Nizak krvni pritisak u trudnoći
Nizak pritisak kod trudnica
Nije retkost da se u trudnoći se, zbog uticaja nekih hormona, šire krvni sudovi pa se tako kod mnogih žena javlja nizak krvni pritisak.
Granica niskog pritiska je 90/60 mmHg pa sve vrednosti koje su niže ukazuju na hipotenziju – sniženi srčani pritisak.
Ipak, individualne reakcije su vrlo različite. Dok neko oseća sve posledice niskog pritiska, drugi se osećaju normalno. Potrbno je utvrditi i koliki je na primer donji pritisak, pa tako sistolni pritisak može da bude 120 – što je normalno, ali ako je dijastolni pritisak 50 smatra se da imate hipotenziju. Ponekad, što je retkost, nizak pritisak može da bude signal da postoji neki težak poremećaj u organizmu. Ali nizak pritisak u trudnoći ne mora da znači obavezno da su u pitanju zdravstvene komplikacije – obično se posle porodjaja pritisak reguliše i vraća u prethodno normalno stanje.
Da li je opasan nizak pritisak?
Nizak pritisak nije opasan kod lica kojima je to redovno stanje, ali ako se desi iznenadni pad pritiska, može biti opasna jer na primer nagla promena sistolnog krvnog pritiska od oko 20 mmHg može da izazove nesvesticu i vrtoglavicu, zbog toga mozak dobija manje krvi. Posebni problemi javljaju se kod većih ozleda sa krvarenjem, ili kod osoba koje imaju jake alergije i neke teške infekcije. Medjutim, sportisti i lica koja redovno vežbaju, uglavnom imaju niži pritisak i smanjen broj otkucaja srca, što samo pokazuje njihovu dobru kondiciju. Isti je slučaj i sa nepušačima, i osobama koje redovno paze na ishranu i vode računa o težini i kondiciji.
U trudnoći se, a naročito u ranoj trudnoći – tokom prve 24 nedelje, nizak pritisak je očekivano stanje. Pod uticajem hormona, krvni sudovi šire i u ranoj trudnoći sistolni pritisak u proseku pada oko 10 mmHg, a vrednosti dijastolnog pritiska smanjuju se za oko 10 do 15 mmHg.
Zašto se još javlja nizak pritisak
Neki problemi sa srcem mogu da dovedu do sniženog krvnog pritiska. Obično je to slučaj kada postoje jako usporeni srčani otkucaji, promene u srčanim zaliscima, kada dodje do srčanog udara ili u stanjima slabosti srca. Takodje, Hipotiroidizam i hipertiroidizam, odnosno, smanjen ili povećan rad štitne žlezde, nizak nivo šećera u krvi, bolesti nadbubrežne žlezde, a nekada i dijabetes takodje nekada mogu da uzrokuju pad pritiska.
Uticaj unosa tečnosti
Ako osoba dehidrira, unosi malo tečnosti u organizam a pritom povraća i ima dijareju, visoku temperaturu ili prekomerno koristi diuretike ili prenaporno vežba – nizak pritisak je očekivana posledica.
Takodje, smanjeni broj eritrocita u krvi (crvenih krvnih zrnaca) može izazvati nizak pritisak, a to se dešava zbog neadekvatnog unosa vitamina B12 ili folne kiseline.
Kod naglog pada pritiska obično se dešava stanje hipovolemičnog šoka, kada ljudsko telo ne može da bude snabdeveno kiseonikom u dovoljnoj količini. Ako se u ovim situacijama ne reaguje navreme, može biti doveden u pitanje i sam život.
Zašto su trudnice posebno podložne niskom pritisku?
Hipotenzija kod trudnica dešava se kada trudnica naglo ustane, a posebno ako je duže vremena sedela sa prekrštenim nogama ili ležala. Simptomi su – nesvestica, vrtoglavica, glavobolja, zamagljen vid… Postoje i lekovi koji, ako se uzimaju u trudnoći, mogu izazvati pad pritiska i ubrzan puls.
Više manjih obroka tokom dana za trudnice
Pad pritiska može nastati i neposredno nakon obilnog obroka što je česta pojava kodstarijih ljudi. Razlog je taj što u tim situacijama, veča količinakrvi odlazi u želudac tbog procesavarenja hrane.
Šta je dobro za trudnice u tim situacijama? – Preporučljivo je uzimati više obroka dnevno ali u manjim porcijama.
Obavezna provera krvnog pritiska u trudnoći
Provera krvnog pritiska, zbog svoje važnosti, sastavni je deo svakog pregleda kod trudnica jer kada je žena u drugom stanju u njenom telu se dešavaju mnoge promene pa tako i u krvnim sudovima. Menja se takodje i minutni volumen srca i frekvencija srca, što može da izazove promene u krvnom pritisku.
Ako inače imate nizak krvni pritisak, verovatno ćete ga imati i u trudnoći kada ćete osećati čest umor i vrtoglavice i to posebno u prva tri meseca trudnoće.
Važno je znati da merenje pritiska treba obavljati nakon odmora od 10 minuta i to u sedećem ili ležećem položaju kada su trudnice u pitanju, jer se pri naporu i hodanju, pritisak povećava.
Postoje i neka stanja kao što su krvarenje u trudnoći i pri porodjaju koja takodje mogu da izazovu nizak pritisak.
Ledjna hipotenzija i ortostatička hipotenzija u trudnoći
U trudnoći se javljaju dva stanja niskog pritiska, a to su leđna hipotenzija trudnoće i ortostatička hipotenzija kod kojih je potrebna blagovremena reakcija i terapija.
Leđna hipotenzija trudnoće nastaje pred kraj trudnoće usled pritiska materice na donju šuplju venu. Pojavljuje se kod oko 10 % trudnica. Zbog smanjenog dotoka krvi, snižava se pritisak, oseća se nesvestica a puls je ubrzan. Nekada se javi jače znijenje i modrilo oko usana i noktiju. Terapija podrazumeva da se trudnica okrene na levi bok u trajanju od 20 sekundi nakon čega sledi oporavak.
Ortostatička hipotenzija je stanje nesvestice koje se pojavljuje pri naglom ustajanju iz sedećeg ili ležećeg položaja. U ovakvim situacijama, trudnica treba da legne i da se umije hladnom vodom.
