Najpoznatije nesreće i katastrofe u istoriji čovečanstva
Kroz vekove dešavale su se razne katastrofe, čak i u vreme mira. Neke su toliko potresle planetu da su ušle u istoriju, a dan danas se prepričavaju. Pojedine priče su čak prenete na filmsko platno ili su inspirisale pisce da o njima napišu romane.
Ovo su najpoznatije nesreće i katastrofe u istoriji čovečanstva koje su se dogodile u vreme mira.
Vulkanska erupcija u Pompeji
Pompeja je važila za gradić u usponu, pre nego što je nestala pod vulkanskom lavom. Nalazila se na jugu Apeninskog poluostrva.
Stanovnici ovog grada nikada nisu ni slutili kakva strašna sudbina može da ih zadesi, jer su verovali da je Vezuv ugašen vulkan. U julu 79. godine Vezuv je dao prve znake da će ih obasuti vatrom. Bunari su presušili, bilo je tu i zemljotresa, ali niko nije slutio šta bi sve moglo da se desi. Nakon nekoliko dana, oko podne, Vezuv je buknuo. Ironično desilo se to na dan kada se slavio bog vatre, Vulkan. Nebo nad Pompejom se pomračilo od gustog dima, a ljudi su padali mrtvi, usled gušenja od otrovnih gasova. Ubrzo se na Pompeju obrušilo i vrelo kamenje koje je rušilo zgrade. Nakon tri dana erupcija je stala, a za to vreme Pompeja i susedni gradovi našli su se ispod čak šest metara pepela, gde će ostati skriveni narednih nekoliko vekova.
Arheološka istraživanja otkrila su mnoge znamenitosti o Pompeji. Jedna od njih jeste da je Pompeja imala kanale poput današnje, npr, Venecije; otkrivene su mnoge interesantne freske, i dan danas možete videti skamenjene ljude koji su ostali u položaju u kojem su preminuli. Deluju kao pravi spomenici. Pronađeni su i promerci erotske umetnosti, što je u potpunosti promenilo pogled na rimsku kulturu, a neki govore i da je zbog takve kulture Pompeju sustigla božija kazna.
Potonuće Titanika
Tragedija Titanika je najveća pomorska katastrofa ikada, koja se dogodila u vreme mira. Brod je bio težak preko četrdeset šest hiljada tona, 269m dužine i 28m visine. 2 aprila 1912. isplovljava iz Belfasta ka Americi, na svoje prvo i poslednje putovanje. Na njemu se našlo dve hiljade i dvesta osam putnika, raspoređenih u tri klase.
Šestaest dana kasnije, negde pred ponoć primećen je ledeni breg. Iako je naređeno da se brod zaokrene na desno, bilo je kasno i brod je oštećen. Sat vremena kasnije počelo je sa akcijom spašavanja, jer je ,,Titanik“ krenuo da tone. Nije bilo mesta da za sve putnike u čamcima za spašavanje. Možda bi se tog dana spasilo i više putnika da voda nije bila ledena. Oko hiljadu i po ljudi izgubilo je život tog dana.
Još neke dodatne zanimljivosti o Titaniku možete pročitati ovde:
http://saznajlako.com/2013/10/08/zanimljivosti-o-titaniku/
Eksplozija u Černobilju
Černobilj je danas grad duhova, a sve je počelo 26. aprila 1986. godine eksplozijom u nuklearnoj elektrani. Veruje se da je glavni uzrok nesreće bio nesigurni reaktor i nedovoljna stručnost ljudi.
Za manje od dvadeset četiri sata, naređeno je da se svi stanovnici grada moraju evakuisati, što je i učinjeno za manje od dva sata. Niko od stanovnika ovog grada nije ni slutio kakve će biti posledice katastrofe kao ni to da se više nikada neće vratiti u svoje domove.
Pojačana radioaktivnost, osetila se, ne samo u Evropi, već i u Japanu i Severnoj Americi. Iako su svi od SSSR-a tražili objašnjenje, ceo događaj je i dan danas delimično ostao obavijen velom tajne. Šteta prouzrokovana katastrofon u Černobilju, koštala je preko dvesta milijardi dolara.
U prvom talasu preminulo je nekoliko stotina ljudi, dok se procenjuje da je preko milion izgubilo živote usled posedica. Među nastradalima u prvom talasu, bili su i vatrogasci koji su gasili reaktor, a koji nisu imali predstavu šta su zapravo otišli da gase.
Reaktor je zaliven betonom, olovom i čelikom. Da bi područje bilo bezbedno, oko reaktora se mora postaviti još jedan, sličan, sarkofag. Dvadeset godina kasnije Černobilj je poznata turistička destinacija.
Katastrofa u Fukušimi
Katastrofa novijeg datuma koja je obeležila početak novog milenujuma jeste katastrofa u Fukušimi, blizu japanskog grada Okuma. Dogodila se 11. marta 2011. godine. Još jednom, u pitanju je nuklearna katastrofa, što je upozorenje čovečanstvu da dalji razvoj nuklearne energije može samo da nas uništi.
Sve je počelo razornim zemljotresom od devet stepeni po Rihteru, koji je oštetio reaktore. Zemljotres je u moru izazvao podizanje ogromnog talasa, cunamija. U kombinaciji sa cunamijem, zemljotres je bio toliko razoran da je celokupnoj infrastrukturi na severoistoku zemlje trebala rekonstrukcija.
U ovoj nesreći dvadeset hiljada ljudi je poginulo, oko sto šezdeset hiljada je raseljeno. Kako Japanci važe za vredne ljude, zemlja se ubrzo oporavila, a već je napravljen plan spašavanja i evakuacije u slučaju da se slična katastrofa ponovi, jer je Japan poznat po razornim zemljotresima. Stanovništvo koje je živelo u krugu od dvadeset kilometara oko elektrane, moralo je da se evakuiše. Sa 235 milijardi dolara štete, nesreća u Fukušimi je najskuplja katastrofa u istoriji čovečanstva.
