Aljaski malamut

Aljaski malamut jedna od najstarijih pasmina za vuču. Ime je dobio po plemenu Inuita zvanom Malemut, koje je živelo u planinskim delovima zapadne Aljaske. Opstanak ovog plemena zavisio je od njihovih pasa, o kojima su pažljivo brinuli. Bili su im partneri u lovu na krupnu divljač, i transport ulova. O istorijatu i nastanku ove rase, postoji vrlo malo dokumenata. Malamut je najverovatnije nastao od pasa pratioca mongola koji su pre oko 2000 godina često emigrirali.

Ipak, sigurno spada u jednu od najstarijih, i prvih pripitomljenih rasa pasa.

Aljaski pas, aljaski malamut, mahlemut – imena su karakteristična za ovu pasminu.

Karakteristike i osobine

Malamut ima gustu grubu spoljnu dlaku s masnom i vunastom podlakom. Boje su vučja, crno-bela, ima svetli stomak, i svetlu masku. Može imati i potpuno belu ili potpuno crnu boju. Takodje, postoji i kombinacija crvenkaste i bež boje sa belom. Boja očiju je smedja ili crna.

Njegove šape su jake i kompaktne, zbijene.

Koliko jede malamut? Kada je u pitanju ishrana, malamute nije proždrljiv, niti izbirljiv pas i zahteva manje hrane nego drugi psi njegove veličine. Malamut je miroljubiv i odan, obožava da se mazi, ali je i veoma ljubomoran, i neustrašiv.

Malamut je sigurno pas koji neće oduševljeno skakati oko vas, jer je veoma samosvestan, tvrdoglav, i ponekad može biti veoma ‘težak’ prijatelj u smislu razumevanja.

Dugodlaki malamut

Dugodlaki malamuti nisu po standardu jer se duga dlaka smatra manom koja mu otežava vuču saonica.

Ovo leglo je isključivo popularno kod ljudi koji žele malamute kao kućnog ljubimca a ne psa za izložbe.

Narav i karakter

Malamut je privržen, inteligentan, umiljat i veran pas. Jako je bistar ali malo tvrdoglav i dominantan.

Dresura nije problem jer brzo uči i izdržljiv je pas. Zahteva strožiji pristup pril dresuri, ali i dosta puno fizičke aktivnosti -bar jedan sat naporne vežbe dnevno. Lepo se slaže sa decom, lako sklapa prijateljstva i ume da bude vrlo umiljat. Ipak, u velikom broju slučajeva teško se slaže s drugim psima. Kad ostane sam – voli da zavija i komšije može izludeti njegovo neprekidno lajanje. Ovi psi imaju jaku muskulaturu, efektan metabolizam jer su nekada zahtevali manje hrane od očekivane količine.

U surovim uslovima na severu, prirodna selekcija ostavljala je u životu snažnije jedinke pa je aljaski malamut savršeni sklad između psa i njegove prirodne sredine.

Uzgoj aljaskog malamuta

Malamut ne zahteva često četkanje, ali je često češljanje potrebno kada je linjanje u toku.

Psi Malemutskih eskima bili su deo domaćinstva, živeli su u kući sa vlasnicima i prema njima se postupalo sa poštovanjem, što se odrazilo na njihov nežan temperament, radnu prirodu i poslušnost.

Malamuti imaju legendarnu povezanost sa decom jer su ih nekada grejali svojim velikim toplim telom.

Današnji malamut nastavlja nasleđe svojih predaka. Radost i zabavu traži unutar porodice koja ga gaji ali i dalje je isknuta njegova osobina zaprežnog psa i često učestvuje u takmičenjima vuče tereta.

Malamut će ostvariti uspešno partnerstvo sa vlasnikom koji je voljan da ga razume i da ga poštuje kao i da se saživi sa njim.

Malamuti se dana često koriste i za vođenje slepih ljudi, u policiji za otkrivanje droge, kao psi spasioci, ali i kao deo terapije sa decom koja su ometena u razvoju.

Malamut je aktivan i snažan pas koji traži dinamičnog vlasnika koji voli izlete u prirodu. Potrebna su mu česta istrčavanja. Postaje pomalo lenj kada dostigne zrelost.

Agresivnost

Veliki broj prirodnih nagona malamute smatra se nepoželjnim , pa ako želite da postanete vlasnik jednog ovakvog psa morate da budete spremni na određene kompromise i granice.

Osnovni instinkti malamuta su da kopa, da hranu smatra prioritetom, i da bude agresivan prema psima istog pola. Dobrim vaspitanjem neki nagoni mogu biti prilično potisnuti, ali nikada kompletno odstranjeni.

Generalno, malamut je miroljubiv pas koji zahteva pažnju i društvo ljudi. Svaka ozbiljnija agresivnost prema ljudima je neprihvatljiva, ali kada se radi neadekvatno parenje agresivnih pasa, ili ako vlasnik psu ne posvećuje dovoljno pažnje, ili ako neuki odgajivači štene prepano izmeste iz legal, može se desiti da se dobije agresivni malamut.

Iskustva kažu da agresivnost kod ove rase ne treba mešati sa njihovom dominantnom i zaštitničkom prirodom.

Treba znati da se malamuti ne rađaju sa agresijom, već je na vlasniku je sva odgovornost da svog psa lepo odgaji ivaspita!

Malamuti nisu prikladni za pse čuvare – oni koji žele psa za potrebe čuvanja bi morali izabrati neku drugu rasu..

Ishrana – Aljaski malamut

Koliko god mu hrane sipali u činiju, u očima malamuta to nikada neće biti dovoljno. Interesantno je da bilo šta životinjskog porekla kao što su koža ili krzno, mogu malamute poslužiti kao obrok. Zato pazite gde ostavljate svoje kožne cipele, kožne jakne ili bunde. Neki će malamuti čak jesti i prašinu.

Lajanje

Malamuti su tihi psi, veoma retko laju. Ipak, skloni su nekoj vrsti pričanja, odnosno prijatnog zavijanja ili režanja. Ovo je posledica njihove čoporske orjentacije.

Bolesti – Aljaski malamut

Piroplazmozu uzrokuje parazit Babesia canis, a prenose je krpelji.

Prvi simptomi bolesti jave se 7 – 16 dana nakon što se pas zarazio.

Malamuti su izuzetno osijetljivi na ovu bolest, i ako se na vreme ne počne sa lečenjem pas će uginuti u teškim mukama uz znakove oboljenja i otkazivanja jetre, bubrega i na kraju mozga.

Ovo je otporan pas i lako se prilagodjava okolnostima. Malamutu treba osigurati svežu vodu i zaštitu od sunca a leti treba izbegavati naporne aktivnosti, jer posledice po zdravlje mogu biti fatalne.

Malamut može da živi pri ekstremno niskim temperaturama, i do -70 stepeni.

Veličina

Visina malamuta je od 58 do 63 centimetra a težina se kreće od 34-38,5kg. Vidne su razlike u veličini između mužjaka i ženki.

Cena štenaca aljaskog malamuta

Štenad aljaskog malamute može se naći po ceni od 80 do 250 evra.