Ponašanje u dugoj vezi
Kada dostignemo određeni nivo zrelosti, poželimo u jednom trenutku da imamo stabilnost u smislu ljubavi, i partnera, poželimo da živimo sa jednom osobom, zaljubljeni smo, spremni, mogućnosti nam to dozvoljavaju, sreći nikad kraja. Ostvarimo tu jako bitnu stvar, i taman kada pomislimo da smo za neko vreme završili s brigama, nastupa cirkus.
Osim prilagođavanja bioritma, ustaljenih navika, povećane tolerancije, truda i organizovanja zajedničkog života, parovi koji i to prebrode uspešno, susretnu se novom zagonetkom – održavanjem te male, haotične atmosfere. Kako održavati zaljubljenost, adrenalin, težiti ka idili, i pritom osećati varnice i ljubav proširivati u drugim dimenzijama?
Koliko je čoveku potrebno prostora?
Sat vremena samoće dnevno, dva sata, tri… pet? Ovo je sve individualno. Da li će partneri svaki sat kada nisu na poslu provoditi zajedno ili ne, individualno je. U suštini, sve je stvar dogovora. Neki parovi zapravo i bolje funkcionišu tako nego da konstantno guše jedno drugog.
Ukoliko postoje različitosti, ako je na primer jedna strana aktivnija, i želi da bude više napolju, da izlazi, druži se i slično, uz razgovore se može prihvatiti. Najbitnije je pitanje zapravo da li partneri koji nemaju identične načine života i interesovanja mogu opstati i živeti zajedno.
Dogovor kuću gradi…ili ne?
Najveći uzrok pucanja veza kod parova koji nemaju baš slična interesovanja („Dragi, ima večeras mnoogo dobar film u bioskopu…!!“ – „Opusti se, draga, gledaćemo ga uskoro na TV-u“) jeste ukoliko jedan partner počne da sputava drugog, i pokuša da mu uskrati prava na uživanje na njegov sopstven način. Niko nije dužan da trpi ograničavanje, i neće moći dugo da izdrži takav pritisak, i ta „sputana“ strana uglavnom na kraju izgovori famoznu rečenicu „To nije ono što želim..“
Hajde da se osvrnemo na pozitivan ishod priče – par se dogovori da svako bude posvećen maksimalno sebi, nema prebacivanja, ograničavanja – da li je opet i to u redu, ima li takva veza budućnost? Možda takvi parovi na kraju ipak shvate da je mnogo lakše pronaći nekog sebi sličnog, manje briga, lakše će biti njima kada kažu sebi da su našli srodnu dušu-to je to, nema dalje, drugo ništa na ovom svetu više ne postoji…
Dve strane medalje
Možemo zaključiti da prave formule nema. Pitate se šta može poći naopako kada se nađu dve slične osobe? Zapamtite da ideal ne postoji, idilično ništa nije, samo može da izgleda tako. Te „iste duše“ toliko mogu dosaditi jedna drugoj, da će na kraju početi da beže jedna od druge kada dostignu određeni staž u vezi, i početi da se izluđuju međusobno najobičnijim žvakanjem hrane, ili sedenjem na kauču.
Srećan/na sam sa tobom….
Ukoliko spadate u tip ljudi koji teži ka harmoniji u vezi, očuvanjem svoje ličnosti, i pritom održavanju kvaliteta duge veze (da, moguće je sve to odjednom!), savet je da se naoružate strpljenjem i tolerancijom, borite za sebe, učinite malo i kompromisa, i svi srećni i zadovoljni. Za sve vredne stvari treba se boriti. Veoma je tužno i prazno biti u vezi bez veze, onako, tako da je najbitnije prvo pojedinačno svako da bude srećan, zadovoljan i ostvaren, jer u suprotnom, ko nije sebi dobar, nije ni drugome. Dakle, uz koga god se osetimo nesputanim, a voljenim, i naravno, to da bude obostrano, uz maksimalno uzajamno poštovanje, znaćemo da je to ono pravo.
