Šta je čovek promenio kod vuka da bi postao pas?

Čovek je polako modifikovao fizionomiju vuka da bi ga preobrazio u ono što je danas-domaći pas. Za to je morao da promeni i izmeni nekoliko najkarekterističnijih osobina vuka, kao što su šape i neke odlike na glavi.

Konačan rezultat transformacije vuka u psa jeste to što je čovek modifikovao divlju životinju i odličnog lovca u opasnu i brzu životinju ili veštog tragača, donosioca predmeta ili psa za borbu, životinju za društvo, pa čak i patuljastog ljubimca koji se drži u krilu ili se ne odvaja od suknje.

Da bi ostvario tu metamorfozu, čovek je morao potpuno da izmeni vučje šape, uši, oči, nos, rep, krzno, konstiticiju, pa čak i njegove sklonosti i ponašanje. Na taj način vuk je postao životinja za rad i društveni pas dručačijih spoljašnjih osobina.

Osnovne promene u fizionomiji izmedju vuka i psa

UŠI: vučje su šiljaste i uspravne, dok izgled ušiju mnogih psećih rasa zavisi od funkcije za koju su stvorene. Na primer, uši labradora retrivera su više zalepljene za njegovu glavu i postavljene su prema nazad. Uši psa izvežbanog za lov na jarebice su tanke i meke, izuzetno dugačke i duboko usadjene. Mali engleski hrt ima sitne uši u obliku ruže i vrlo su tanke. Uši foks terijera imaju oblik slova „V“ i usmerene su nadole.

ZUBI: Kod vuka su u obliku klešta, odnosno sekutići gornje i donje vilice naležu jedan na drugi kada vuk zatvori usta. Za razliku od toga, zubi većine pasa imaju oblik makaza, odnosno kada pas zatvori usta, gornji sekutići uklapaju se tačno izmedju sekutića donje vilice.

REP: Može biti prav, savijen, odsečen, podignut ili pravilan. Pravilnim repom pas može izražavati razna raspoloženja. Na primer: ako maše repom to može da znači radost ili pokoravanje. Ukoliko je rep spušten životinja uglavnom ne pokazuje nikakvo stanje duha.Tokom dugog vremenskog perioda u kom su čovek i vuk zajedno živeli, ljudsko biće pažljivo je doterivalo model životinje kojom je u tom trenutku raspolagao. Po završetku tog procesa, čovek ne samo da je izmenio spoljašnji izgled životinje, već je modifikovao i njene sposobnosti.

Odredjene rase često imaju karakteristike prikladne za posao za koji su stvorene. Tako bokser svoju kratku i naboranu njušku duguje tome što potiče od psa za borbu. Psi za vodu raspolažu gustom nepromočivom dlakom jer je u davna vremena ovaj tip psa bio zadužen za donošenje plena iz hladnih reka i potoka. Golokoži psi, poput kineskog ćubastog psa, imali su takav izgled jer su na taj način održavali temperaturu tela višu od ljudi i mogli su da podnose loše vremenske prilike na otvorenom. Mali psi bujne dlake bili su savršeni za hvatanje plena u kućama i podrumima. Taj tip psa danas je postao savršena životinja za društvo u velikim gradovima i malim stanovima.

Različite specifičnosti današnjih pasmina potiču od razvoja i evolucije ponašanja vuka. Na primer, psi čuvari ili psi za odbranu poseduju mnogop izoštreniji instinkt za motrenje i teritoriju nego vuk. Druge pasmine, poput ovčarskih pasa, izvanredni su vodiči stada. U slučaju pasa za lov ili donošenje plena, oni mogu da ostanu napolju satima ne pomerajući ni jedan mišić na svom telu.