Leto lepog belca, Vilijam Sarojan
Analiza pripovetke „Leto lepog belca“
Naslov: Leto lepog belca
Autor: Vilijem Sarojan
Vrsta: pripovetka
Tema: lepi belac (konj)
O piscu
Vilijem Sarojan je američki pisac, poreklom Jermenin. Rodjen je 1908 godine. Poznat je po pripovetkama, romanima i pozorišnim komadima. U nekim svojim delima opisuje i detinjstvo. Ono je tema i u pripoveci „Leto lepog belca“, samo što je to detinjstvo sagledano iz ugla sećanja na dogadjaj koji mu je pričinio neuzmernu sreću. Umro je 1981.godine.
Ko kazuje priču?
Priču o lepom belcu kazuje Aram, odrastao čovek. On se seća dogadjaja koji mu je ispunio život i ulepšao detinjstvo. On priča priču i jedan je od junaka priče. Dogadjaj se desio kada je on imao devet godina i kada je imao neopisivu želju za jahanjem. O toj njegovoj želji znao je samo rodjak Murad.
Iz kakve porodice potiče Aram?
On potiče iz siromašne porodice koja nije imala novca, ali je bila čuvena po svom poštenju. Poštenje je bilo nešto što je postojalo kod svih bližih i daljih članova porodice. Sa tim poštenjem išao je i njihov ponos. Ostali su dostojanstveni u svojoj nevolji i bedi. Nikada ne prevariti i nikoga ne pokrasti je bio nepisani zakon kojeg su se držali.
Kakav je bio Murad?
Svog starijeg rodjaka Murada, Aram ne opisuje i ne daje njegov izgled. O njemu samo kaže da su ga svi, osim njega, smatrali ludim i umeo je da se raduje životu. Jedno jutro, u četiri sata, dok su svi spavali doveo je konja pod njegov prozor. Znao je koliko Aram voli konje i jahanje. Razumeo je njegovu čežnju i dečji san o konju i jahanju. Zato je ušao u tudju štalu, izveo konja i doveo ga kod Arama.
Kako se ponašao Aram kada je ugledao konja?
Kada je Murad probudio Arama on nije mogao da veruje svojim očima. Pitao se da li je to stvarnost ili san. Bio je iznenadjen, zatim začudjen i očaran, ali i uplašen. U čudu je iskolačio oči na rodjaka pa na konja. a onda je usledila uplašenost da će Murad obrukati porodicu time što je ukrao konja. Iskušenje je veliko za Arama koji je pošten i čestit, ali je čežnja za konjem i jahanjem nadvladala. On sebe uverava da to nije prava kradja već samo igra.
Aramov odnos prema konju
Aram je uzjahao konja sa izvesnim strahom. Konj se nije micao, a kada ga je udario u slabine pojurio je i Aram se našao na zemlji tako da tog jutra nije bilo ništa od jahanja. Konja su pre svakog svitanja izvodili ali Aram nije mnogo napredovao u jahanju. Murad mu je rekao da ćemu trebati godina dana da nauči ali da oni moraju vratiti konja pravom vlasniku.Nekoliko nedelja su zadržali konja, sve dok jednog jutra nisu sreli pravog vlasnika.
Kakav je bio pravi vlasnik konja?
Farmer, Dzon Bajro je bio tih, smiren, pitome naravi, pomirljiv i blagorodan čovek. Hteo je da podstakne dečake da mu vrate konja, ali ih nije optuživao. Kada ugleda dečake kako jašu njegovog konja onse obraduje ali ne želi da ih uvredi i kaže da to mora da je blizanac sa njegovim konjem. On zna da su dečaci dobri i pošteni i da će mu ga vratiti.a kad je našao ponovo konja u svojoj štali, došao je ponovo kod suseda, doveo konja i pohvalio se kako je konj mnogo jači i mnogo življi. Zahvalio je Bogu na tome. Time je pohvalio dečake, a oni su to razumeli i shvatili njegovu dobrotu i praštanje. Tako su dečaci sačuvali poštenje i ispunili svoj san, jahali su konja ali su ga na kraju vratili.
Na koga je Murad povukao „ ludu žicu“?
Murad je nosio neku ludu žicu u sebi koju je povukao od svog ujaka Korsove koji je na prvi pogled hladnokrvan i ravnodušan ali je u stvari vrlo osetljiv, ima dobro srce i ljudina je. To što ne može da sluša o tudjim gubicima je zato što je on izgubio domovinu pa mu se svi drugi gubici čine beznačajnim. Bilo je ludo upasti u štalu i ukrasti konja. To je mogao samo Murad koga su svi smatrali ludim, nepredvidivim i ko se istinski radovao životu.