Pretprazničko veče, Aleksa Šantić
Autor: Aleksa Šantić
Književni rod: lirika
Književna vrsta: elegija
Tema pesme
Ako bismo morali da kažemo koja je osnovna tema pesme “ Pretprazničko veče „, onda je to sećanje na detinjstvo. Mada je tema pesme slojevita i obojena brojnim motivima, o čemu će govoriti analiza dela.
Analiza pesme „Pretprazničko veče“
Za esej ili sastav za pismeni sa temom pesme “ Pretprazničko veče “ svakako je bitna analiza ovog dela, da bi bio uspešno napisan. A analiza svakog dela, pa i ove pesme se mora posmatrati u malo široj perspektivi. Zato ćemo početi prvo od književne vrste kojoj ova pesma pripada, a to je elegija. Elegijom se smatra pesma koja je obojena tužnim i setnim tonovima, u kojoj pesnik žali za nečim što više nema, što je nedostižno ili nepovratno, tugujući zbog sećanja na to, uglavnom. Kao književna vrsta, elegija je bila izuzetno popularna u doba romantizma. Nekada je u starogrčkoj književnosti, elegijom smatrana svaka pesma sa ovim motivima koja je pisana u takozvanom elegijskom distihu, to jest dvostihu koji je sastavljen od heksametra i pentametra.
A pre nego što naša analiza pesme “ Pretprazničko veče “ počne, trebalo bi pomenuti i život Alekse Šantića, makar uopšteno kako bi vam sama analiza bila razumljivija. Naime, Aleksa Šantić je, kao što sigurno znate bio cenjen pesnik i u svoje doba. Međutim, ceo njegov život nije bio naročito srećan. Kada se uzme u obzir da je živeo vrlo mirno i povučeno, nije bio oženjen, nije imao dece, onda su mnogo jasniji i motivi ove pesme.
Svi znamo da se osećamo mnogo drugačije i na neki način usamljenije kada dođe vreme praznika, a posebno ukoliko ih ne slavimo u krugu svoje porodice, iz bilo kog razloga. Tako se, čini se osećao i veliki pesnik kada je stvarao pesmu “ Pretprazničko veče “ i baš iz tog razloga pesma i nosi ovaj naslov. Nekada je za njega praznik, uopšteno predstavljao dan za radovanje, jer ga je proslavljao sa najbližima, pa o tome i govore početne strofe pesme “ Pretprazničko veče „.
Analiza pesme “ Pretprazničko veče “ jasno pokazuje da se u njoj izdvaja ukupno šest pesničkih slika, to jest pesničkih celina. Prva pesnička slika je pesnikova usamljenost pred praznik koji dolazi, a koja je opisana u prve dve strofe. Zatim sledi slika prisećanja lepih trenutaka iz detinjstva koji su pratili praznik, sa opisima članova porodice, ali i komšije Petra, onako kako ih pamti Aleksa Šantić, da bi potom preneo stihove na opis čitavog ambijenta što ujedno predstavlja treću pesničku sliku. A onda opet tuga:
O, mili časi, kako ste daleko!
Vi, draga lica, iščezla ste davno!
Pusta je soba… moje srce tavno…
I bez vas više ja sreće ne steko’.
Analiza nas vodi do četvrte pesničke slike u kojoj, na neki čudan način oživljavaju njegove pesme:
…Iz mojih knjiga sa prašnjava stola,
Ja čujem šušanj ko viline kose.
Poenta pete pesničke celine, to jest pesničke slike jeste da pesme govore i teše svog tvorca, te mu vele:
Ne tuži! S bolom kuda ćeš i gdje bi?!
Mi pjesme tvoje, i drugova sviju
Što svoje duše na zvjezdama griju –
Sveta smo živa porodica tebi!
U tim stihovima, pesnik shvata da nije sam, već da je, metaforički stvorio novu porodicu, koja ga sada teši i čuva.
I šesta, ujedno i poslednja pesnička slika je upravo nastavak prethodne, a to je trenutak kada Aleksa Šantić shvata da nije sam i da su pesme, zapravo njegova porodica:
Ja sklapam oči i od sreće plačem…
Ovaj, završni stih pesme “ Pretprazničko veče “ se smatra takozvanim katarzičnim stihom, jer u njemu pesnik doživljava katarzu, to jest pročišćenje, usled shvatanja da nije sam na svetu.
Dalja analiza pesme “ Pretprazničko veče “ nas vodi prema nekim, opštim karakteristikama. Reč je, naime o lirskoj vrsti, poznatoj kao elegija, koja sadrži sve elemente koje inače sadrži ovakva vrsta lirske pesme, i to: ekspoziciju, to jest uvod, motive pomoću kojih nastaje fabula radnje i poentu.
Prepričano delo „Pretprazničko veče“
Kako pesma “ Pretprazničko veče “ spada u duže lirske pesme, sasvim je za očekivati da ćete pisati pre esej, nego sastav na temu ove lektire. Naravno, vrlo često se piše i sastav za pismeni vezano za pesmu “ Pretprazničko veče „. Zato je važna pažljiva analiza stihova i naravno, prepričano delo.
Pa da počnemo…
Već sam naslov pesme ukazuje šta je osnovna tema pesme, a početni stih:
Sjutra je praznik…
se prirodno nastavlja na naslov. Početak pesme “ Pretprazničko veče “ govori o sadašnjem emotivnom stanju pesnika:
Ja ležim. Ruke pod glavom, pa ćutim.
Tad mu naviru sećanja na detinjstvo i to kako je provodio praznik sa svojim najmilijima:
Ova je soba bila ko vrt jedan,
Gdje je ko potok tekla sreća krotka…
Zatim Aleksa Šantič opisuje do tančina atmosferu, kao i svoje roditelje: gde je ko sedeo, šta je radio… Potom im u goste stiže komšija Petar:
Svaki mu od nas u zagrljaj hita,
Majka ga krotko susreta i gleda,
A on se javlja, pa do oca sjeda,
I brišuć čelo za zdravlje ga pita.
Ali ubrzo nakon ovog prisećanja i lepih emocija koje ga prate, te ga vraćaju u bezbrižno detinjstvo kada je bio okružen svojim najbližima, nailaze tužne emocije jer je Aleksa Šantić itekako svestan da je sve prošlo i da je sada sam:
Uzalud čekam…U nijemoj sjeni
Nikoga nema… Sam, ko kamen ćutim…
Ali, odjednom, pesniku se čini da:
Prhnuše lake tice, ko sa grana,
I po sobi mi svud razviše krila.
I sam pesnik se pita da li sanja ili se to stvarno događa. Zatim opisuje svaku od tih ptica posebno. Jedna mu je čak krilom dotakla čelo, a pesnik veli:
Ko da bi htjela zbrisat sjen tuge…
Ali, Aleksa Šantić ubrzo shvata da su te ptice zapravo njegove pesme, koje su oživele i sada ga teše, pokazujući mu da nije sam, jer ima njih:
Prigrli ova jata blagodatna!
I kada jednom dođe smrti doba,
Naša će suza na kan tvoga groba
Kanuti toplo ko kap sunca zlatna.
Poslednja strofa pesme “ Pretprazničko veče “ umnogome podseća na prvu strofu, jer sadrži delimično iste stihove, s tim što je sada prisutna potpuno drugačija atmosfera i osećanja. Za razliku od početnih stihova, u kojim se oseća seta i u tuga, u završnim stihovima se oseća radosta i zadovoljstvo pesnikovo, jer sada ima svoje pesme i nije više sam.
