Med kao hrana i lek
Košnica je prirodna apoteka čiji se proizvodi od davnina koriste u tradicionalnoj medicini. Zbog bogatstva hranljivih materija med se smatra jednom od najpotpunijih namirnica. Može da se jede sam ili u kombinaciji sa mnoštvom drugih namirnica.
Osim kao hrana, med se koristi i kao lekovito sredstvo i idealan je sastojak mnogih kozmetičkih preparata. Med sadrži biljne stimulanse (biostimulatori), supstance koje povećavaju životnu aktivnost organizma.
Med u prošlosti
Hipokrat je koristio med u lečenju raznih oboljenja i uzimao ga kao hranu. Galen je takođe bio uveren da je med hrana bogata lekovitim svojstvima. Iskustva tradicionalne medicine kao i naučna posmatranja potvrđuju da se med može smatrati dragocenim lekom.
Hranljiva vrednost meda
Svaka kapljica meda sadrži 1000 različitih supstanci potrebnih organizmu čoveka. Pčelinji med je čist glukoza i levuloza (voćni šećer) koji organizmu vrlo brzo vraćaju izgubljenu energiju. Takođe sadrži fermente neophodne za normalnu životnu aktivnost ćelija tkiva i organa čoveka. Po sadržaju fermenata med zauzima jedno od prvih mesta među namirnicama.
Zavisno od zemljišta na kome rastu medonosne biljke, med sadrži i različite minerale, najčešće kalijum, natrijum, kalcijum, magnezijum, gvožđe, jod… Naučne analize su pokazale da je sadržaj mineralnih materija u medu skoro identičan sadržaju u plazmi ljudske krvi!
Med sadrži vitamine A, C, E, K, B1, B2, B3, B5 a takođe je bogat organskim kiselinama: jabučnom, vinskom, limunskom, mlečnom.
Među najvažnije sastojke meda spadaju hormoni i antibiotske materije.
Lekovita svojstva meda
Med je u prošlosti korišćen za lečenje rana. Za njegovo lekovit dejstvo znali su još stari Egipćani. Od meda su pravljeni razni melemi koji su sprečavali infekcije na ranama i pospešivali njihovo zarastanje. Budući da snižava nivo kiselosti u želucu, med je još u vreme drevnih lekara, korišćen za lečenje želudačno-crevnih oboljenja.
Ako uzmete kašičicu meda pre jela, on smanjuje lučenje želudačnog soka, a ako ga uzmete posle jela, med stimuliše lučenje kiselina.
Glukoza kojom je med bogat, povećava zalihe glikogena u jetri, pa tako pomaže u lečenju obojenja jetre.
U narodnoj medicini med se koristi u lečenju problema sa srčanim mikšićem, angine pektoris itd.
Med blagotvorno deluje na srčani mišić, jer sadrži veliki procenat glukoze koja se lako aimiluje. U prošlosti, med u kombinaciji sa mlekom korišćen je kao sredstvo za olakšavanje tegoba izazvanih tuberkulozom. Med ima izuzetno umirujuće dejstvo kod nesanice, ali ako uzmete preveliku količinu, efekat je suprotan. Jedna kašičica meda pred spavanje sasvim je dovoljna.
Med u kozmetici
Danas je med veoma široko koristi u kozmetičkoj industriji. Preparati na bazi meda su posebno hvaljeni. I sam med je odličan kozmetički proizvod jer ga koža lako propušta gde mišićne slojeve hrani glikogenom. Ovde su takođe bitna i antibiotska svojstva meda. Maske za lice od meda, koje komzetičari preporučuje, možete uvek napraviti kod kuće.
Napici od meda
Zahvaljujući svojoj izuzetnoj hranljivoj vrednosti, med poboljšava kvalitet hrane sa kojom se kombinuje. U sezoni jagoda možete napraviti medni napitak sa jagodama, tako što ćete pola čaše mleka izmešati sa 2 velike kašike meda i dodati tome pola čaše zgnječenih jagoda. Smesu dobro umutiti da se dobije kašasta masa i piti.
Napitak od meda, limuna i šargarepe izuzetno je okrepljujući zbog pravog bogatstva vitamina i minerala: u sok od jedne šargarepe i limuna, doda se med po želji i malo vode i dobili ste okrepljujući napitak.