Kako sprečiti nasilje nad decom u školama

Nasilje u školi među osnovcima i srednjoškolcima, realno je prisutno, ali se neretko o ovom problemu govori tek kada se desi incident. Dešavali su se toliko drastični slučajevi poput samoubistva jednog četrnaestogodišnjaka u Nišu jer je trpeo maltretiranje vršnjaka.

Na žalost, i pored postojanja zakonskih odredbi, pravilnika u školama i mera smanjivanja ocena iz vladanja učenicima kao kazne za nasilje, nisu uvek dovoljni da spreče emocionalno niti fizičko nasilje u školama.

Kako sprečiti nasilje nad decom u školama?

Da bi nasilje bilo suzbijeno, i da bi podaci o stopi i učestalosti nasilja i bili manje alarmantni, izmenjene su zakonske odredbe, doneti su pravilnici koji se odnose na zaposlene u školama, roditelje i učenike i u školama gde se revnosno primenjuju ovi propisi, manje je problema sa nasiljem.

Problem je tamo gde se pravilnici ne primenjuju, već se čekaju posledice. Važna je saradnja, jer nasilje u školama u Srbiji ne može da reši ni sama škola, ni ministarstvo i škola zajedno, već svi uključeni u sistem. Dakle i kod roditelja i prosvetnih radnika i uopšte celog društva važno je reagovati na vreme, unapred analizirati situaciju kako bi se prepoznalo vršnjačko nasilje.

Stručnjaci, a prvenstveno sociolozi i psiholozi smatraju da prvi način da se predupredi nasilje u školi jeste da i đaci i roditelji znaju proceduru i pravila koja treba da se poštuju u školi. Sistem koji objedinjuje mnogo mladih ljudi može dobro da funkcioniše samo ako se poštuju pravila.

U poslednje vreme uvodene su mnoge preventivne mere , tu su projekat „Škola bez nasilja”, video-nadzori kao sve češće rešenje u mnogim školama kao i uvođenje školskih policajaca, koje je dalo rezultate.

 

Problem leži i u u tome što je sam proces sprečavanja nasilja vrlo složen, a postoje situacije u kojima je neophodno odmahda se reaguje, a neki to ne čine baš zbog komplikovanosti procesa. Zato je važno objasniti deci da je neophodno nasilje prijaviti, a onda isterati pravdu i ratjasniti situaciju.

Kome prijaviti nasilje u školama?

Biti profesor je velika privilegija ali i odgovornost. Autoritet i poverenje u profesora su od presudnog značaja i zato objasnite deci da, ako se već nadju u jednoj takvoj situaciji, nasilje moraju da prijave. Ako im je lakše neka porazgovaraju najpre sa Vama, a onda se Vi obratite razrednom starešini ili direktoru škole. Ako im je suvišeteško da o tome pričaju preporučite im kao soluciju školskog psihologs… Sveje bolje od ćutanja i nečinjenja! U celom ovom procesu jedan od bitnih faktora je medjusobno poverenje roditelja, dece i prosvetnih radnika i ne sme da se desi da u tom lancu samo jedna karika zakaže.

Kada je reč o radu nastavnika, često se mogu čuti argumenti kojima se iznose male plate i težak posao. Ali to naravno ne sme da bude uzrok porasta nasilja, kao ni inertnost ili nezainteresovanost prosvetnih radnika. Problem motivacije je važan za svaki posao, ali nije i ključan.

Zataškavanje slučajeva nasilja u školama

Nekada se čini da kada se dogodi problem u školi, prosvetni radnici pokušavaju to da zataškaju, ali je činjenica da će se takvo tretiranje problema vratiti poput bumeranga, jer ako se prvi problem snasiljem reši na adekvatan način, neće se dalje širiti.

Medjutim, ne sme se zaboraviti i te kako velika odgovornost roditelja. U slučaju kada neka škola nema dobru saradnju sa roditeljima, onda psiholog ili pedagog obaveštavaju Centar za socijalni rad. Škola ne može silom da natera roditelja da dođe i rešava problem ako on to uporno odbija.

Propisi

Zakon propisuje da učenik, na osnovu vaspitno-disciplinske mere može da bude prebačen u drugu osnovnu školu, uz saglasnost roditelja. Nekada je upravo ta saglasnost roditelja problem, ali naravno da na kraju nikada nije rešenje izbaciti đaka na ulicu nego mu pomoći da završi školu.

Prosvetari moraju biti odlučniji jer je pred njima velika dilema – Da li žrtvovati 95 odsto zajednice u školi, zarad ustupaka jednom detetu, pa rez mora biti napravljen! Ne treba zanemarivati svakako djaka koji iskazuje nasilnost, ali takodje treba i zaštititi dete koje je žrtva. Svi u društvu koji mogu da pomognu treba da se uključe u prevenciju nasilja medju vršnjacima u školama.

S druge strane, svaka dobro organizovana škola obezbediće da se roditelji redovno informišu kod nastavnika, paako ta praksa zaživi, i sama deca menjaju svoje ponašanje nabolje.

Učitelji i nastavnici takodje moraju da primete kada dete iz njegovog razreda nešto muči i da ga pita u čemu je problem, ako postoji.