje i kako dolazi do razvoja dogadjaja u vremenu. Ako vreme prolazi, na osnovu iskustva i pažljivog i detaljnog posmatranja, životinja može da ustanovi odnose uzroka i posledice.

Pas primećuje ako se gazda prema njemu ponaša kao da je pripadnik njegovog čopora, ili ako se postavi hijerarhijski iznad njega.

Nasuprot tome, druga vrsta složenijeg ili dubljeg razmišljanja, kao što je griža savesti, prekori ili dvosmisleni dogadjaji, psu je uglavnom strano, jer životinja ne može da razume unutrašnji duševni život.

U nekim slučajevima pas neće lako razumeti pojedine indikacije, ali u drugim prilikama, neverbalni gest koji njegov gazda načini, psu će biti sasvim dovoljan i jasan i on će to savršeno razumeti.

Pas će povik ili krik shvatiti kao da osoba želi da se dokaže pred psom ili da ostavi na njega utisak. Ako vlasnik želi da impresionira psa treba da ustane i gestikulira a da u isto vreme nešto izgovori povišenim tonom. Suprotna reakcija bila bi da se povuče , nagne ili kaže neku nežnu reč. U tom slučaju pas će se osećati dobro i dobrovoljno će krenuti prema gazdi.

Takodje je tačno da je pas sposoban da nanjuši i oseti da li se neka osoba plaši ili ne. Mada nije sasvim jasno šta prouzrokuje tu činjenicu, istina je da pas jasno primećuje kada neka osoba prema njemu oseća strah. Životinja opaža strah jer se čovek na drugačiji način ponaša nego što je normalno ili prirodno. Jedan od znakova je taj što čovek koji se boji psa ne skreće pogled sa njega pa pas počinje da oseća opasnost od tog upornog pogleda. Zato je najbolje ne obraćati previše pažnje na psa i ne gledati ga uporno.

Kada se vlasnik nagne ili klekne da bi se približio životinji ili je pomazio , on tim postupkom izražava inferiornost u odnosu na psa.kada je reč o deci, ona gotovo uvek pokazuju inferiorno ponašanje prema životinji, jer kao najmanji u kući često kleknu pored psa da ga maze i grle. Ali ako dete povuče psa za rep ili dlaku pas će se zbuniti jer sa jedne strane njegovo klečanje pokazuje inferiorno ponašanje a sa druge strane pokazaće se superiornim time što će ga povući. U takvim situacijama, pas može odgovoriti napadom.

Ukoliko pas započne tuču sa drugim psom dok ga vlasnik vodi na povocu, a vlasnik ga ne povuče ka sebi da bi ga smirio, pas će pomisliti da se vlasnik pridružuje borbi i odobrava tuču.

Kako pas ne razume ni jedan govorni jezik moramo biti dosledni u svemu da ga ne bismo zbunjivali. Na primer ako psu dozvoljavamo da se penje na fotelju i jednog dana rešimo da mu to zabranimo povicima „Dole!“, on će se zbuniti i neće razumeti tu našu nedoslednost.