Manasija, Vasko Popa
Autor: Vasko Popa
Književni rod: lirika
Književna vrsta: pesma
O poeziji Vaska Pope
Prilikom obrade pesme “ Kalenić “ smo već pisali o životu čuvenog srpskog pesnika Vaska Pope, pa da se ne bismo ponavljali, ovde ćemo govoriti o karakteristikama njegove poezije.
Kako biste bolje razumeli njegovu poeziju, koja se mahom smatra teškom za razumevanje i odgonetanje, možda je najbolje da citiramo samog pesnika. Naime, Vasko Popa je smatrao da je: “ Pesnik čuvar beskrajnog puta kojim prolaze žive reči. “
Možda baš iz tog razloga, za ovog pesnika je pesma poput zatvorenog kola, s tim da su pesme u neprekidnoj interakciji sa svojim stvaraocem, to jest pesnikom lično, a u isto vreme čitalac njegovih pesama ima potpunu slobodu razumevanja.
Pesničke slike koje Vasko Popa stvara u svakoj svojoj pesmi su vrlo neobične i, činjenica je, prilično teške za tumačenje, pa i njihova analiza nije uopšte jednostavna. Radi se o tome da je Vasko Popa, zapravo dozvolio svakom čitaocu ponaosob da razume njegovu poeziju vrlo lično. Tako da, recimo analiza pesme “ Manasija “ koju ću vam ja ponuditi, uopšte ne mora da bude ni približno slična onoj koju ćete vi uraditi ili neki vaš prijatelj. Što je prilično dobro, jer tada vam niko ne može reći da je vaša analiza netačna, to jest da niste dobro razumeli neku Popinu pesmu.
Jasno vam je da je ovo naročito dobro za učenike koji imaju sastav na temu pesme “ Manasija „, recimo ili neke druge pesme koju je napisao Vasko Popa.
Karakteristike poezije Vaska Pope su, na prvom mestu objektivnost i suzdržanost, a odmah zatim se oseća i određena doza hladnoće, to jest odsustva emocija, te suva preciznost. Međutim, pažljiva analiza stihova Vaska Pope itekako pokazuje da se ispod svih tih karakteristika krije određena doza nelagode, pa možda čak i straha.
Ono što je posebno zanimljivo kada je poezija Vaska Pope u pitanju jeste da u njegovim pesmama ne postoje znakovi interpunkcije. Na taj način pesnik u potpunosti dopušta svom čitaocu da oseti ritam pesme i ne sugeriše mu ništa. To je još jedan razlog zbog čega, posebno poeziju Vaska Pope svako od nas doživljava na potpuno drugačiji način.
Analiza pesma “ Manasija „
Kao što smo već rekli, svaka pesma Vaska Pope se može doživeti na puno različitih načina, zato nećemo ništa da vam sugerišemo, već će se naša analiza odnositi na uopštene karakteristike ove pesme.
Pa da prvo pomenemo reči koje vam možda i nisu toliko poznate. Pesma “ Manasija “ pominje zografa, to jest srednjevekovnog slikara, koji je mahom oslikavao crkve. Uz to, pominje se i muslimanski to jest turski ratni poklič “ Alah il Ilalah „.
A sada da bi naša analiza bila što bolje urađena i da biste je što bolje razumeli, važno je da znate o čemu to peva Vasko Popa. Među najznačajnije spomenike srednjevekovne kulture u Srbiji spada i manastir Manasija, poznat i kao Resava. Ktitor manastira Manasija je bio despot Stefan Lazarević. Manastir koji se nalazi u blizini današnjeg grada Despotovca je podignut početkom 15. veka, tačnije u periodu između 1407. i 1418. godine. Glavna crkva ovog manastira je posvećena Sveoj Trojici, a manastir Manasija je ostao upamćen po svojevrsnoj i jedinstvenoj školi u to doba, takozvanoj Resavskoj školi u kojoj su se prepisivala mnoga dela toga doba.
U sklopu manastirskog kompleksa nalaze se brojne građevine, a pored crkve posvećene Svetoj Trojici, tu su i trpezarija, konak, te tvrđava koju čini 11 kula, od kojih je najveća ona koju nazivaju i Despotova kula.
Prema postojećim istorijskim podacima Manasija je puno puta rušena i pljačkana od strane turskih osvajača. Koliko je poznato, stradao je veći deo manastirskih fresaka, a prema nekim proračunima čak dve trećine.
Sad može da počne analiza…
Na samom početku pesme Vasko Popa poredi plavo i zlatno. Plavo kao simbol neba, slobode, prostranstva i vedrine, a zlatno kao simbol sunca, retkosti i sjaja. Na taj način, analiza ove pesničke slike ukazuje na početak stvaranja jedne slike:
Plavo i zlatno
Poslednji prsten vidika
Poslednja jabuka sunca
Prsten simboliše zaokruženost i veru, dok jabuka sunca simboliše sam život, to jest sunce simbolično može da se tumači kao oreol svetaca. Na taj način se duhovnost jednog sveca poistovećuje sa samim suncem.
Potom se obraća slikaru, to jest zografu, koji je predstavljen u umetničkom zanosu. Pa ga pesnik pita dokle li dopire njegov pogled. Inače je poznato da su srednjevekovni srpski slikari, odnosno zografi bili u nekoj vrsti transa, to jest zanosa kada bi oslikavali neku crkvu. I upravo o tome i govori pesma “ Manasija „.
Sledi pitanje da li se boji da će njegovo delo biti ipak uništeno, jer dolazi “ konjica noći „, te opisuje zografovo stvaranjw:
Kičica tvoja ne drhti
Boje se tvoje ne plaše
Dolazi “ konjica noći „, uz ratni poklič, čime je Vasko Popa zapravo predstavio tursku vojsku, koja je puno puta rušila srpske svetinje. Ali, iako se približava turska vojska, slikar nastavlja da stvara, jer ne vidi ništa osim svog dela.
Pesma “ Manasija “ se završava stihovima:
Zlatno i plavo
Poslednja zvezda u duši
Poslednji beskraj u oku
Analiza jasno pokazuje da slikar završava svoje delo i umire, a svetlost je sada u njegovoj duši, pretočena u njegovo delo koje je “ poslednji beskraj u oku „, jer će večno trajati.
Prepričano delo “ Manasija „, Vasko Popa
Želite prepričano delo “ Manasija „? Pa, čini mi se da razumete koliko je to nelogično.
Pesma “ Manasija “ se sastoji od svega 16 stihova, pa vam za njeno čitanje treba bukvalno tri minuta. A pored toga što je pesma izuzetno kratka, jednostavno nemoguće je prepričati je.
Zato predlažem da ukoliko vam treba analiza ovog dela ili, pak imate za domaći sastav na temu pesme “ Manasija “ svakako je prvo pročitajte.
Stihovi pesme “ Manasija “ koju je napisao Vasko Popa su:
Plavo i zlatno
Poslednji prsten vidika
Poslednja jabuka sunca
Zografe
Dokle tvoj pogled dopire
Čuješ li konjicu noći
Alah il Ilalah
Kičica tvoja ne drhti
Boje se tvoje ne plaše
Bliži se konjica noći
Alah il Ilalah
Zografe
Šta li vidiš na dnu noći
Zlatno i plavo
Poslednja zvezda u duši
Poslednji beskraj u oku
