Pridevi – značenje, pridevski vid, komparacija
Pridevi su odredbene, nesamostalne i promenjive reči koje stoje uz imenicu i bliže je određuju, odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje. Oni se slažu sa imenicom uz koju stoje po rodu, broju i padežu. U rečenici vrše službu atributa ili imenskog dela predikata, odnosno imaju:
- Atributsku funkciju ( Visoki dečak je ubacio loptu u koš. Milica ima lepo duguljasto lice).
- Predikatsku funkciju ( Dan je sumoran. On je lep. Ova pocepana knjiga je Anina. Milan je dobar djak. Pera je veliki talenat. Novčić je bio star i izgreban).
Prema značenju pridevi mogu biti:
Opisni – označavaju kakvo je nešto (blag, tup, grub, tih, krut, gust, prljav, čist, rumen, bled, lep, mršav, debeo, sjajan, mračan, siguran, nesiguran…)
Prisvojni – označavaju čije je nešto (sestrin, bratov, gradski, Perin, ujakov, devojčicin, dečakov, Majin, sarajevski, srpski, beogradski, francuski, mamin, tatin, babin … )
Gradivni – označavaju od čega je nešto napravljeno (srebrni, peščani, kristalni, gvozdena, kameni, vodeni, drveni, bronzani, bakarni, metalni…)
Vremenski – označavaju imenicu po vremenu (dnevni, noćni, današnji, sutrašnji, ovogodišnji, jesenji, prolećni, godišnji …)
Mesni – označavaju mesto na koje se odnosi ono što se imenuje imenicama uz koje stoje ( istočni, zapadni, gornji, levi, desni, donji, desni…)
NAPOMENA: Pridevi koji nastaju od vlastitih imena bića (Milanov, Majin, Ivanov…) pišu se velikim slovom. Pridevi nastali od vlastitih imena koji se završavaju na -ski, -ški, –čki pišu se malim slovom (srpski, beogradski, francuski, američki, raški, sarajevski…)
Gramatičke kategorije prideva
Pošto su nesamostalne reči pridevi se sa imenicom uz koju stoje slažu u rodu, broju i padežu: vredna učenica, dobro dete, plave haljine, nestašni dečaci, žutim ružama, Perinoj majci…
Svaki pridev ima oblike za sva tri roda, oba broja i oblike za označavanje padeža, a upotrbljava se u obliku koji se slaže sa imenicom uz koju stoji.
Pridevski vid
Pridevski vid je gramatička kategorija koju imaju samo pridevi.
Prema pridevskom vidu pridevi se dela na:
Odrđeni pridevski vid je oblik prideva koji se stavlja odredjenom, poznatom, već spomenutom licu ili predmetu. On znači nešto poznato, određeno i označava neko stalno, trajno svojstvo. Dobija se na pitanje koji?
Reč koja se nalazi u odredjenom pridevskom vidu završava se samoglasnikom – i. (lepi, crveni – dzemper) Odredjeni pridevski vid je obavezan za reči u množini (lepi dzemperi).
NAPOMENA: Nemaju svi pridevi oba vida. Samo odredjeni vid imaju pridevi:
-koji se završavaju na : ji, čki, ski, ški ( dečji, mačji, junački, mučenički, srpski, bogataški…)
-pridevi koji označavaju mesto i vreme a završavaju se nastavcima : ni, nji, šnji ( desni, prednji, zadnji, poslednji, jesenji, letnji, prolećni, današnji, jučerašnji, pokojni…)
-komparativi i superlativi ( bolji, najbolji, duži, najduži, teži, najteži, draži, najdraži…)
Neodrđeni pridevski vid je oblik prideva koji stavljamo neodredjenom, nepoznatom, prvi put spomenutom licu ili predmetu. On znači nešto nepoznato, neodredjeno, opšte i označava neko polazno svojstvo. Dobija se na pitanje kakav?. (lep, crven – dzemper).
NAPOMENA: Već smo gore napomenuli da nemaju svi pridevi oba vida. Samo neodredjeni vid imaju prisvojni pridevi koji se završavaju na: ov, ev, in, ljev ( bratov, očev, stričev, kćerkin, Jakovljev…)
KOMPARACIJA PRIDEVA (imaju je samo opisni pridevi)
Promena opisnih prideva po stepenu osobine koju označava naziva se komparacija.
Za pridev kojim se iskazuje osobina nekog predmeta ili bića, kažemo da je pridev u svom osnovnom obliku koji se naziva pozitiv. (blag, tup, grub, dug, strog, tih, krut, gust, čvrst, bled, lak, mek, lep…)
Za pridev kojim se iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta jače izražena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kažemo da je pridev u obliku koji se naziva komparativ. Ovaj oblik se gradi dodavanjem nastavaka -i, – iji, – ji, -ši na osnovni oblik prideva. (blaži, tuplji, grublji, duži, stroži, tiši, krući, gušći, čvršći, bledji, lakši, mekši, lepši…)
NAPOMENA: Prilikom komparacije obratite pažnju na glasovne promene! Posebno na prideve krepak-krepkiji, krotak-krotkiji, ljubak-ljupkiji, žestok-žešći, visok-viši…)
Za pridev kojim se iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta najjače izražena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kažemo da je pridev u obliku koji se naziva superlativ. Ovaj oblik se gradi dodavanjem rečce naj na komparativ prideva ( najblaži, najtupli, najgluplji, najduži, najstroži, najtiši, najkrući, najgušći, najčvršći, najbledji, najlakši, najmekši, najlepši…)
NAPOMENA:
- Rečica se uvek piše zajedno sa komparativom, a u slučaju kada pridev počinje slovom j, ono se piše dva puta. (jak – jači – najjači, jasan – jasniji – najjasniji, južno – južnije – najjužnije).
- Kod nekih prideva dolazi do jotovanja (brz – brži – najbrži)
U srpskom jeziku postoji nekoliko prideva kod kojih se komparativ i superlativ ne grade po pravilima i oni spadaju u izuzetke.
Izuzeci komparacije prideva:
veliki – veći – najveći
mali – manji – najmanji
dobar – bolji – najbolji
zao – gori – najgori
NAPOMENA: Postoje primeri koji nemaju komparaciju kao što su: bos, go, nag, mutav, ćorav, mrtav…
