Stilske figure – šta su i koje sve postoje

Stilske figure su reči ili izrazi kojima se obogaćuje književno delo, stvaraju žive i upečatljive slike, daju nova, šira i prenesena značenja. Postoje različite stilske figure kojima se to postiže.

Epitet

Epitet je reč ili grupa reči koja se dodaje glavnoj reči da bi se nešto bliže odredilo. Funkciju epiteta vrši pridev koji se dodaje imenici ili glagolu da pokaže njegovo unutrašnje svojstvo.

Primer:

Dva cvijeta u bostanu rasla:

Plavi zumbul i zelena kada.“ (Narodna pesma)

Epiteti plavi, zelena objašnjavaju bliže glavne reči zumbul i kadu.

Onomatopeja

Stilski izraz koji je nastao pod uticajem zvuka u prirodi naziva se onomatopeja.takvi izrazi su: buć, mijau, krc, klac, fiju, klo-klo… Ovi izrazi su neartikulisani. Ali izrazi: šum, šumor, žubor, klokotanje pokazuju da je čovek stvorio i preradjivao na osnovu onoga što je mogao čuti u prirodi. Ovakvim izrazima u poeziji, pesnik postiže zvučne, vrlo ekspresivne slike.

Primer:

„Krcnu kolac nekoliko puta,

Zviznu pala nekoliko puta,

Zadrhtaše ta vješala tanka,

Al ne pisnu Crnogorčad mlada,

Niti pisnu, niti zubi škripnu.“ (Smrt Smail-age Čengića, Ivan Mažuranić)

Personifikacija

Stilska figura kojoj se predmetima, životinjama i neživim pojavama pridaju osobine bića i ličnosti zove se personifikacija. Ovom figurom se postiže izrazita slikovitost i produbljuje emocionalnost pesničkog kazivanja.

Primer:

„I ovaj kamen zemlje Srbije,

Što, preteć suncu, dere kroz oblak,

O vekovečnosti priča dalekoj,

Pokazujuć nemom mimikom

Obraza svoga brazde duboke.“  (Otadzbina, Djura Jakšić)

Progledale su mi patike – kažemo kada nam se pocepaju patike.

Komparacija (poredjenje)

Komparacija je književni postupak kojim se nejasne, nepoznate pojave ili predmeti uporedjuju sa sličnim odnosno poznatim pojavama i predmetima da bi se čitaocu učinile bliskim i razumljivim. Poredjenje se sastoji od predmeta koji se poredi, poredbene reči (kao, poput, nalik na, sličan) i predmeta sa kojim se nešto poredi.

Primer:

„Kosa joj je kita ibrišima,

Oči su joj dva draga kamena,

Obrvice s mora pijavice,

Sred obraza rumena ružica,

Zubi su joj dva niza bisera,

Usta su joj kutija šećera. “(Narodna pesma)

Pesnik opisuje devojku i poredi oči sa dragim kamenjem, zube sa biserima, usta su kao kutija šećera…

Brz kao strela (Narodna izreka)

Metafora

Pesnik uvek rečima daje nova značenja pored onih koje te reči imaju. Pesnik to postiže tako što poznate reči dovodi u vezu sa drugim rečima sa kojima ih mi u svakodnevnom govoru ne dovodimo i time gradi neobične sklopove reči. Iz tih neobičnih sklopova reči proizlazi novo značenje one reči koja je glavna u tom neobičnom sklopu.

Primer:

„Tiho noći,

Moje sunce spava…“(J. J. Zmaj)

Ovde nije reč o suncu, jer ono ne može da spava, već o devojci.

Hiperbola

Ova figura znači svako preuveličavanje da bi se postigla slikovitost i emocionalnost o rečenom.

Primer:

„Rijekom krvca poljem teče“. (Smrt Smail-age Čengića)

„Donesoše drenovicu Marku,

Kad je steže u desnicu ruku,

Pršte pusta nadvoje, natroje,

I dve kaplje vode iskočiše.“ (Narodna pesma)

Ovo preuveličavanje ima za cilj da se istakne veličina Smail-aginog zlodela i markova snaga.

Kontrast

Kontrast ili antiteza je stilska figura kod koje se pojave i predmeti dovode u vezu pomoću suprotnih osobina i tako se uzajamno pojačava značenje i jednog i drugog pojma.

Primer:

„ Što Momčilu sablja do kolena,

Vukašinu po zemlji se vuče,

Što Momčilu taman čizma bila

Tu Vukašin obe nige meće…“ (Narodna pesma)

Kontrastom je prikazan junak momčilo i slabić Vukašin.

Tresla se gora, rodio se miš (Narodna izreka)

Gradacija

Gradacija je stilska figura koja znači redjanje pojedinosti pri opisu nekog predmeta ili dogadjaja da bi se u izrazu (stihu) postigao efekat jačine.

Primer:

„Moja noći kada ćeš mi proći?

-Nikad!

Moja zoro, kada ćeš mi doći?

-Nikad!

Moja srećo kada ćeš mi se javit?

-Nikad!

Moja suzo, kada ćeš mi stati?

-Nikad!  (Aleksa Šantić)

Pesnik redja osećanja postepeno po jačini: noć – zora – sreća – suza.

Alegorija

Alegorija je proširena metafora .

Primer:

„Vila gnezdo ptica lastavica,

vila ga je za devet godina,

a jutros ga poče da razvija,

dolete joj siv zelen sokole,

od stolice cara čestitoga,

pa joj ne da gnezdo da razvija.

Tom se svati ništa ne sećaju;

Doseti se Ljuba Stojanova.“  (Ropstvo Janković Stojana)

Imenice lastavica i soko su metafore. Lastom se cilja na ljubu Stojanovu koja je devet godina čekala muža da se vrati iz tamnice. Sokolom se cilja na Stojana koji se nakon devetogodišnjeg ropstva vraća kući u kojoj zatiče svatove. Oko obe metafore pesnik je stvorio sliku u kojoj su misli izražene skriveno, u obrnutom značenju.

Alegorija je prisutna i u pesmi Ljubavni rastanak u kome plavi zumbul i zelena kada predstavljaju mladića i devojku koji su rastavljeni.

Simbol

Simbol je reč ili skup reči koje označavaju konkretan predmet, upućuju na neki apstraktan pojam. Njime pesnik daje konkretnom predmetu šire značenje i dublji smisao.

Primer:

„Munjom opaljen grm na suvom proplanku stoji,

Ko crn i mračan div. I guste travice splet

Gordi mu uvija stas – i gorski nestašni lahor

Leluja šaren cvet.

I zima dodje već; i svojom studenom rukom

Pokida nakit sav i goru obnaži svu,

Al mnoga zima još sa hladnim vetrom će doći,

A on će biti tu.“  (Vojislav Ilić)

Ovde nije reč samo o grmu, već o postojanosti i ljudskoj izdržljivosti. Time se konkretno grmom upućuje na apstraktni pojam – postojanost, izdržljivost.

NAPOMENA: Jedan simbol može imati više značenja. Tako je nebo simbol mira, slobode, beskonačnosti…

Metonimija

Metonimija je stilska figura u kojoj se zamenjuju pojmovi ali ne po sličnosti kao u metafori, već po logičkoj vezi.

Primer:

U pripoveci Pusta zemlja otac govori četničkom oficiru: „Ako si stariji po kapi, po glavi si mladji od mene.“ Kapa je čin a glava je pamet.

Ako kažemo „ Kad ustane kuka i motika“ mislimo na narod koji će se dići na pobunu sa kukama i motikama.

Sintezioja

Sinestezija je jezička slika u kojoj se mešaju opažaji raznih čula, a koja izražava spoj zvuka, boje mirisa… Njome se postižu neobične sintagme, slike i zvučanja.

Primer:

Slušam u mirnoj ljubičastoj noći

gde šušte zvezde.

I ja razumem te glase što huje

taj jezik Bića i taj šapat stvari.  (Jovan Dučić)

sinestazijom glasovi dobijaju slikarsku i muzičku vrednost zajedno sa njihovom simbolikom.

Asonanca

 

Asonanca je česta upotreba vokala u stihu kojom pesnik iznosi svoja osećanja i postiže muziku stiha.

Primer:

„Pučina plava,

Spava.“

Aliteracija

Aliteracija je česta upotreba suglasnika u stihu kojom pesnik iznosi svoja osećanja i postiže muziku stiha.

Primer:

„ Prohladni pada mrak,

Vrh hridi crne trne,

Zadnji rumeni zrak.“

Anafora

Anafora je akustična stilska figura. zvučnost se postiže ponavljanjem istih reči na početku.

Primer:

„ Pesmu srdzbe, pesmu gneva,

pesmu što ih strah uleva,

pesmu jada, pesmu bede.“   ( K. Abrašević)

„Zbogom žitku, moj pelepi sanče!

Zbogom zoro, zbogom beli danče!

Zbogom svete, nekadanji raju.“  ( Kad mlidijah umreti, Branko Radičević)

Epifora

Epifora je stilska figura koja predstavlja ponavljanje jedne ili više reči na kraju rečenice.

Primer:

„Gola sablja tri stotin dukata,

Kore su joj tri stotin dukata,

A gajtani tri stozin dukata.“

Simploha

Simploha je ponavljanje istih reči i na kraju i na početku stihova. Time se ističe posebno značenje onoga što sadrže.

Primer:

„Tvrda vjera, ostavit te neću,

Tvrda vjera, prevarit te neću.“

Palilogija

Palilogija je stilska figura koju srećemo u narodnoj poeziji kada pesnik ponavlja završne reči iz prethodnog stiha na početku narednog stiha da istakne ono što te reči znače.

Primer:

„Gde si bila, gde si dangubila,

Dangubila tri bijela dana.“  ( Dioba Jakšića)

Slovenska antiteza

Slovenska antiteza je stilska figura koja se sastoji iz tri dela: pitanja, negativnog odgovora i tačnog odgovora.

Primer:

„Što se bijeli u gori zelenoj?

Al su snijezi, al su labudovi?

Da su snijezi, već bi okopnuli

labudovi već bi poletjeli.

Nit su snijezi, nit su labudovi

nego šator age Hasan age.“   (Hasanaginica)

Ironija

Ironija je stilska figura u kojoj se rečima daje suprotan smisao od onog koji imaju kao svoje osnovno značenje. Njome se izriče jedmo mišljenje, a cilja se na suprotno značenje.

Primer:

Kada se pijanica koga nudimo rakijom nećka , odgovaramo mu: „Neće mačka slanine“.