Cveće zla, Šarl Bodler

Autor: Šarl Bodler
Književni rod: lirika
Književna vrsta: pesme

O stvaralaštvu Šarla Bodlera

Već smo pisali o životu ovog čuvenog francuskog pesnika kada smo se bavili analizom njegove pesme “ Albatros „. Zato se nećemo ponavljati, te ćemo više govoriti o njegovoj poetici.

Ono što, svakako treba da znate kada je u pitanju Šarl Bodler, bez obzira da li lektira koju obrađujete zbirka pesama “ Cveće zla “ ili, pak pesma “ Albatros “ jeste da je Šarl Bodler jedan od najznačajnijih književnih stvaralaca 19. veka, čije je stvaralaštvo imalo naročito jak uticaj na modernu evropsku poeziju.

Analiza književnog stvaralaštva ovog velikog umetnika pokazuje da je on bio prvi među modernim pesnicima koji je opisivao sumornost urbanog života, uvodeći u književnost nove, nesvakidašnje i do tada nezamislive motive. Svojom poezijom je na mahove šokirao javnost, ali i svojim načinom života.

Smatra se da je Šarl Bodler utro put simbolistima i modernoj poeziji, a njegova najčuvenija zbirka pesama “ Cveće zla “ sadrži brojne elemente po kojima će kasnije nastati i razvijati se pravac u književnosti, poznat kao simbolizam.

U svojoj poeziji, Šarl Bodler je sve samo ne formalan, a na prvom mestu se oseća njegova individua i originalna, jedinstvena pesnička ličnost. Analiza njegovih pesama pokazuje da se on, zapravo obraća onom dubokom, jedinstvenom, takozvanom Unutrašnjem biću svakoga od nas. Mada, većina njegovih pesama obiluju prilično mračnim motivima, ponekad nejasnim, nedefinisanim.

O zbirci pesama “ Cveće zla „, Šarl Bodler

Treba da znate da je lektira koju obrađujete, zbirka pesama “ Cveće zla “ predstavljala za vreme u kome je objavljena knjigu koja je privukla veliku pažnju javnosti, ali nažalost ne u pozitivnom smislu. Zbog nje je veliki pesnik Šarl Bodler čak dospeo i na sud.

Lektira “ Cveće zla “ je prvi put objavljena 1857. godine. Drugo izdanje ove zbirke je objavljeno četiri godine kasnije, to jest 1861. godine, a treće dve godine nakon pesnikove smrti, 1869. godine.

Šarl Bodler je ovu zbirku pesama posvetio svom savremeniku, Teofilu Gotjeu, koga kako je naveo u posveti smatra “ savršenim čarobnjakom francuske pisane reči „. Razlog zbog kog je ova zbirka posvećena baš Gotjeu do danas nije otkriven.

Kao što smo već pomenuli, zbog ove zborke pesama Šarl Bodler je dospeo i na sud. A sud je doneo odluku da njegove pesme, zapravo nemaju nikakvu umetničku vrednost, te da su izuzetno nemoralne, pa čak i skandalozne. Odluka suda u to vreme se izuzetno poštovala, pa je to dovelo do toga da su čak neke pesme iz ove zbirke bile zabranjene, međutim sve to nije uspelo da ukalja ugled ovog velikog pesnika, a ni da spreči uticaj koji je njegova poezija ostavila na buduća pokoljenja.

Analiza lektire “ Cveće zla „, Šarl Bodler

Da bi vam bila jasnija lektira “ Cveće zla “ i njena analiza, na prvom mestu bi trebalo da znate da se za ove pesme često kaže da imaju ispovedni karakter, te da je Šarl Bodler ovu knjigu stvorio kao “ ispovest svog ogoljenog srca „. Možda će vam biti jasnije kada pročitate šta je sam pesnik u pismu jednom svom prijatelju napisao o zbirci pesama “ Cveće zla „: “ Treba li vam reći, vama koji ovo niste nazreli kao što nisu ni ostali, da sam u ovu svirepu knjigu uneo celo svoje srce, svu svoju nežnost, svu ( prerušenu ) veru, svu mržnju? Tačno je da ću pisati suprotno, da ću se zaklinjati Svevišnjem da je ova knjiga izraz čiste umetničke mašte, ugledanja, komedijama, a lagaću kao na vašarištu… “

Sam naziv zbirke pesama ukazuje na protivurečnost. Sa jedne strane cveće asocira na nešto lepo, raznobojno, puno različitih mirisa, pozitivno, te posmatraču donosi mir i radost, dok zlo podseća na sve suprotno od toga, ma sve ono što je loše, negativno, što izaziva bol, tugu i nesreću.

Svakako treba imati na umu da je ono što je danas vaša obavezna lektira, zapravo zbirka pesama koje su se odupirale ustaljenim lirskim konvencijama, u svakom smislu te reči. Šarl Bodler uvodi nove motive, samo njemu svojstvene, te umesto do tada gotovo uobičajenih pejzažnih i romantičarski sentimentalnih motiva, uvodi u poeziju nove, ljudske senzibilitete kao svojevrsne pesničke motive. Šarl Bodler se bavi analizom sopstvenih osećanja, sopstvenog Ja, Unutrašnjeg bića, pozivajući čitaoca da i on sam to uradi čitajući njegovu poeziju. Iz tih skrivenih, ponekad i mračnih osećanja izlazi revolt pesnika, pa čak i ciničan odnos prema životu uopšte. Zato on govori o onome što je nezdravo i nemoralno, a u većini stihova i hvali upravo te mračne strane svog Unutrašnjeg bića, ali i Unutrašnjeg bića koje ima svako od nas. Barem svako ko zaista želi da bude iskren prema sebi. Baš iz tog razloga je analiza pesničkog stvaralaštva izuzetno komplikovana i zahtevna, jer traži otvorenost duše čitaoca. Kada se radi analiza zbirke pesama “ Cveće zla „, makar i površna, jasno se vidi da Šarl Bodler celo tadašnje društvo i stvarnost uopšte video kao neorganizovano, te nudi mnoštvo slika, koje su samo naizgled nepovezane, a koje zapravo pronalaze smirenje i smisao tek u mašti samog pisca, koji na samo njemu svojstven način uspeva da te razbacane slike preobrazi u subjektivnu stvarnost.

Svaka pesma u ovoj zbirci je tankim nitima povezana sa celinom, a celu zbirku pesama “ Cveće zla „, Šarl Bodler je podelio na šest delova. Svaki od tih delova predstavlja po jedan segment životnog doba. Na samom početku zbirke je “ Uvodna pesma “ koja je posvećena Čitaocu dela. Ova pesma govori o čovekovoj sudbini. U njoj Šarl Bodler govori o tome da niko od nas, zapravo nije ni svestan koliko živi život u moralnoj prljavštini i koliko je svaki čovek pod uticajem “ zlog gazde „, to jest satane.

Pesma “ Blagoslov “ predstavlja prvu pesmu u ciklusu koji je posvećen umetnosti, a zaključna pesma ovog ciklusa je pesma “ Himna lepoti „. U njima Šarl Bodler govori o pesniku i njegovoj veličini, te nerazumevanju sredine. U isto vreme on veliča pesnika i govori da uprkos njegovoj bedi, on uspeva uz pomoć svojih stihova da se uzdigne.

Pesma “ Egzotični miris “ je prva pesma u ciklusu koji je posvećen ljubavi. A poslednja pesma ovog ciklusa je “ Jesenji sonet „. U ovom delu zbirke pesama “ Cveće zla „, Šarl Bodler govori o preplitanju ljubavi i pesništva, te o izbavljenju, koje je mnogo moćnije pomoću poezije, nego uz pomoć ljubavi.

U trećem delu zbirke “ Cveće zla „, Šarl Bodler peva o vinu.

Najmračnijim ciklusom pesama se smatra četvrti deo u kome Šarl Bodler peva o poroku. Kako pokazuje analiza ovih pesama, Šarl Bodler govori o tome da čovek koji ima bilo koji porok stalno nosi u sebi misao da je grešan, te mu taj isti porok čak ne pruža ni iluziju opijenosti i bezgrešnosti.

Več pred kraj zbirke pesama “ Cveće zla „, Šarl Bodler se, čini se odlučuje za satanu, a okreće se protiv Boga, što je osnovni motiv petog dela.

I u posednjem, šesstom delu ove zbirke javlja se pitanje gde je jedino moguće u isto vreme pronaći i istinu, ali i mir i spokoj. Odgovor se jednostavno nameće: smrt. Ali, ne smrt kao simbol nesreće, već smrt kao nada. Šarl Bodler govori da život, zapravo nema nikakvog smisla, a on žudi za beskrajem, a ne za večnim trajanjem, da utone u svemir. Možda zvuči čudno, ali on želi da bude sve i da, u isto vreme bude ništa, a smrt je nepoznanica i kao takva je jedino što nije iskusio.

Iako mnogi školarci traže prepričano delo “ Cveće zla „, potpuno je jasno da je to nemoguće. Zato bolje što pre odustanite ideje da ćete pronaći prepričano delo, već počnite da čitate pesme koje čine zbirku “ Cveće zla „. Ne kažem da ćete je odmah razumeti, ali se nadam da će vam urađena analiza barem malo pomoći u tome.