Prirodni lekovi za smirenje ne izazivaju zavisnost
Stres je bolest modernog doba i teško da ima osoba koje ne osećaju posledice stresnog načina života. Ako stresne situacije postanu česte i dugotrajne, mogu se poremetiti mentalna i fizička ravnoteža što dovodi do odredjenih obolenja.
Posledice su obično česta nervnanapetost i nervoza, uznemirenost, razdražljivost ali i strah (anksioznosti). Ipak, život ima svoje sahteve, pa bez obzira na izloženost stresu moramo ići na posao, voditi računa o deci, završavati obaveze u školi i na fakultetu. Tu su i nesanica, smanjen imunitet, zadati rokovi za palćanje rate kredita…Ako na brzinu rešimo da uzmemo neki od sedativa koji nam je pri ruci, recimo pred ispit jer smo nervozni, on nas može uspavati i smiriti, ali ako ste osetljiviji na ovakve medikamente, možda će Vam koncentracija biti oslabljena a i teže ćete se probudutu ujutru.
Sve dnevne obaveze savremenog čoveka zahtevaju koncentraciju i pribranost, a da bismo to postigli, nekada je potrebno potražiti pomoć stručnjaka. Da bi se izbegli lekovi za smirenje koji mogu imati neželjene efekte, a naročito u ranoj trudnoći ili za vreme dojenja, mnogi pribegavaju alternativi u vidu preparata za smirenje na prirodnoj bazi. Prirodni lekovi mogu dati rezultate ali ako osećate ozbiljne posledice uzrokovane stresom, obratite se stručnjacima za pomoć.
Znaci stresa mogu biti smanjena koncentracija, nemogućnost donošenja odluka, anksioznost, promene raspoloženja, ljutnja, frustriranost, apatija, depresivna stanja, bezboljnost, povećanja upotreba alkohola i cigareta, rastrojenost, osetljivost na kritiku…
Fizički znaci stresa mogu biti bolovi u kičmi, prehlade, infekcije, gorušica, zatvor ili proliv, malaksalost, visok pritisak, alergije, vrtoglavice…
Lekovito bilje bezbednije za smirenje živaca od lekova
Lekovito bilje može uglavnom bezbedno da se koristi za „smirenje živaca“ i to bez straha da će izazvati neželjenu zavisnost.
Lekovite supstance u biljnim preparatima nisu agresivne i ne dovode do zavisnosti, pa je to jedna od osnovnih prednosti prirodnih lekova i čajeva i u odnosu na sedative.
Čajevi za smirenje
Postoji dosta kupovnih mešavina čajeva za smirenje ali i onih koje možete sami napraviti kako biste dobili potpuno prirodni lek za nervozu koji ne uspavljuje i ne ugrožava koncentraciju.
Koji su najbolji čajevi? Verovatno ćete morati da probate više biljnih čajeva kako biste otkrili koji Vam najviše prija. Ako je na primer kantarion ili valerijana pomogla Vašoj prijateljici, ne mora da znači da će i Vama.
Biljni čajevi smanjuju nevozu i napetosti, i opuštaju napet organizam a što je jako važno, to su svojevrsna sredstva za smirenje koja ne izazivaju zavisnost.
Lekovito bilje koje smiruje
Valerijana je jako korisna bilka i koristi se za smanjenje opšte uznemirenosti i razdražljivosti, nervoze, nesanice, kao i protiv anksioznosti i ubrzanog rada srca.
Glog je prirodni lek za opuštanje krvnih sudova i nervnog sistema.
Matičnjak se koristi protiv nervne napetosti, depresije, anksioznosti i premorenosti.
Kava-kava je biljka kojase koristi na pacifičkim ostrvima, umiruje a ne uspavljuje i ne ometa koncentraciju. Zato je dobar izbor za studente i poslovne ljude.
Lavanda takodje ima blaga umirujuća svojstva, a osim u vidu čaja, može se koristiti i kao etarsko ulje koje dok isparava ,zahvaljujući prijatnom mirisu smiruje i stvara poseban ugođaj.
Kantarion je odavno poznat po tome što je efikasan protiv napetosti i blaže depresije.
Kamilica je provereno prirodno sredstvo za smirenje napetosti i relaksaciju. Pošto je potpuno neškodljiva, čaj od kamilice mogu da koriste i najmladji.
Izaberite čaj koji Vam odgovara.
Napomena – Kantarion i Valerijana mogu biti u odredjenim sadejstvu sa nekim lekovima, pa zato, ako ste na nekoj terapiji, konsultujte vašeg lekara o tome da li ih smete uzimati.
Osim čajeva, u apotekama možete naći i preparate za smirenje u vidu tableta ili kapi koje su uglavnom napravljene na bazi navedenog lekovitog bilja. Ovi preparati su dobro rešenje ako ste često u pokretu i nemate vremena za kuvanje čaja.
Zavisnost od lekova – sve češća
Kulturološki fenomen današnjice je da zavisnost od lekova za smirenje kao što su benzodiazepini- raste. U Srbiji gotovo da nema kuće u kojoj nema bensedina ili bromazepama.
Medjutim, njihovo nekontrolisano uzimanje, naročito bez lekarskog nadzora, dovode, osim do zavisnosti i do nekih drugih komplikacija. Posebno su opasni za starije osobe i smatra se da je najveći broj lomova kukova i povreda kod starih, izazvana zloupotrebom lekova za smirenje. Takodje, kod starijih osoba, lekovi za smirenje mogu izazvati težu koordinaciju pokreta i jaču konstantnu pospanost. Ipak, treba znati da nisu svi ljudi podjednako izloženi zavisnosti od tableta i potpuno je individualno da li će neki lek i u kojoj meri izazvati zavisnost večeg ili manjeg intenziteta.
