Sarajevski atentat na Franca Ferdinanda i početak Prvog svetskog rata

Sarajevski atentat na Franca Ferdinanda bio je uvod u početak Prvog svetskog rata, jednog od najvećih oružanih sukoba u istoriji. Nemire na Balkanu iskoristile su i neke druge države, kako bi proširile svoj uticaj, ali i teritorije. Kao rezultat Prvog svetskog rata, srušena su četiri carstva, i to uglavnom ona koja su i sama započela sukob.

Nakon Prvog svetskog rata srušeno je Austrougarsko, Nemačko, Rusko i Osmansko carstvo.

Gavrilo Princip i Franc Ferdinand – život pre atentata

Franc ( Franjo ) Ferdinand, nadvojvoda, trebalo je da nasledi svog oca, cara Franca Jozefa. Rođen je 1863. a sa trideset sedam godina oženio je groficu češkog porekla, Sofiju Hotek . Ona mu je rodila ćerku i dva sina.

Sudbina nadvojvodine dece nije bila laka, s obzirom da im je nakon Prvog svetskog rata imovina oduzeta, a tokom drugog su proveli čak sedam godina u koncentracionom logoru Dahau. Ipak imali su sreću da prežive, prinčevi su preminuli u svojim pedesetim godinama, dok je princeza Sofija dožeivela duboku starost, preminuvši 1990.

Nadvojvoda Franc Ferdinand imao je razne ideje o vođenju države. Kao što je poznato tadašnju Austrougarsku činile su Austrija i Mađarska, ali Ferdinand je želeo da u svoje teritorije doda i slovenske zemlje. Plan je počeo da ostvaruje kada je Turska oslabila nakon italijansko-turskog rata koji je izgubila, i Austrougarska je iskoristila tu slabost da pripoji Bosnu i Hercegovinu. Iako je Franc Ferdinand imao nameru da potčinjenim državama da veća prava i slobode, među južnim Slovenima vladalo je nezadovoljstvo.

Gavrilo Princip, bosanski Srbin ( izjašnjavao se kao Jugosloven), rođen je 25. jula 1894. Još kao dečačić, bio je patriotski orijentisan. Njegov otac, inače poštar po profesiji, pored Gavrila imao je još devetoro dece. Skoro svi, uključujući i Gavrila su bili bolešljivi, pa je šestoro mališana iz kuće Principa preminulo. I sam Gavrilo bolovao je od tuberkoloze.

Međutim škola mu je išla dobro, pa je je poslat u Sarajevo kako bi nastavio učenje. Tamo se susreće sa članivima ,,Mlade Bosne!“, i tu počinje njegova priča.

Za šta se borila ,,Mlada Bosna“?

Naravno južnoslovenske države nisu želele da uđu u sastav Austrougarske, niti da budu pod njihovim uticajem. Još nakon Berlinskog kongresa, grupa istomišljenika je osnovala organizaciju ,,Mlada Bosna“. Činili su je uglavnom mladići, koji su već tada imali ideju o ujedinjnenju Južnih Slovena u jednu državu. Da pomeneno da je u organizaciji, osim Srba bilo i Hrvata i Muslimana.

Jedan od začetnika ovog pokreta bio je književnik Vladimir Gaćinović, koji je kao i većina članova ove organizačije stradao tokom Prvog svetskog rata. ,,Mlada Bosna“ je sarađivala i sa drugim revolucionarnim organizacijama, među kojima je i ,,Crna ruka“ koja je odgovorna za Majski prevrat i smrt kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage.

Negde pred početak Balkanskih ratova, ,,Mlada Bosna“ kreće u neke ozbiljnije korake, i već su uspeli da organizju nekoliko atentata na visoke austrijske funkcionere, čak i na samog cara. Zbog toga danas neki strani istoričari nazivaju ,,Mladu Bosnu“ terorističkom organizacijom, a Gavrila Principa teroristom. Međutim svi atentati su bili obično bezuspešni, sve dok Princip nije ubio Franca Ferdinanda.

Sarajevski atentat 28. juna 1914. i sudbina atentatora.

Ukupno sedam mladića je poslato da ubiju nadvojvodu, koji je došao u posetu Sarajevu na Vidovdan, 28. juna 1914. Zanimljivo je da su svi bili studenti ili maloletni dečaci. Svi su se rasporedili u određene položaje, na putu kojim je prestolonaslednik Franc Ferdinand trebalo da prođe, kako bi nadgledao vojnu vežbu. U automobilu sa prestolonaslednikom, bili su njegoiva supruga Sofija i Oskar Poćorek, autrougarski šef vlade u Bosni i Hercegovini.

Prvi pokušaj ubistva, pokušali su Muhamed Mehmedbašić i Nedeljko Čabrinović na mostu Ćumurija. Nedeljko je bacio bombu na automobil, ali je sticajem okolnosti bomba odbačena i eksplodirala kraj automobila koji je išao iza Ferdinandovog. Tom prilikom povređena su dva čoveka iz prinčeve pratnje.
Čuvši eksploziju, ostali učesnici atentata krenuli su da se povlače. Međutim, igrom slučaja, Princip se u jednom trenutku našao pored automobila, iskoristio situaciju, izvadio pištolj, i pucao. Prva dva metka pogodila su prestolonasednika. Gavrilo Princip planirao da ubije i Oskara Poćoreka, ali je slučajno pogodio princezu Sofiju u stomak. I prestolonaslednik i njegova supruga, umrli su nekoliko minuta posle atentata.

Svi učesnici atentata su uhapšeni, iako su neki pokušali samoubistvo. Jedino je Muhamed Mehmedbašić uspeo da pobegne u Srbiju. On će kasnije učestvovati aktivno u borbama na strani Srbije tokom Prvog svetskog rata, čak će i preživeti albansku golgotu, da bi ga 1917. uhapsili i optužili za navodni pokušaj ubistva Aleksandra Karađorđevića. Živeće sve do 1943. kada će ga svirepo ubiti ustaše.
Ostali učesnici su osuđeni, a uhapšen je i veliki broj članova ,,Mlade Bosne“, kao i njihovih prijatelja, među kojima je bio i naš poznati pisac i nobelovac Ivo Andrić. Andrić nije bio pripadnik ,,Mlade Bosne“, ali se družio sa nekim članovima, jer je i sam podržavao neke njihove ideje. To ga je koštalo slobode, sve do kraja Prvog svetskig rata. Što se tiče učesnika atentata, punoletni ( stariji od dvadeset jedne godine) su osuđeni na smrt, a maloletni, među kojima je bio i Princip, su osuđeni na dvadeset godina zatvora. Prebačeni su u tvrđavu Terezin gde su izmučeni preminuli.

Sam Princip koji je inače bolovao od tuberkoloze, izložen gladovanju i teškim uslovima, preminuo je 1917. ne dočekavši kraj rata i ujedinjenje Južnih Slovena, za koje se borio i položio žrtvu.

Početak Prvog svetskog rata

Širom Austrougarske, krenule su antisrpske demonstracije. Najviše su se osetile u samoj Bosni gde su svakodnevno razbijani izlozi srpskim trgovcima, paljene srpske kuće, rušene pravoslavne crkve i škole. Iako su članovi ,,Mlade Bosne“ tvrdili da je atentat planiran nezavisno od države Srbije i da njihova vlada nema veze sa tim, svi su krivili Srbiju za incident u Sarajevu.

Sam car Jozef nije želeo vojnu intervenciju u Srbiji, ali su njegovi saradnici i ljudi iz vlade bili protiv te ideje i insistirali da Srbija plati za ubistvo prestolonaslednika. Srpskoj vladi poslat je ultimatum.

S obzirom da se Srbija nakon Balkanskih ratova znatno proširila i postala dominantna sila na Balkanu, cela situacija je iskorišćena kako bi se ojačao uticaj Austrougarske na Srbiju.

Takozvani julski ultimatum podrazumevao je da Srbija preduzme određene korake kako bi sprečila širenje mržnje prema Austrougarskoj, uključujući i da dozvoli austrougarskim organima da aktivno učestvuje u suzbijanju, što je bila jedina od deset tačaka koju vlada nije želela da ispuni.

Shodno tome, Austrougarska je Srbiji objavila rat 28. jula 1914. čime je počeo Prvi svetski rat.

Domaći film i ostale zanimljivosti o atentatu, Principu i njegovim prijateljima.

S obzirom da je Princip ušao, ne samo u domaću, nego i u svetsku istoriju, njegov lik je nekoliko puta ekranizovan. Emir Kusturica, najavio je snimanje još jednog domaćeg filma povodom obeležavanja sto godina od početka Prvog svetskog rata i Sarajevskog atentata. Sredinom 2013. i reditelj Srđan Koljević je najavio snimanje filma čija će radnja obuhvatati suđenje Gavrilu Principu i atentatorima, a glavni lik će biti Rudolf Cistler, pravnik, koji je dodeljen kako bi ove mladiće branio na sudu. Trenutno je aktuelno i snimanje filma ,,Sjene“ , reditelja Miloša Ljubimirovića, koji će nam prikazati život <Gavrila Principa u zatočenoštvu.

Postoji još čitav niz zanimljivosti, s obzirom da je Gavrilo Princip i dan danas jedna od omiljenih istorijskih ličnosti. Međutim, danas pod uticajem jakog nacionalizma ima i dosta onih podataka čija verodostojnost nije proverena.

I dok je za srpski narod on neka vrsta heroja, povodom obeležavanja stogidišnjice od početka Prvog svetskog rata, Gavrila Principa su neki strani mediji nazvali teroristom i uporedili sa Osamom bin Ladenom. U Republici Srpskoj čak postoji i medalja za hrabrost Gavrilo Princip, još od 1993.

Nakon atentata, ni porodice članova ,,Mlade Bosne“ nisu pošteđene. Tako je recimo stradala i porodica Nedeljka Čabrinovića. Austrougari su mu obesili babu bez ikakvog suđenja, oca odveli u zatvor, a majku, braću i sestre u logor.

Pred polazak na albansku golgotu, kralj Petar I i ostali čalnovi vlade, otišli su u crkvu, da se pomole za spas Srbije. Po izlasku sačekao ih je uplašen narod sa pitanjem šta će se desiti sa njima. Nikola Pašić im je odgovorio: ,,Narode, ne boj se!“ Dobro biti neće!“.

Gavrilo Princip, je u nedostatku olovke i papira, na svojoj zatvorskoj, limenoj, zatvorskoj činiji upisao stihove:

,,Tromo se vreme vuče,
i ničeg novog nema,
danas sve kao juče,
sutra se isto sprema.

Pravo je rekao Žerajić,
taj soko sivi:
Ko hoće da živi nek mre
ko hoće da mre nek živi“

Na mestu gde je Gavrilo Princip ubio Franca Ferdinanda, nakon Prvog svetskog rata, vlada Kraljevine Srba, Hravata i Slovenaca, podigla je spomen ploču. Kada su na početku Drugog svetskog rata, Nemci ušli u Sarajevo, spomen ploča je skinuta. Nakon rata je vraćena, da bi je 1992, tokom novih ratnih sukoba, ponovo uništili maljem.

Neka priča kaže da su atentatori na suđenju bili raspoloženi i da su se smejali, uprkos činjenici da su znali za strašnu sudnibu koja ih čeka.

Takođe postoje i pretpostavke da je Nikola Pašić znao unapred da se sprema atentat, ali da nije mogao direktno da upozori Austrougare, već je diskretno insistirao da se poseta Sarajevu odloži jer bi srpsko stanovništvo moglo da shvati ovu posetu kao provokaciju, s obzirom da se sve odigralo na veliki praznik, Vidovdan, 28. juna.

Osim što su došli da nadgledaju vojnu vežbu Franc Ferdinand i Sofija su imali nameru da u Sarajevu proslave četrnaest godina braka, kao i da se provozaju tramvajem koji je neposredno pre atentata stigao u Sarajevo.

Princip i Čabrinović su pokušali da izvrše samoubistvo, kako bi izbegli zatvor i hapšenje, tako što su popili cijanid. Međutim cijanid niije delovao, a policija ih je uhvatila i savladala pre nego što su uspeli da se upucaju.

Kao što je poznato, postoji škotska grupa Franc Ferdinand. Iako nose ime ubijenog ausrougarskog nadvojvode, ova grupa je na svom nastupu u Srbiji ( nastupali su na ,,Exit“ festivalu u Novom Sadu) izrazila javno poštovanje prema Gavrilu Principu, što je izazvalo oduševljenje kod njihovih obožavatelja iz Srbije. Na jednom nastupu iza njih bila je čak i slika Gavrila Principa.

Pripadnici ,,Mlade Bosne“ koji nisu dočekali kraj rata sahranjeni su nakon rata u zajedničku grobnicu.