Tražim pomilovanje, Desanka Maksimović

Autor: Desanka Maksimović
Književni rod: lirika
Književna vrsta: rodoljubive pesme

Desanka Maksimović – velika srpska pesnikinja

Grad Valjevo i obližnje seoce Brankovinu proslavila je jedna žena. Verujem da svako od vas ko je čuo za Desanku Maksimović, veliku srpsku pesnikinju, sigurno zna da se njen grob nalazi u ovom valjevskom seocetu.

Rođena je pred sam kraj 19. veka, 16. maja 1898. godine, kao prvo dete u porodici Mihaila i Draginje Maksimović, u Rabrovcima, nadomak valjevskog sela Divci. Vrlo brzo po Desankinom rođenju, porodica se seli u Brankovinu, gde je njen otac dobio novu službu. Tamo je ona provela detinjstvo, pa nastavila školovanje u Valjevu, a nakon toga i u Beogradu. Diplomirala je na beogradskom Filozofskom fakultetu, na katedri za Svetsku književnost, opštu istoriju i istoriju umetnosti.

Pored toga što je radila u Obrenovačkoj gimnaziji zatim u tadašnjoj beogradskoj Trećoj ženskoj gimnaziji, ostala je upamćena kao jedan od sjajnih profesora tadašnje Prve ženske realne gimnazije u Beogradu, a današnje Pete beogradske gimnazije.

Desanka Maksimović je 17. 12.1959. godine postala dopisni član Srpske Akademije Nauka i Umetnosti, a za redovnog člana je izabrana 16. decembra 1965. godine.

Iako je preminula u Beogradu 11. februara 1993. godine, Desanka Maksimović je sahranjena u svojoj voljenoj Brankovini.

Većina nas je zna kao pesnikinju, ali trebalo bi da znate da je ona pisala i priče, romane, pa i priče i pesme za decu. Uz to, bavila se i prevođenjem i to uglavnom poezije sa: ruskog, francuskog, slovenačkog i bugarskog jezika.

Tema zbirke pesama „Tražim pomilovanje“

Slobodno se može reći da je osnovna tema čitave ove zbirke pesama lirska diskusija sa “ Dušanovim zakonikom „.

O zbirci pesama „Tražim pomilovanje“

Zbirka pesama “ Tražim pomilovanje “ Desanke Maksimović je prvi put objavljena 1964. godine. U njoj se nalazi ukupno 66 pesama, a tematika im je vrlo specifična, kada se uzme u obzir da pesništvo Desanke Maksimović karakteriše najpre ljubavna poezija.

I mada su i ove pesme pune emocije, reč je emocijama druge vrste. Naime, u pitanju je rodoljubiva poezija, jer pesnikinja u zbirci “ Tražim pomilovanje “ na vrlo neobičan način vodi diskusiju sa jednim dokumentom, odnosno “ Dušanovim zakonikom „.

Davne 1349. godine, na praznik Vaznesenja Gospodnjeg 21. maja, u gradu Skoplju je donet akt, poznat kao “ Dušanov zakonik „, u želji da se tadašnja država uredi tako da svi zakoni važe za svakog u svim delovima carstva. Takođe se smatra da je ovaj Zakonik donesen najpre sa željom da se učvrtsi vlast srpskog cara Dušana, koja je u pojedinim momentima bivala poljuljana previsokim zahtevima vlastele. Baš iz tog razloga u Zakoniku postoje prava i obaveze za određene društvene staleže. Prema mišljenju mnogih stručnjaka koji su se bavili analizom ovog dokumenta, on je ocenjen kao prilično surov, barem kada je o kažnjavanju reč. Ovde se nećemo baviti analizom Zakonika, ali to treba imati na umu, jer ćete lakše razumeti i zbirku pesama “ Tražim pomilovanje “ Desanke Maksimović, a samim tim i bolje uraditi sastav iz srpskog jezika na ovu temu.

U zbirci pesama “ Tražim pomilovanje „, Desanka Maksimović se obraća srpskom caru, tražeći pomilovanje ne za sve, već za pojedine. A pretpostavlja se da su ti “ odabrani “ odabrani ličnim osećajem pesnikinje.

Ni u jednom trenutku i ni u jednoj od pesama koje čine zbirku “ Tražim pomilovanje “ Desanke Maksimović ne oseća se osuda, već samo reč puna topline i nade, ali i razumevanja za sve i za svakoga. Oseća se i tiha, ali izuzetno snažna molitva, čiju snagu pojačava kontrast “ Dušanovog zakonika „. Zato pesnikinja traži oproštaj od svih i za sve, pa i od samog cara koji je takođe nesavršen.

Analiza zbirke pesama “ Tražim pomilovanje “ Desanke Maksimović svakako jasno pokazuje da je u njoj na nesvakidašnji način prikazan odnos čoveka, kao pojedinca i istorije, ali u isto vreme pokazuje i odnos istog tog “ malog čoveka “ i vremena u kome živi, pa i svega što to vreme donosi.

Ukoliko imate za domaći zadatak da napišete sastav na temu neke od pesama iz zbirke “ Tražim pomilovanje “ Desanke Maksimović najbolje je da ih pročitate pažljivo, jer ćete ih samo tako razumeti na pravi način. Jedino tako ćete osetiti taj mirni, molitveni ton koji je prisutan gotovo u svakom stihu. Pesnikinja nikoga ne osuđuje, već se jednostavno zalaže za nesavršene ljude i, na vrlo specifičan način traži oproštaj za njih.

Ono što, prema mnogima koji su se bavili analizom stvaralaštva ove velike srpske pesnikinje, pa samim tim i zbirkom pesama “ Tražim pomilovanje “ čini ovu zbirku savršenom, jeste činjenica da se ni u jednoj strofi ne oseća borba. Niti unutrašnja borba onoga ko piše, niti spoljašnja borba. Nema ni osude, već samo želje za razumevanjem. Na taj način je Desanka Maksimović pokazala koliko ima veliko srce i koliko vodi računa o tome da joj reči ne budu grube, niti da bilo koga povrede. I to je upravo ono što treba razmotriti i čemu treba posvetiti pažnju, ukoliko imate sastav na temu zbirke pesama “ Tražim pomilovanje “ Desanke Maksimović.

Borislav Mihajlović Mihiz je izrekao možda najjasniji prikaz zbirke pesama “ Tražim pomilovanje “ Desanke Maksimović, odmah nakon njenog prvog izlaska iz štampe. Tom prilikom je u beogradskom dnevnom listu “ Politika “ objavljen njegov prikaz ove zbirke pesama sa posebnim obraćanjem pažnje na, kako je naveo “ toplinu i mudrost koje leže u svakom stihu jedne od najznačajnijih zbirki pesama ove decenije „.

Analiza pesama

Kako zbirku pesama “ Tražim pomilovanje “ Desanke Maksimović čini ukupno 66 pesama, gotovo je nemoguće prikazati svaku posebno. Zato će se naša analiza bazirati na onim, po našem mišljenju najupečatljivijim.

Pesnikinja na vrlo specifičan način pokušava da vodi diskusiju sa “ Dušanovim zakonikom „, odnosno sa njegovim odredbama. U svakoj od njih postoje dva toka, to jest dva glasa. Jedan je glas cara koji je doneo pomenuti Zakonik, a drugi je glas same pesnikinje. Tok koji se odnosi na cara je prepoznatljiv po tome što počinje sa “ o „, dok sa druge strane glas pesnikinje počinje sa “ za „.
Pesnikinja se zalaže i traži pomilovanje za svoj narod, kako uopšteno, tako i za pripadnike određenih društvenih slojeva. Kao i u mnogim drugim stihovima, tako je i u zbirci pesama “ Tražim pomilovanje “ Desanke Maksimović prisutno njeno čovekoljublje i izrazita dobrota. Oseća se duh humanizma gotovo u svakom stihu.

Baveći se “ Dušanovim zakonikom “ kao simbolom strogosti, Desanka Maksimović u ovoj zbirci pesama vodi svojevrsnu lirsku diskusiju sa ovim dokumentom, to jest njegovim tvorcem. I upravo iz tog razloga, traži pomilovanje za svoje sunarodnike. A u svakoj od tih molbi se oseća čovečnost i želja da se zaštite nedužni.

U pesmi “ Za Sebra “ Desanka Maksimović traži pomilovanje za ove obične, napaćene ljude koji su uvek bili i ostali verni svojoj državi. Ona saoseća sa svakim od njih ponaosob, jer je opštepoznato da su sebri, odnosno seljaci vekovima bili ugnjetavani, napaćeni i siromašni. Kao argumente u korist seljaka, ona navodi da su oni vredni, pošteni i plemeniti, a nadasve verni svom vlastelinu, to jest svojoj državi. Analiza ove pesme iz zbirke “ Tražim pomilovanje “ Desanke Maksimović pokazuje da je reč, u prvom redu o rodoljubivoj pesmi, ali i o refleksivnoj i socijalnoj.

“ Za neshvaćene “ je još jedna pesma iz zbirke “ Tražim pomilovanje „. U njoj Desanka Maksimović staje na stranu onih koji su neshvaćeni od drugih ljudi, a samim tim i nesrećni. Oni ne uspevaju dobro da se snađu u svakodnevnom životu. Prema mišljenju pesnikinje, to su oni koji jedinu utehu i slobodu uspevaju da pronađu u svojim mislima i, kako kaže u “ tami svoje sobe „. Naziva ih i “ trovačima sopstvenih duša „, jer oni više ne veruju da mogu doživeti sreću u životu, nepoverljivi su prema drugima i zatvoreni. Analiza pesme “ Za neshvaćene “ iz zbirke “ Tražim pomilovanje “ Desanke Maksimović kazuje da je reč o misaonoj, to jest refleksivnoj pesmi.

Još jedna refleksivna pesma u zbirci je i “ Za vojnička groblja „, na koja velika pesnikinja, a nadasve veliki čovek u njoj takođe misli. Ona govori o mnogim vojničkim grobljima u tuđini, koja su zaboravljena, te i za njih traži pomilovanje. Za nju su to groblja koja ne smeju biti zaboravljena, jer su ti ljudi dali svoje živote za svoju otadžbinu, a njihove grobove niko ne posećuje…mnoga su i preorana i sada raste korov na njima. Pesnikinja zato traži pomilovanje i za njih, jer ona ne smeju biti zaboravljena.

A Desanka Maksimović nije zaboravila ni žene koje ne mogu da imaju potomstvo. Te u pesmi “ Za nerotkinje “ traži pomilovanje i za njih. Svesna je da su i one nesrećne, da ih kroz život prati osećaj praznine, jer ne mogu da imaju potomke.

Ovde je prikazana analiza samo odabranih pesama iz čitave zbirke. Zato ako imate sastav sa temom neke od pesama iz zbirke “ Tražim pomilovanje “ Desanke Maksimović svakako vam preporučujem da je pročitate i pokušate sami da analizirate, jer sada imate osnov. Kada znate šta je tema zbirke, sve će vam biti mnogo lakše. Uz to, čitanje poezije će blagotvorno uticati na poboljšanje vašeg svakodnevnog rečnika, pa ćete imati dvostruku korist: em ćete dobro uraditi sastav iz srpskog jezika sa temom analize neke od pesama iz zbirke “ Tražim pomilovanje “ Desanke Maksimović, em ćete obogatiti svoj rečnik. A uz to sam sigurna da ćete uživati u čitanju. Pa možda poželite da pročitate još neku pesmu velike srpske pesnikinje.