Smrt vojvode Prijezde – epska narodna pesma

Autor: narodna pesma
Književni rod: epika
Književna vrsta: narodna pesma Pokosovskog ciklusa

Tema i ideja epske narodne pesme „Smrt vojvode Prijezde“

Herojska odbrana grada i neverovatna žrtva vojvode Prijezde i njegove žene Jelice je osnovna tema ove epske narodne pesme Pokosovskog ciklusa.

Ideja koju je narodni pevač imao u ovoj epskoj narodnoj pesmi je ideja žrtve koju su dali vojvoda i njegova žena, ne želeći da daju turskom okupatoru da ukalja njihovu čast.

Iako je tema pesme, moglo bi se reći univerzalna, a posebno za ovaj ciklus pesama, ova pesma se po snazi časti izdvaja u odnosu na ostale pesme ovog ciklusa.

Analiza i kompozicija dela

Pre nego što započne naša analiza ovog dela, valjalo bi pomenuti da je vojvoda Prijezda koji je opevan u pesmi “ Smrt vojvode Prijezde “ bio istorijska ličnost i to, kako se veruje ime mu je bilo Todor. Kao svedočanstvo da je gradom Stalaćem zaista i vladao, ostala je srednjevekovna kula, to jest njeni ostaci nadomak grada. Od crkve koja se nekada nalazila nadomak Kule Todora od Stalaća ostalo je samo zvono, na kome stoji zapisano da je napravljeno u Milanu, 1384. godine. Danas se ostaci ove kule svrstavaju u Spomenik kulture od velikog značaja i pod zaštitom su Republike Srbije. U narodu je ostala legenda da su Turci uspeli da uđu u utvrđenje grada Stalaća tako što su pratili guske, koje su imale tajni prolaz kako bi iz utvrđenja ušle u Moravu.

Kompozicija pesme “ Smrt vojvode Prijezde “ je tipična za epske narodne pesme i sadrži uobičajene elemente: početak, zaplet, vrhunac, rasplet i epilog. Međutim, ono po čemu je kompozicija ove pesme specifična jeste upravo trenutak raspleta, do koga dovodi odluka Prijezdine žene da radije umre sa njim, nego da se pokori turskom sultanu Mehmedu. Upravo se ovaj trenutak u pesmi najčešće uzima kao tema za sastav kada se obrađuje lektira “ Smrt vojvode Prijezde „. Zato je vrlo važno imati u vidu i okolnosti i vreme nastanka ove pesme, jer se moralna načela nekada i sada bitno razlikuju.

Početak pesme je obeležen pismom koje vojvoda Prijezda dobija od turskog cara u kome mu ovaj traži:

Pošlji meni do tri dobra tvoja:
Prvo dobro, sablju navaliju,
Koja seče drvlje i kamenje,
Drvo, kamen i studeno gvožđe;
Drugo dobro, Ždrala konja tvoga,
Koji konjicmože preleteti
Zasobice i po dva bedema;
Treće dobro, tvoju vernu ljubu.

Analiza ovog pisma i nije neophodna, jer treba imati u vidu vreme kada je ova lektira nastala. Bilo je to doba kada su Turci činili šta im je volja, pa su čak davali sebi za pravo da zahtevaju sve i svašta od srpskih velikaša, koji su preživeli Kosovsku bitku. Zato i ne čudi odluka vojvode Prijezde da odgovori na pismo i, naravno usprotivi se turskom sultanu, što dovodi do zapleta radnje pesme “ Smrt vojvode Prijezde „.

U odgovoru sultanu, vojvoda Prijezda pokazuje i dozu drskosti, jer se suprotstavlja okupatoru svoje zemlje. Kada je primio odgovor vojvode Prijezde, u kome ga obaveštava da mu neće dati ništa od toga što je tražio, turski sultan:

Diže vojsku turski car Mehmede,
Diže vojsku, ode pod Stalaća.

Međutim, vojska vojvode Prijezde je čak tri godine odbijala napade Turaka, iako su oni bili i brojniji i mnogo jači od vojvodine vojske. Nakon toliko godina borbe, Turci su uspeli da uđu u grad, naravno na prevaru. Tako nas analiza pesme dovodi do zapleta radnje, u trenutku kada Jelica odlazi da donese vino i rakiju iz podruma, u kome zatiče janičare. Iako je malo pre toga rekla svom mužu:

O Prijezda, dragi gospodaru
Nas će Turci lagumom dignuti.
Međutim, on joj u neverici odgovara:
Muči, ljubo, mukom se zamukla!
Gdi će biti lagum pod Moravom?

Ali tako i bi… Taman je Prijezda odlučio da “ na Turke juriš učini“, te poslao Jelicu da im donese vina i rakije iz podruma, kako bi se osvežili pre nego što napadnu tursku vojsku. A tamo, kako veli Jelica svom mužu:

Pivnica ti puna janičara,
Papučama piju vino hladno,
A za moje zdravlje namenjuju,
A tebe mi živa sahranjuju,
Sahranjuju, za dušu ti piju!

Shvativši da nema kud, vojvoda Prijezda odlučuje da odrubi glavu svome vernom konju, kako ga ne bi jahao turski sultan i da razbije svoju sablju. Međutim, Jelici prepušta odluku:

O Jelice, gospođo razumna,
ili voliš samnom poginuti,
Il’ Turčinu biti ljuba vjerna?

Upravo je ovo presudan trenutak koji dovodi do raspleta, čime i kompozicija dela ostaje dugo u pamćenju čitaoca. Tada Jelica izgovara, možda najiskrenije i najlepše stihove naše narodne poezije:

Volim s tobom časno poginuti,
Neg’ ljubiti na sramotu Turke;
Neću svoju veru izgubiti
i časnoga krsta pogaziti.

Kompozicija pesme “ Smrt vojvode Prijezde “ završava, naravno epilogom u kome turski sultan, vidno razočaran onim što je zatekao proklinje grad Stalać, jer je izgubio puno vojske, a nije dobio ono što je želeo.

Stilske figure u pesmi

Lektira “ Smrt vojvode Prijezde “ sadrži brojne stilske figure i takozvane stalne epitete, kao što je na primer “ vjerna ljuba „, koji se inače često sreće u narodnoj poeziji.

Na samom početku pesme je upotrebljena gradacija, kada turski sultan nabraja šta želi od vojvode Prijezde, počinjući od onoga što najmanje vredi ( sablja ), a završavajući sa onim što vredi najviše ( Jelica ).

Pored gradacije, prisutne su i sledeće stilske figure: hiperbola ( kada je dat opis sablje ) i metafora ( kada se Prijezda obraća ostalim vojvodama ).

Glavni likovi i osobine likova u pesmi

Pesma “ Smrt vojvode Prijezde “ nema puno likova, ali su zato glavni likovi, vojvoda Prijezda i njegova supruga Jelica prikazani sa puno pažnje. Iako nigde nije dat njihov fizički opis, narodni pevač je vrlo jasno čitaocu stavio do znanja njihove moralne kvalitete.

Pored toga što je izuzetno hrabar, toliko hrabar da se suprotstavi i turskom sultanu, vojvoda Prijezda je i izuzetno častan i odlučan čovek. Spreman je da žrtvuje i svoj život, samo da se ne pokori volji turskog okupatora. Nijednog trenutka se ne oseća da se dvoumio šta da učini. Jednostavno, njegova čast je bila iznad svega, pa i iznad njegovog života.

Jedino gde se oseća doza neodlučnosti, jeste trenutak kada pita svoju suprugu da odluči kako će da postupi. Međutim, nije to neodlučnost zbog straha, već zbog velike ljubavi koju je prema njoj osećao, pa nije želeo da joj učini ništa loše. Zato je, vrlo mudro prepustio njoj da odluči šta želi da čini.

A Jelica je postupila kao što bi postupila svaka Srpkinja koja voli svog muža i svoju veru. Njena odluka je, sa moje tačke gledišta bila sasvim očekivana, jer nije želela da pogazi svoju veru, niti da izda svog muža. Ponela se vrlo razumno i odlučno, a u tom trenutku je itekako došla do izražaja njena odanost mužu.

Ostali likovi su turske vojskovođe i naravno turski sultan Mehmed koji su prikazani vrlo realno u svoj svojoj bahatosti i to počev od zahteva koje sultan upućuje vojvodi, preko ponašanja janičara, pa do trenutka kada Mehmed proklinje čitav grad.

Prepričano delo „Smrt vojvode Prijezde“

Lektira “ Smrt vojvode Prijezde “ spada u kraće epske narodne pesme, sa vrlo jasnom i živom radnjom.

Pesma počinje pismom koje glavni lik dobija od turskog sultana, u kome mu traži sve ono što je za vojvodu vredno: sablju, konja i ženu. Zatim mu vojvoda odgovara da može slobodno da dođe do njegovog grada, ali on mu neće dati ništa od toga, jer mu sve pripada i nema nameru da daje turskom sultanu.

Turski sultan ubrzo dolazi sa znatno brojnijom i jačom vojskom pred zidine grada Stalaća. Ali, iako slabija, vojska vojvode Prijezde uspeva tri godine da brani grad. Jednog dana Jelica izlazi na zidine gledajući u obližnju reku Moravu, koja opasuje grad i veli svom mužu da misli da će im Turci uću u grad lagumom koji se nalazi ispod Morave. Ali, vojvoda ne veruje da je to moguće, već okuplja svoje vojvode i veli im da je došao trenutak da napadnu Turke, pa šta bude da bude. Tada on šalje Jelicu u podrum po vino i rakiju. A ona tamo zatiče pun podrum turske vojske, koja već uveliko pije i vino i rakiju, govoreći Jelici da piju za njeno zdravlje, a za dušu vojvode Prijezde.

kada je to rekla vojvodi, on shvata da ne može ništa drugo više da uradi, pa odseca glavu svom konju i razbija svoju sablju, kako ih ne bi dao turskom okupatoru. Ali, svojoj ljubi daje izbor da odluči da li želi da se žrtvuje sa svojim mužem ili da ostane da bude žena turskog sultana. Jelica donosi odluku da zajedno sa svojim mužem skoči u Moravu, umesto da se uda za Turčina.

A sultan Mehmed, kada je stigao u grad, shvativši da neće dobiti ništa od onoga što je tražio, proklinje Stalać jer je doveo tri hiljade vojnika, a vraća se sa svega njih pet stotina.

Poruka epske narodne pesme “ Smrt vojvode Prijezde „

Nikada ne treba pogaziti svoja uverenja, pa makar nas koštala i života je vrlo jasna poruka koju nam daje lektira “ Smrt vojvode Prijezde „. Iako ga je ova odluka koštala života, vojvoda Prijezda je moralni pobednik i njegova žrtva ostaje da živi i do danas.